Влада Републике Србије
У Србији се производи мало органске хране, иако за то има потенцијала, а оно што се произведе није довољно ни за домаће тржиште, речено је 13. септембра на скупу о органској производњи. Како је рекла председница асоцијације “Сербиа органика” Нада Мишковић у Србији је око 10.000 хектара под органском производњом, што је у поређењу са европским стандардима мало, имајући у виду да је циљ ЕУ да до 2020. године 20% површина буде под органском производњом.
У Србији се органском производњом баве углавном мала домаћинства. “Производи се воће, поврће, махунарке, а највише се извози у Немачку и Холандију”, рекла је Мишковић на скупу у Привредној комори Београда.
Према њеним речима, Србија има добре основе за развој органске производње, законом су забрањени генетски модификовани организми, традиционални начин производње је близак органском, повољна је клима и јефтина радна снага.
“Воће и поврће, ратарске културе, лековите и ароматичне биљке, сточна храна и печурке су шансе за Србију”, рекла је она.
Мишковић је као проблеме навела неадекватну понуду количина за извоз, неуређеност катастра, миграција младих у градове и недовољни подстицаји из буџета. Како је навела, охрабрујуће је што у Србији има више од 30 пољопривредних школа и шест до осам хиљада младих се одлучило да буду пољопривредници.
Произвођаче може мотивисати профит, јер је цена органских производа већа, примера ради, тона конвенционалне соје кошта 420 евра, а органске хиљаду евра.
Како је речено, потрошачи траже храну високог квалитета, па не изненађује чињеница да за време економске кризе није опала потражња за органским производима.
Уколико је производ произведен у складу са стандардима органске производње и у складу са законском регулативом произвођач мора, на видљивом место, а према Закону о органској производњи да стави национални знак са јасним и видљивим натписом “Органски производ”.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар