Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Млади који напуштају систем алтернативног старања у Србији суочавају се са бројним изазовима у обезбеђивању становања, стабилних прихода и запошљавања и одржавања мрежа контаката и односа са особама од поверења. Приказом законодавно-нормативног оквира за младе који напуштају систем алтернативног старања издвојене су мере, услуге и активности намењене овој популацији, које су у функцији стицања еманципације.

Резултати анализе упућују на недостатке у погледу идентификације младих који напуштају систем алтернативног старања, њиховог броја, карактеристика, територијалне распоређености, услуга које користе као и начина праћења након осамостаљивања. Доступни подаци о услугама становања уз подршку и саветовалишта за младе упућују да ове услуге нису равномерно доступне свим младим особама у транзицији ка еманципацији на територији Србије. Право на тзв. сталну новчану помоћ остварују само млади који су напустили алтернативно старање на територији Београда. Поред тога што се ова врста новчане помоћи сматра изузетно корисном за младе, изазов представља њено ограничење само на становнике Београда и само за оне младе који нису запослени, па је дестимулишућа у процесу радне активације младих.

У погледу стручног рада са младима који напуштају алтернативно старање показао се простор за унапређење процеса: планирања, нарочито када су у питању планови за напуштање заштите и еманципацију, партиципације у виду постепеног и адекватног укључивања гледишта и мишљења младих у свим питањима која их се тичу, и рада на животној причи младих.

Препоруке су формулисане у односу на унапређење законодавног оквира у виду: препознавања ове групе младих као осетљиве групе, доследног прикупљања података о младима који излазе из система алтернатвног старања, као и праћења исхода за ове младе кроз одређени временски период. У односу на интервенције стручних радника/ца неопходна је јасна подела улога и одговорности између актера у систему: хранитеља/ки, саветника/ца за хранитељство, васпитача/ица, социјалних радника/ца и водитеља/ки случаја, уз одговарајуће канале за комуникацију и сарадњу. Велики број помагача у животу младих који се осамостаљују са алтернативног старања треба да буде у функцији подршке и омоћавања младих, што се може постићи добром координацијом и сарадњом.

Неопходне су услуге за подршку породици, што обухвата оне за подршку останку детету са родитељима, оне које подржавају и негују односе родитеља и деце на алтернативном старању, тако и оне које подржавају реунификацију породице након напуштања алтернативног старања. Рад на животној причи треба да буде организован тако да започиње са тренутком уласка младих на старање и да се континуирано спроводи како би млади имали интегрисану слику о себи и формиран идентитет. Праћење и евалуација услуга намењених младима у процесу осамостаљивања је неопходна како би се утврдили пропусти и унапредиле постојеће услуге. Потребно је развити механизме и програме обуке и подршке за третирање партиципације и еманципације као процеса који почињу са уласком детета на алтернативно старање до њиховог осамостаљивања. Неопходно је развити независан и оперативан механизам за жалбе и независне ресурсе за подршку, који ће адолесцентима/кињама на алтернативном стрању омогућити да ефикасно остваре своја права.

Кликните да преузмете Анализу положаја младих који напуштају систем алтернативног старања (.pdf).

Извор: sos-decijasela.rs