Одржана конференција „Жене и приступ економским могућностима у Србији“ : Инклузија

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије у сарадњи са Светском банком организовао је 16. новембра 2015. године конференцију под називом „Жене и приступ економским могућностима у Србији“ у хотелу Метропол у Београду.

Циљ конференције био је да се подстакне дискусија о унапређивању доступности економских могућности женама на тржишту рада у процесу усвајања нове Националне стратегије за родну равноправност у Србији (2016 – 2020. године). Сам програм конференције подељен је у три панела. Први панел био је посвећен регулаторном оквиру у области родне равноправности, други резултатима анализе стања у погледу равноправности полова и праћењу јаза између полова, и трећи радном законодавству и могућности запошљавања жена. Конференцији су присуствовали представници националних и међународних институција као и представници организација цивилног друштва.

Конференцију су отворили Зорана Михајловић, потпредседница Владе Републике Србије и Тони Верхеијен, шеф Канцеларије Светске банке за Србију. Потпредседница Владе Зорана Михајловић, која је уједно и председница Координационог тела за родну равноправност, истакла је да је унапређена родна равноправност кључан предуслов одрживог развоја и квалитетнијег друштва и зато представља и политички и стратешки циљ. Навела је да централно место у побољшању положаја жена заузима економски положај и положај на тржишту рада. Тренутни подаци указују да жене представљају најрањивију групу на тржишту рада упркос томе што чине половину становништва радног узраста. Као важне кораке Владе ка унапређењу економског положаја жена она је истакла да се очекује усвајање новог Закона о родној равноправности као и Националне стратегије родне равноправности. Такође, најавила је и обрачунавање Индекса родне равноправности који ће помоћи да се мере Владе још више усмере на унапређење економског положаја жена, као и отпочињање процеса родног буџетирања након чега ће се знати како се по полу расподељују средства јавних финансија.

Шеф Канцеларије Светске банке за Србију Тони Верхеијен истакао је да је проблем запослености један од кључних и да представља централну тачку у унапређењу родне равноправности. Он је такође нагласио да је питање запошљавања жена питање просперитета и да је то централно место које је у фокусу Светске банке. „Ако бисмо смањили родни јаз, према нашим проценама БДП у Србији би порастао за око 19%“ – закључио је г. Верхеијен.

Након уводних речи одржана је прва панел дискусија посвећена законодавном оквиру у области родне равноправности. Учесници дискусије били су Николас Бизел, шеф првог сектора операција Делегације Европске уније у Србији који је представио регулаторни оквир Европске уније у области родне равноправности и Бранка Драшковић, специјална саветница потпредседнице Владе за родну равноправност која је дала преглед националног стратешког оквира релевантног за Стратегију родне равноправности.

Панел је модерирао Жарко Шундерић, менаџер Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.

Шеф првог сектора операција Делегације Европске уније у Србији, Николас Бизел, истакао је да ове године обележавамо 20 година од потписивања Пекиншке платформе за акцију, као и 15 година Резолуције 1325 „Жене, мир и безбедност“. Родна равноправност представља једну од кључних вредности и фундаментално право Европске уније, и не само да је важна због социјалне кохезије, већ и због развоја друштва. Он је такође навео да ће се усвајањем законодавног и стратешког оквира у области родне равноправност, омогућити наставак подршке Европске уније Србији.

Друга панел дискусија била је посвећена резултатима анализе стања у погледу равноправности полова и праћењу јаза између полова. Говорнице на овом панелу биле су Јелена Жарковић Ракић, директорка Фондација за развој економске науке, Марија Давалос, виша економисткиња Светске банке и Марија Бабовић професорка Филозофског факултета у Београду и представница организације СеЦонс. Јелена Жарковић је на основу истраживања доступности образовним и здравственим услугама и могућностима за приступ тржишту рада указала на неопходност промена у политикама и програмима који би требало да подстакну учешће жена на тржишту рада и допринесу расту укупне продуктивности привреде. Такође, нагласила је значај пуне примене постојећег регулаторног оквира у области равноправности полова, као и промовисања женског лидерства у политици и привреди како би се подстакла промена ставова у погледу већег учешћа жена у свим сферама живота.

Марија Давалос је представила резултате две спроведене студије. Резултати прве студије, која се бавила економском мобилношћу, радом и полом указују да је тип посла кључни детерминишући фактор позиције на друштвеној скали, како у Србији тако и у другим земљама обухваћеним истраживањем. Друга спроведена студија, која се бавила бригом деце и старих указала је да приступ службама за негу умногоме утиче на економске могућности жена.

Студија је указала да брига о малој деци у великој мери смањује могућности за економску активност жена, као и да све већа потражња за службама за негу представља прилику за стварање нових радних места, посебно жене са нижим квалификацијама.

Марија Бабовић је изложила закључке о узроцима родне неједнакости на тржишту рада на основу спроведеног истраживања. Закључила је да родна неједнакост корене има у раној социјализацији у виду родног васпитања и родних образаца партиципације у продуктивној и репродуктивној економији, као и да трудноћа често негативно утиче на образовање жена с обзиром да образовни систем не даје могућности за комбиновање школе са трудноћом и радом.

Тема трећег панела била је радно законодавство и могућности запошљавања жена. Марина Илеш и Драган Божанић из покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова представили су Програм за оснаживање жена са искуством насиља у породици и у партнерском односу у АПВ 2014-2020. Као главни циљеви програма наведени су: подизање нивоа јавне свести о неприхватљивости насиља према женама, развијање система општих и специјализованих услуга заштите и подршке за жене жртве насиља, унапређење система евидентирања и документовања података о насиљу према женама, као и повећање финансијских издвајања из буџета и обезбеђивање одговарајућих људских ресурса за спровођење и праћење ефеката Програма. Такође, указано је да је економска зависност од партнера један од кључних проблема с обзиром да ризик од сиромаштва представља најчешћи разлог останка у браку или партнерском односу у којем има насиља.

Јоханес Кетл-Бродман, виши економиста Светске банке своје излагање посветио је могућности јачања подстицајних мера за запошљавање жена као и радном законодавству и приступу радним местима за жене. Панелом је модерирала Марија Давалос, виша економисткиња Светске банке.

На крају конференције, представљена су закључна разматрања и план наредних корака за повећање доступности економских могућности за жене. Љиљана Џувер, помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истакла је важност приступа образовању као и приступа боље плаћеним пословима у борби за унапређење родне равноправности и економског положаја жена, као и мултисекторски приступ и сарадњу у овој области.

Жарко Шундерић, менаџер Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије нагласио је значај Стратегије родне равноправности и њене пуне имплементације, уз јачање капацитета за њено спровођење. Такође, као кључни проблем навео је питање дискриминације,истакао потребу интензивирања рада на програмима за спречавање дискриминације и унапређење услуга за обезбеђивање активног учешћа жена на тржишту рада.

Мариа Давалос, виша економисткиња Светске банке, захвалила се свима на учешћу подсетила све учеснике и учеснице да је Свестка банка веома посвећена овом питању и посебно промовисању економског оснаживања жена.

Кликните да преузмете Дневни ред Конференције.

Преузмите презентације које су говорници користили: