Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU) спровео је анализу неактивности становништва на тржишту рада у Републици Србији. Током истраживања коришћени су подаци из Анкете о радној снази, али и други релевантни извори података, попут званичног сајта за статистику Еуростат и Републичког завода за статистику.
Анализа представља сажети преглед особина и кретања неактивности становника у Републици Србији, најпре стопу неактивности кроз време, као и упоредо са другим земљама, затим разлике у неактивности међу старосним групама, полу, региону, типу насеља, итд. Посебно је интересантан део анализе који обухвата преглед неактивности међу становништвом различитог нивоа образовања, као и према разликама у приходима које остварују, односно према томе да ли су спремни и желе да се радно ангажују или не. Такође, анализа нуди преглед социо-економске ситуације становника у Србији, али и другим земљама које су обухваћене анализом, што пружа увид у разлике у стопама ризика од сиромаштва, стопама ризика од сиромаштва или социјалне искључености, као и материјалне депривација међу запосленима, незапосленима, пензионерима и неактивним лицима. За ове потребе коришћена је EU-SILC 2019 Анкета (Анкета о приходима и условима живота).
Посебна пажња у анализи посвећена је и делу неактивних који се назива потенцијална радна снага, коју чине особе које су спремне да се прикључе тржишту рада уколико се стекну одговарајући услови. На овај део становништва се гледа као на важан радни потенцијал земље. Према дефиницији Међународне организације рада потенцијалну радну снагу чине две различите групе:
- лица која активно траже посао, али нису у могућности да у року од две седмице почну да раде;
- лица која су у могућности да одмах почну да раде, али која не траже активно посао.
Дезагрегирањем потенцијалне радне снаге у Србији добија се одговор на питање да ли се потешкоће неактивних везују првенствено за тражење посла, спремност за рад или можда за оба наведена аспекта. Без обзира на временски период, очигледна је доминација лица која су спремна да раде, али не траже посао, у односу на лица која траже посао, али нису спремна да раде у наредне две седмице.
Поред потенцијалне радне снаге, потребно је размотрити још један важан аспект тржишта рада када се размишља о његовом потенцијалу. У питању је застој на тржишту рада (labour market slack), који је на значају добио управо у години пандемијске кризе. Застој на тржишту рада вероватно на најсвеобухватнији начин мери неискоришћени расположиви радни потенцијал неке земље. Оперативно, застој на тржишту рада представља збир незапослених, запослених који раде краће од пуног радног времена, а желели би да раде више, и потенцијалне радне снаге. Да би био упоредив по земљама и кроз време, наведени збир ставља се у однос са проширеном радном снагом која обухвата све запослене, незапослене и потенцијалну радну снагу старости 15-74 године.
Више информација о наведеним и бројним другим темама које су обухваћене овим истраживањем, као и пратеће графиконе и детаљне табеле, потражите у анализи „Неактивност на тржишту рада у Републици Србији” (.pdf).
pdf [3 MB]
Оставите коментар