Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Дејан Митић (Блог о социјалном укључивању)

Верујем да је 2021. година инсталирања социјалног задругарства у Србији. Међутим, изазови који очекују социјално задругарство нису уопште мали. Један од њих је чињеница да значајан број потенцијалних оснивача социјалних задруга и партнера који су заинтересовани за одрживи развој, још увек не препознају место и улогу коју оне могу имати у нашем друштву.

У претходном тексту сам први пут за социјалне задруге употребио термин „реална“ социјална економија. Неко би могао да ме пита: „А шта је са оних наших 500+ социјалних предузећа која се спомињу у извештају Европске комисије? Да ли она припадају нереалној социјалној економији?“

Схватам да нас држава препознаје искључиво кроз законе на основу којих смо формирани. Извештај Европске комисије бележи да је већина од 500+ социјалних предузећа код нас регистрована у форми предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, удружења, фондација, spin off компанија и задруга. Од свих наведених организационих облика, држава препознаје и подржава само социјална предузећа за професионално оспособљавање ОСИ. То није случај и са социјалним предузећима која су регистрована као удружења, фондације и spin off компаније.

Гледано кроз три кључне димензије социјалног предузетништва (предузетничка, социјална и управљачка), испоставља се да неки од ових облика или немају адекватну организациону структуру која подржава бизнис, или су држави нејасни социјални циљеви у односу на облик регистрације и очекивано деловање таквог правног субјекта. Цела Европа има проблеме како да идентификује, измери и подржи растући број социјалних иновација и комерцијално-некомерцијалних ентитета, али их и решава. У односу на овакве моделе социјалног предузетништва обично се усвајају посебна законска решења. У супротном су такви модели невидљиви за државну подршку.

Својеврсни таоци дуготрајног и неизвесног процеса усвајања Закона о социјалном предузетништву у Србији управо су ових 500+ социјалних предузећа. Дуготрајна неизвесност ником није донела срећу у послу, па је то случај и са овом групом која по обиму посла, броју директно запослених или корисника из угрожених група, већ заостаје за социјалним предузећима у региону. Док ишчекујемо законско решење, могли бисмо у међувремену да им помогнемо куповином производа и услуга, или константном кампањом која би објаснила грађанима да динар уложен у производ или услугу локалног социјалног предузећа заправо вреди двоструко више.

Бесплатно поврће за Клинички центар Ниш током ванредног стања – Задруга “Поповачки Повртари”, Ниш

Сокови, џемови и мармеладе за децу – Задруга “Дарови Лужнице”, Бабушница

Да ли су и социјалне задруге заробљене у овом процесу? Не, социјалне задруге нису у истој ситуацији, будући да је њихово формирање и пословање у потпуности регулисано Законом о задругама. За разлику од предузећа за професионалну рехабилитацију, која су законски препозната и подржана, за социјално задругарство се може рећи да је препознато, али не и да је подржано, барем не до 2020. године. Држава препознаје социјалне задруге као de jure социјална предузећа још од јануара 2016. године и почетка примене новог Закона о задругама, који их у члану 11 став 9 описује:

Социјалне задруге обављају различите делатности ради остварења социјалне, економске и радне укључености, као и задовољења других сродних потреба припадника угрожених друштвених група или ради задовољења општих интереса унутар локалне заједнице.

Исти члан у наставку дефинише угрожене групе, али и право и обавезу социјалних задруга да у изабране социјалне циљеве инвестирају минимум 50% пословне добити. Ако се овоме дода чињеница да су социјалне задруге подложне редовним и ванредним задружним ревизијама, о чијим исходима ревизори извештавају Министарству привреде, те да се појединачни ревизорски извештаји јавно публикују у Агенцији за привредне регистре, онда се стиче утисак да је део пословања и извештавања задруга уређен.

Међутим овај сектор није развијен јер једноставно није било значајног интересовања грађана, према мишљењу представника државе. Са друге стране, свако веће интересовање потенцијалних оснивача социјалних задруга, обично се заустави на чињеници да за социјалне задруге нема подстицајних мера, те да је реч о захтевном бизнис моделу који предвиђа запошљавање директора. Ово су главне препреке за развој социјалног задругарства, према резултатима анкете* која је 2020. године реализована са потенцијалним покретачима социјалних задруга (264 радно способна становника просечне старости 42 године – од чега 63% становници села, 25 удружења са активним пројектима за сеоско становништво и 33 активне задруге).

Кокице за децу у Нишу – Задруга “Агро Јужна Морава”

Здрави домаћи сокови од купине за самохране мајке и децу у Нишу – Задруга “New Economy”

Хајде да рушимо препреке и предрасуде.

Већ у следећем члану 12 Закона о задругама, у оквиру посебне заштите коју задругарству пружају Република Србија, аутономне покрајине и локална самоуправа, отворене су могућности за укључивање ових актера, кроз подстицаје задругама у обављању примарне делатности, повластице, олакшице и формирање локалних и националних фондова за задругарство.

Са тим у вези, амбијент за развој социјалног задругарства се брзо мења и на националном и на локалном нивоу. Снажна подршка развоју социјалног задругарства у 2021. години стиже од Министарства за бригу о селу, које ће у оквиру свог ресора подржати пољопривредно-социјалне задруге на селу. Њихов пример би могла да прате и друга министарства, док би се општине могле угледати на општине пионире у подршци социјалном задругарству.

Услужна обрада земље за 70+ становнике села током ванредног стања – Задруга “Агро-Чегар”

Дезинфекција јавних површина током ванредног стања – Задруга “Агро прима плус”, Бошњаце, Лебане

Када је реч о општинама, за њих се слободно може рећи да су највећи савезници социјалних задруга на локалном нивоу. Оне активно иницирају и подржавају социјалне задруге, проналазе им простор, стварају услове за рад и обезбеђују послове. Школски пример сарадње су ромска социјална задруга Еко актив и Градска општина Црвени Крст у Нишу, које ће у будућности заједно радити на смањењу броја незапослених Рома без квалификација. Пример је и неразвијена општина Ражањ која, заједно са женском социјалном задругом Ражањке, истовремено настоји да спаси нематерјално културно наслеђе у производњи земљаних црепуља за хлеб и да повећа приходе жена на селу. Као резултат ове сарадње, почетком пролећа 2021. године Ражањке излазе на тржиште са првим количинама црепуља. Овим општинама ће се убрзо придружити још три пионирске општине различите по развијености и становништву. Важно је истаћи да и оснивачи и партнери социјалних задруга у први план истичу правну и економску сигурност овог облика организовања.

Црепуље спремне за тржиште – Женска социјална задруга “Ражањке”

Сагласан сам са учесницима анкете када кажу да су социјалне задруге захтеван пословни модел. Међутим, директор задруге није мана већ предност социјалних задруга, захваљујући којој оне имају комплетну пословну структуру неопходну за пословање и одржавање баланса између економских и социјалних циљева. Пословна структура је видљива и у стратешким документима (Задружним правилима и Уговору о оснивању задруге), који транспарентно дефинишу одлучивање, чланство, појединачне улоге оснивача, расподелу добити и социјалне циљеве. Законодавац је отишао и корак даље предвидевши могућност да директор задруге не мора да буде из њеног чланства, што отвара простор за ангажовање екстерних експерата у срединама са недостатком квалификоване радне снаге. Све ово разликује социјалне задруге као професионална социјална предузећа у односу на остале облике организовања и заправо представља својеврсну гаранцију развојним партнерима који су заинтересовани за одрживи социјални утицај. Са тим у вези наглашавам да социјалне задруге у промету иступају транспарентно, при чему је већ у називу уз конкретну економски активност, истакнуто да је реч о социјалној задрузи (пољопривредно-социјална, занатско-социјална…).

Најзад, питање које све чешће чујем: „Због чега компаније не могу да буду оснивачи задруга?“

Компаније имају већ довољно широк избор модела за пословно удруживање, док је задружни облик организовања више од 150 година резервисан искључиво за пословно удруживање грађана као појединаца. Држава задругама гарантује аутономију, што између осталог у пракси значи да неће прекршити стара задружна правила и етику како би, осим малим произвођачима, дозволила и компанијама да формирају задруге. Са друге стране, задруге могу формирати предузећа. Интересантно је да чланови задруге имају право да се међусобно помажу без пратећих радно-правних и економских обавеза, што значи да су изједначени са статусом чланова породице предузетника који му помажу у обављању делатности.

Део прикупљене хуманитарне помоћи за старе на селу

Дистрибуција пакета за старије на селу током полицијског часа – Прва пољопривредно-социјална задруга Каменица

Моје виђење је да су социјалне задруге резервисане искључиво за посебне људе и посебне подухвате. Са тим у вези, представићу вам у следећем блогу 3 новоформиране социјалне задруге, њихове младе оснивачице и осниваче, изазове, надања, инспиративне идеје и остварена партнерства са општинама.

——-

*Анкета је реализована у оквиру пројекта „Ефекти четворогодишње примене чл.11 Закона о задругама РС на социјално предузетништво у Србији“. Пројекат је реализован захваљујући подршци конзорцијума који је предводила Београдска отворена школа, у оквиру програма „Активни грађани – боље друштво”, подржаном од USAID.

***

Текст „Немојте да преспавате социјално задругарство” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Дејана Митића можете да прочитате овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.