Влада Републике Србије
Стопа незапослености младих и стопа “лица који су незапослени, не школују се нити се усавршају кроз систем обука” (NEET категорија) показују континуирани пад од 2014. године. Међутим, за неке државе чланице показатељи за незапосленост и NEET категорију још увек имају веома високе вредности.
Стопа незапослености младих, на 18,7% у 2016. години, смањила се од врхунца који је достигла у 2013. години од скоро 24%. Она је и даље 2,8 процентних поена већа него 2008. године, пре економске кризе. Незапосленост младих варира у свим земљама чланицама, иако се разлике између земаља смањују од 2014. године. Две државе чланице имају нивое изнад 40% (Шпанија, Грчка) упркос смањењу током прошле године.
Укупно у ЕУ, 6,3 милиона младих људи (11,5% од 15-24 године) нису били запослени, ни у систему образовање или обука (NEET) у 2016. години. Овај број значајно је опао у односу на свој врхунац у 2012. години и сада је мало изнад нивоа из 2008. године. Међутим, високе стопе NEET изнад 15% и даље су забележене у неколико земаља (Бугарска, Хрватска, Кипар, Грчка, Италија, Румунија). Смањење у стопама NEET у 2016. години резултат је смањења учешћа незапослених лица из NEET категорије (за 0,5 процентних поена), док је удео неактивних лица из NEET категорије повећан (за 0,1 процентних поена) и сада је 6,2%, иако је у многим земљама упис у образовни систем значајно повећан.
Заједнички извештај о запошљавању (Joint Employment Report) наглашава како су државе чланице убрзале реформске напоре у циљу побољшања положаја младих у 2015. и 2016. години, посебно побољшањем транзиције од школе до посла. Међу њима, Гаранција за младе била је кључни покретач, промовишући ефикасне пројекте држава чланица, унапређивањем координације различитих актера, изградњом партнерстава између различитих јавних политика, и подржавајући структурне реформе и иновације у креирању јавних политика. До сада је десет милиона младих људи имало користи од Гаранција за младе.
Важне и повезане реформе такође укључују:
- Outreach активности ка младима који нису регистровани у Службама за запошљавање. Две трећине служби за запошљавање су тренутно ангажоване у овој врсти активности (нпр. Шведска, Грчка и Шпанија).
- Посебно креиране мере у оквиру активне политике запошљавања, као што су субвенције за плате (нпр. Хрватска, Естонија, Кипар, Француска) и измене у радном законодавству како би се ублажила сегментација тржишта рада која погађа младе диспропорционално (нпр. Литванија, Пољска).
- Реформе приправништва и боље регулисање стручних пракси са циљем усклађивања вештина младих са потребама тржишта рада и већег укључивања приватног сектора.
- Јавне политике које подижу ниво основних вештина и које доприносе инклузивном образовању (нпр. Чешка, Грчка, Пољска, Португал и Словачка).
- Упркос охрабрујућем напретку, неопходне су континуиране структурне реформе и ширење обухвата мера посебно за младе људе са ниским квалификацијама и за оне који се суочавају са вишеструким препрекама за приступ тржишту рада. Даљи напори су неопходни како би се ефикасно укључили млади људи који су незапослени, не школују се нити се усавршају кроз систем обука (NEET категорија).
Извор: ec.europa.eu
pdf [3 MB]
Оставите коментар