Влада Републике Србије
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је да у Нацрту закона о јавном окупљању није регулисано одржавање контра-скупова, а недовољно су дефинисани спонтано окупљање, као и окупљање у покрету. Представници синдиката такође су указали на неке мањкавости предложеног закона, попут чињенице да мирно окупљање на којем се изражава социјално незадовољство није одвојено од спортских, верских и других окупљања. У Србији тренутно влада правни вакуум због непостојања закона о јавном окупљању након што је претходни одлуком Уставног суда проглашен неуставним.
На заједничкој седници скупштинског Одбора за одбрану и безбедност и Одбора за људска и мањинска права 15. децембра Бранкица Јанковић је оценила да у Нацрту закона, када је реч о окупљању у покрету, није предвиђена могућност да се окупљени зауставе током покрета, осим на поласку и завршетку.
“Чини ми се да би то било ограничавање слободе окупљања, не улазим у безбедносни аспект. Чини ми се да ни спонтано окупљање није довољно дефинисано, јер је онемогућено спонтано окупљање на које неко поведе или позове”, навела је она.
Повереница је навела да је потребно да се још једном провери да ли су све одредбе у Нацрту закона у складу са ОЕБС-овим смерницама за јавно окупљање.
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је рекао да у једном члану Нацрта закона постоји нејасна одредба “да надлежни орган води евиденцију у складу са прописима којим је уређена евиденција” и оценио да је то широко тумачење.
Заменик заштитника грађана Милош Јанковић казао је да је врло непријатна ситуација “правни вакуум” који је настао због непостојања закона.
Правни вакуум је настао 9. октобра. Одлуком Уставног суда претходни Закон о окупљању проглашен је неуставним 9. априла, а суд је објављивање ове одлуке у Службеном гласнику одложио за шест месеци од њеног објављивања.
Представници Савеза самосталног синдиката и Асоцијације слободних и независних синдиката сагласили су се да је са аспекта изражавања незадовољства на синдикалним скуповима законски предлог мањкав и рестриктиван.
“Закон није дистанцирао мирна окупљања на којима се изражава социјално незадовољство од спортских, верских и других окупљања”, казао је Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката.
Он је навео да би закон требало да одреди место за мирно окупљање и одржавање синдикалних скупова и да тај синдикат за синдикалне скупове предлаже Трг Николе Пашића у Београду.
Он је предложио и да се скрати рок за пријаву скупова и оценио да је осам дана превише.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић похвалила је начин одржавања јавне расправе о Нацрту.
Она је критиковала одредбу којом решење о забрани скупа издаје МУП, као и то да полиција скуп може да прекине “наређењем”.
Према њеним речима, превисоке су и казне за организаторе скупа који скуп одрже на опасном месту или без издате дозволе.
“Новчане казне су од 70.000 до 120.000 динара за физичка лица која организују скуп. Зашто у Закону о раду нема казне за послодавце који не исплаћују плате или доприносе”, запитала се Ранка Савић.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар