Влада Републике Србије
Широм света данас се обележава Међународни дан жена, посвећен економским, политичким и друштвеним достигнућима жена и борби за равноправност у свим сферама живота. Међународни дан жена установљен је 1977. године, када је Генерална скупштина Уједињених нација резолуцијом прогласила 8. март Даном женских права и међународног мира, а ове године обележава се под слоганом „Генерација за равноправност” (I am Generation Equality: Realizing Women’s Rights).
У протеклој деценији, у свету је постигнут напредак у погледу родне равноправности, међутим, различита истраживања указују на то да се жене и даље налазе у неповољнијем положају у односу на мушкарце у готово свим областима друштвеног живота.
Како Индекс родне равноправности Европског института за родну равноправност показује, у периоду од 2005. до 2017. године у Европској унији остварен је напредак у домену родне равноправности, али процес је веома спор и захтева улагање додатних напора како би се побољшао положај жена у различитим аспектима живота. Наиме, према последњим подацима Индекса родне равноправности, скоро половина држава чланица Европске уније бележи резултат нижи од 60, при чему 1 означава потпуну неравноправност, а 100 потпуну равноправност. На нивоу Европске уније, индекс износи 67,4, а најлошији резултати забележени су у областима које се односе на равноправност у доношењу одлука, родну сегрегацију у високом образовању и неплаћене послове старања.
Налази Индекса родне равноправности за Републику Србију не одступају у значајној мери од европских показатеља. Индекс родне равноправности за Србију за 2016. годину износи 55,8, а највећа неравноправност забележена је у доменима моћи, времена, знања и новца. Жене су у мањој мери од мушкараца заступљене у извршној и законодавној власти, на позицијама одлучивања на локалном нивоу, као и у одборима јавних радио-дифузних предузећа. Индекс родне равноправности указао је на један важан образац. Наиме, жене у Србији заступљеније су од мушкараца у секторима образовања, здравља и социјалног рада, које одликују ниже зараде у односу на неке друге секторе. Предуслов за родну сегрегацију у домену рада настаје још у периоду образовања – међу женама које студирају већи је удео оних које се образују у областима друштвених и хуманистичких наука, него што је то случај међу мушкарцима. Додатно, вредности Индекса родне равноправности јасно указују на то да се жене у већој мери од мушкараца баве неплаћеним пословима старања и кућним пословима, што оставља мање времена за активности које се тичу личног развоја и благостања.
У Републици Србији успостављен је солидан законодавни оквир у домену родне равноправности, али је потребно уложити додатне напоре у јачање институционалног оквира, адекватну имплементацију постојећих прописа и унапређење интегрисања родне перспективе у доношење, спровођење и праћење јавних политика. Такође, заступљеност родно засноване дискриминације, конзервативних ставова и патријархалних вредности успорава напредак у домену родне равноправности, што би требало имати у виду приликом планирања интервенција намењених стварању равноправног окружења за све грађане и грађанке.
Корисне публикације о положају жена:
- Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014–2017. године
- Индекс родне равноправности Европске уније (Gender Equality Index 2019. Work-life balance)
- Индекс родне равноправности у Републици Србији 2018
- Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2018. годину
- Жене и мушкарци у Републици Србији (2017)
- Посебан извештај Заштитника грађана „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији”
- Анкета о насиљу над женама коју је спровео ОЕБС: Добробит и безбедност жена
- Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији
pdf [3 MB]
Оставите коментар