Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Сара Ђурђевић (Блог о социјалном укључивању)

Многи мисле да је психотерапија мењање свог карактера и онога што представља суштину личности коју смо годинама градили. Заправо, психотерапија нам помаже да боље упознамо ту суштину, да освестимо и живимо оно што заиста јесмо.

У многе процесе улазимо пуни очекивања, без претераног осећаја за то да ли је нешто реално или не. Ја сам на психотерапију кренула јер сам желела да престанем да осећам, а научила сам како да стварно осећам. Желела сам да се боље повезујем са другима, а заправо сам се повезала са собом – учећи да волим себе у најбољим, а посебно у најгорим издањима.

Најважнија сазнања која ми је психотерапија донела су:

• „Добро“ није емоција, тако да није ни адекватан одговор на питање „Како си?“

Осим, наравно, када вам није до приче и желите некога да скинете са дневног реда.

Емоције су срећа, туга, радост, љутња, љубомора, завист, узнемиреност, несигурност, страх, збуњеност, итд.

Нема добрих и лоших емоција, јер свака од њих има своју сврху и значај у различитим фазама преживљавања. Зато је океј да осећате – шта год да осећате.

• Имате право да кажете „НЕ“.

Сваким „да“ које кажете због страха да некога не повредите, а мислите „не“ – повређујете себе.

• Не морате никога да „испоштујете“. Нисте дужни да испуњавате туђа очекивања, али пред својим очекивањима сносите пуну кривичну одговорност.

• Ништа се не подразумева. Све што желите од других – треба то јасно и да кажете. Нико не чита мисли, нити треба да претпоставља о чему размишљате.

• Свако ће вам дати оно што тражите у складу са тим колико може, хоће и жели. Исто важи и у контра смеру.

Уколико учините нешто добро за некога, то не значи да ће та особа урадити исто за вас. Нити сте ви дужни да враћате услугу коју вам је неко учинио, а нисте је ни тражили.

• Иако се некад тако осећате, никада нисте беспомоћни. Увек имате више избора. Можда вам се ти избори неће допасти, али то не значи да постоји само једна опција.

• Не можете да мењате своје родитеље, пријатеље, нити било кога другог са ким сте у свакодневном или повременом контакту. Једино можете да мењате себе и своје реакције на туђе поступке. И то што ћете некога молити да вас не повређује не значи да ће особа престати то да ради. Зато можете да ставите до знања да свака акција има реакцију. Да свако деловање има своју последицу.

На пример, ако вам бивши партнер упорно пише против ваше воље, можете да му кажете да ћете га, ако вам следећи пут буде писао, блокирати на друштвеним мрежама. И ако се понашање понови – онда треба урадити обећано. У овом случају, блокирати бившег партнера.

• Не постоји универзални начин реаговања на животне проблеме. Сви смо другачији и различито реагујемо у изазовним ситуацијама. Мој начин није једини исправан, као што ни ваш није погрешан. Ја волим сама да обрађујем стресне животне фазе и тек након тога поделим са пријатељима своја осећања и размишљања, док ви можда волите да имате подршку у тренутку када вам се дешавају ствари. И мој начин је океј и ваш начин је океј.

• Сва искуства се понављају у истом или сличном облику док не научите лекцију која вам је потребна да бисте „прешли на следећи ниво“. Не можете понављати исто понашање и очекивати другачији резултат.

Ако не знате како да дођете до промене, у реду је да потражите подршку – пријатеља, породице, и на крају (или почетку) психотерапеута.

Организације и центри чији контакти вам могу бити корисни:

– Причајмо о томе – бесплатно психолошко саветовалиште за студенте
– Аутономни женски центар – SOS телефон за жене у ситуацији насиља
– Национална SOS линија за превенцију самоубиства
– Центар Срце – пружање емотивне подршке особама у кризи и превенција самоубиства
– МладиЦе Србије – млади лечени од рака пружају вршњачку и парњачку подршку
– Центар за девојке – SOS телефон за девојке и жене: да се чује њихов глас, да се оснаже и информишу о својим правима и насиљу над девојкама и женама и трговини људи

———-

Текст „Најважније ствари које сам научила на психотерапији” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Саре Ђурђевић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.