Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Конференција „Жене живе и на селу” одржана је 8. марта, на Међународни дан жена, у Дому Народне скупштне Републике Србије, чиме је започела истоимена кампања и серија обилазака сеоских подручја и разговора са женама које живе и раде на селу, са циљем да се укаже на њихов положај и да се друштвено и економски оснаже.

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић истакла је да је 8. март датум који симболизује напоре за постизање социјалне, економске и политичке равноправности мушкараца и жена, и додала да жене које живе на селу завређују посебну пажњу нашег друштва и велику подршку.

Према подацима Републичког завода за статистику, у 2017. години у сеоским срединама живело је 2,7 милиона људи, од чега је број мушкараца и жена био готово изједначен. Међутим, према подацима о особама које су носиоци једног од 617 хиљада регистрованих газдинстава, мушкараца је 510 хиљада односно око 85%, а жена око 106 хиљада. Са друге стране, од 800 хиљада лица која су обављала пољопривредну активност на газдинству (чланови породице, рођаци) преко 60%, тј. 500 хиљада, јесу жене, а близу 295 хиљада су мушкарци.

„Сви ови подаци указују да је број мушкараца и жена које живе на селу поприлично изједначен, али и да су жене врло посвећене и ангажоване на сеоским домаћинствима, иако је у односу на мушкарце свака пета жена власница пољопривредног газдинства, неретко као једина могућа наследница”, истакла је проф. др Ђукић Дејановић.

Према министаркиним речима, старије жене на селу су посебно угрожена категорија становништва, имајући у виду специфичност зрелог животног доба, па је неопходно развијати код свих жена свест о значају редовних превентивних прегледа. „Заједничким деловањем треба да радимо на стварању света по мери свих грађана и грађанки”, закључила је министарка Ђукић Дејановић.

Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић истакла је да као друштво не смемо да заборавимо да жене не живе само у градовима, већ и у нашим селима, а тамо често остају запостављене, док су проблеми са којима се суочавају, у многим аспектима, тежи и сложенији од оних у градским срединама.

„Зато је наш циљ да заједно покушамо да дођемо до њих, да их саслушамо и подигнемо свест о њиховим проблемима и повећамо њихову видљивост у нашем друштву. Желимо да покажемо да завређују једнаку пажњу, подршку и шансу“, рекла је председница Скупштине и навела да ће се разговарати са женама, за почетак, у сеоским подручјима Чачка, Сомбора, Кикинде, Зајечара, Пожаревца, Суботице и Новог Сада.

Председница Скупштине је истакла да када говоримо о заступљености жена у доношењу политичких и других важних одлука за живот заједнице, најчешће мислимо на жене у градским срединама и подсетила да у Народној скупштини има 93 народне посланице, што је добро, али да су оне већином из Београда, Новог Сада и других урбаних средина.

„Углавном због традиционалног начина одлучивања и устаљених обичаја, жене се најчешће искључују из одлучивања о развоју сеоских средина у којима живе. Зато морамо у већој мери да подржимо оне које су одлучиле да руше наметнуте баријере и да се ангажују у својим сеоским срединама, као и да подстакнемо друге жене да се више укључују у те токове“, поручила је председница Гојковић.

Скупу се обратио и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, истакавши да министарство на чијем је челу, заједно са Владом РС, даје велики значај теми родне равноправности и економског оснаживања жена које живе на селу.

Министар Ђорђевић је навео да је положај жена које живе на селу горући проблем у области родне равноправности у нашем друштву због неплаћеног рада. Министар је додао да ће се ове године пред Народном скупштином Републике Србије наћи нови закон о родној равноправности који ће знатно унапредити нормативна решења у овој области.

Амбасадор Шведске у Београду Јан Лундин је позитивно оценио успех Србије која, иако није чланица ЕУ, бележи највиши степен укључености жена у политичке процесе у Европи. Амбасадор Лундин је истакао да Шведска улаже велике напоре у циљу постизања што већег процента запослености жена на глобалном нивоу, о чему сведоче и бројни пројекти које та земља спроводи.

Секретарка за финансије у Влади АП Војводине Смиљка Јовановић навела је да је основни циљ да се утврде сви проблеми и неједнакости и покрену друштвени механизми, како би се положај жена на селу учинио бољим. Секретарка за финансије је представила политике и мере које спроводи покрајинска влада и посебно нагласила значај родног буџетирања у циљу постизања једнаких могућности за све жене и једнаког вредновања потреба жена које живе у урбаним и руралним срединама.

Директорка Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Милана Рикановић истакла је да морамо да препознамо да су жене на селу разнолика група и да им треба прилагодити низ мера, како би се покриле све њихове потребе.

О важности оснаживања девојчица и девојака на селу говорила је Јадранка Милановић из UNICEF-а, што за ту организацију, како је истакла, представља морални императив. Она се у свом излагању посебно осврнула на образовање девојчица из руралних средина и то почев од предшколског узраста.

Посетите сајт кампање: www.zeneziveinaselu.rs

Извор: www.mdpp.gov.rs