Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Модалитети плаћања за време и у периоду после COVID-19 кризе

Објављено 05.11.2020.

SIPRU Blog o socijalnom uključivanjuГост Блога о социјалном укључивању: Страхиња Поповић

Било да посматрамо протесте који су ескалирали у Кенији у периоду после избора 2008. године или актуелну COVID-19 кризу, показало се да је страх снажан мотив за промену навика у погледу плаћања. Другим речима, изгледа да тврдња да „кризе представљају прекретницу у историји мобилног новца“ није неоснована (The Economist, 28. мај 2020. године). Циљ овог кратког прегледа је представљање неколико нових и нешто мање нових модалитета плаћања који су се појавили током пандемије COVID-19, а који би могли бити корисни у циљу делотворне заштите угрожених домаћинстава – путем механизама ефикасне реализације новчаних давања, али и ограничавања ширења самог вируса COVID-19, па је тако фокус на начинима који су компатибилни са потребом обезбеђивања друштвеног дистанцирања.

Преглед извештаја Светске банке о мерама које су државе донеле током пандемије COVID-19 јасно указује на популарност новчаних давања као мере за обезбеђивање добробити грађана и спречавање колапса привреде уопште (Gentilini et al., 2020). Конкретно, многе државе разматрају директна новчана давања као вид помоћи угроженим домаћинствима. Међутим, такви трансфери можда не би били делотворни у околностима у којима потенцијално постоји велики број људи који немају рачун у банци (нпр. зато што живе у изолованим подручјима у којима банке још увек нису отвориле своје пословнице), или због лоше покривености мрежа мобилне телефоније/интернета (Una et al., 2020). Имајући у виду ове предуслове, у ванредним ситуацијама потребно је да државе брзо одговоре „коришћењем алтернативних канала, попут ‘припејд’ картица и других дигиталних начина као што су електронски трансфери и мобилни новац“ (Una et al., 2020). Као што је Гордана Матковић занимљиво констатовала (Матковић, 2020), употреба електронских трансфера и мобилног новца у виду електронских ваучера за храну и пакете хигијенских производа решила би велике дистрибуционе проблеме додељивања помоћи у натури. Ради појашњења, „припејд картице издаје банка или слично тело. Оне омогућавају корисницима програма да подижу новац на банкоматима и/или да купују код продаваца који имају POS терминале за плаћање картицама“ […], док „системе мобилног новца омогућавају локални мобилни оператери и ослањају се на мрежу регистрованих агената за пренос новца. Ови агенти, који су често иста врста малих предузећа која продају медијски простор, имају уговор са оператером мобилног новца на основу којег могу да врше регистрацију корисника мобилног новца, односно да исплаћују и примају мобилни новац“ (Una et al., 2020). Поред потенцијала да адекватно замене коришћење готовине, која са собом носи ризик да делује као вектор преношења болести, овакве дигиталне платформе такође представљају изводљиве опције у земљама „са високим нивоом пенетрације мобилних услуга“. На пример, влада Руанде је усвојила неколико измена у области јавне политике у циљу пружања подршке грађанима и привредницима током ванредног стања. На тај начин, захваљујући политици нултих накнада на све трансфере мобилног новца, све трансфере између банковног рачуна и мобилних новчаника, као и на сва бесконтактна плаћања на продајном месту путем мобилних трансакција, у недељи након ванредног стања остварен је раст трансфера од 100% у поређењу са недељом пре ванредног стања (Carboni, Bester, 2020).

Када су у питању трансфери од државе ка грађанима/кама, најекономичније решење би били директни трансфери посредством мреже за електронска плаћања централне банке. Међутим, ако приступ мрежи банака није загарантован, кориснике треба подстицати да користе поштанску мрежу. Још једна изводљива опција јесте коришћење „припејд“ картица (нпр. хуманитарна организација Mercy Corps је доделила новчану помоћ путем „припејд“ картица за више од 16.000 угрожених лица на грчким острвима у периоду 2016–2018. године) (Una et al., 2020).

У случају да коришћење дигиталних платформи није изводљива опција, државе могу искористити помоћ финансијских мобилних тимова, који би могли да допру до циљаних корисника и исплате им одговарајуће износе. Ипак, у случају проблема у реализацији свих наведених опција, као крајњу алтернативу, државе би требало да размотре ангажовање организација цивилног друштва и радника у заједници као носилаца реализације програма новчаних давања.

У светлу забране кретања која је уведена широм света током пандемије COVID-19, корисно би било истражити и неке занимљиве начине којима грађани могу обављати плаћања међу собом (person-to-person). Ово је нарочито важно с обзиром на чињеницу да многи људи нису могли да напуштају своје домове ради обављања куповине основних намирница или лекова. Пошто није немогуће увођење нових ограничења кретања у будућности, можда ће припадници угрожених категорија морати да се ослањају на помоћ других лица, било да су то чланови породице или волонтери. У случају да то буду волонтери, постоји неколико начина плаћања који би олакшали те интеракције и ограничили могућност преваре. Ипак, иако су интернет или мобилно банкарство привлачне алтернативе у овом контексту, не треба заборавити то да категорија која је најтеже погођена пандемијом COVID-19 можда неће увек умети да користи ове начине плаћања. Оно што се чини добром алтернативом у том случају јесу „припејд“ или малопродајне/волонтерске картице, на које је унапред уплаћен одређени износ. Ова опција се чини нарочито повољном како би се избегло давање података о сопственом банковном рачуну трећем лицу.

Наравно, и даље постоје начини да се директно дође до готовине. С обзиром на то да је у неколико земаља становништво преко 65 година старости имало забрану изласка из куће, једно од могућих решења је то да волонтер подиже новац у пословници банке или на банкомату. Тако неке банке омогућавају услугу подизања новца од стране трећих лица (да би треће лице подигло новац са банкомата, неке банке траже да се унесе шифра добијена телефоном или преко апликације, која важи одређени временски период и за одређени износ (UK finance).

Алтернативан начин плаћања могао би да буде коришћење мобилних читача картица, који омогућава трећем лицу/волонтеру плаћање картицом пре или након куповине. Тај уређај је обично повезан са апликацијом на телефону и омогућава пренос новца бесконтактним плаћањем кредитном/дебитном картицом, очитавањем чипа са картице уз верификацију PIN-ом приликом већих износа, или ручним уношењем података о картици (UK finance).

Укратко, с обзиром на актуелну COVID-19 кризу и на то да коришћење готовине или додиривање терминала за плаћање картицама може лако повећати ризик заражавања, логично би било препоручити употребу бесконтактног мобилног плаћања. Повезивањем кредитне картице или банковног рачуна директно са телефоном могуће је једноставно обавити плаћање тако што уређај додирне бесконтактни читач или се кратко задржи изнад њега. Занимљиво је истаћи и то да је употреба готовине као начина плаћања смањена чак и у контексту зелених пијаца, где људи све више користе апликације попут „Venmo“, која је првобитно замишљена као платформа на којој „пријатељи могу једни другима вратити део новца за рачун у ресторану, а цимери поделити трошкове станарине“ (Bloomberg). Још једна занимљива платформа је „Zelle“, коју велики број људи користи за примање и слање новца (Bloomberg). Наравно, упркос атрактивности ових платформи, њихова употреба је условљена тиме да особа која их користи мора имати паметан телефон и мора бити вешта у његовом коришћењу.

***

Страхиња Поповић, рођен 1993. у Локарну, Швајцарска. Дипломирао је Међународне односе на Институту глобалних студија на Универзитету у Женеви. Мастер специјализацију из области Међународног јавног права стекао је 2019. на Универзитету у Леидену. Током студија бавио се разним активностима у областима културе и социјалне заштите. Од новембра 2019. живи у Београду, а од јуна ове године стажира у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Текст „Модалитети плаћања за време и у периоду после COVID-19 кризе” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.

Коментари

 
1

 Подели

Коментари

  • Dijana Bugarski Miškeljin Objavljeno децембар 3, 2020 11:34 pm

    Interesuje me da li ovde kod nas funkcioniše plaćanje preko “ zelle“ sa Amerikom i da li postoji provizija u tom slučaju?

  • Оставите коментар

    Унесите коментар


    Име


    e-mail


    website


    Повезане вести

    Билтен о социјалном укључивању

    Архив билтена о социјалном укључивању

    Актуелности > <

    Калкулатор социјалних давања

    Блог > <

    Актуелни документи > <

    Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
    децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
    SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
    децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
    Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
    децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
    Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
    децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
    Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
    децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
    Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
    децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
    Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
    децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
    Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
    децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
    Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
    децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
    Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
    новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]