Влада Републике Србије
Помаци у остваривању права ЛГБТ+ заједнице у Србији постоје, али су сувише спори, а доказ за то је што су на на овогодишњем Прајду истакнути исти захтеви као и претходних година, укључујући усвајање закона о истополним заједницама и родном идентитету. У Београду је 16. септембра одржана осма Парада поноса под слоганом “Реци да”, без инцидената и уз, према проценама медија, мање полицајаца у односу на претходне. Био је то други Прајд ове године у главном граду Србије.
Организатори Параде поноса поново су тражили већу одговорност државе за заштиту људских права сексуалних мањина и санкционисање насиља и злочина из мржње над припадницима ЛГБТИ популације.
ЛГБТИ заједница у Србији залаже се и за подстицање објективног медијског извештавања о тој заједници, реформу система образовања, санкционисање вршњачког насиља због сексуалне оријентације и родног идентитета жртве и избацивање дискриминаторских садржаја из уџбеника.
Када је реч о регистрацији истополних заједница на коју још чека ЛГБТИ заједница у Србији, кандидату за чланство у ЕУ, представница канцеларије повереника за заштиту равноправности саопштила је да је у ЕУ 15 земаља усвојило прописе којима се регулишу истополни бракови а да је 11 препознало истополне заједнице.
Јелена Васиљевић из организације Лабрис казала је на међународној конференцији пред Прајд да су још 2011. припремили нацрт закона о регистрованом партнерству, да су сада оформили и нову радну групу која је унапредила његове одредбе, и да у наредних месец дана планирају да га образложе представницима власти.
На истом скупу директор за Европу организације Сивил рајтс дефендерс (Civil Rights Defenders) Горан Милетић оценио је да је право време да Србија добије закон о регистрацији истополних бракова.”То није есклузивитет, то није луксуз, тај закон не наноси штету никоме, јер неће нико изгубити ако ја или неко други може да региструје своју заједницу и заштити своја права”, рекао је Милетић.
На Прајду је главним градским улицама шетало неколико стотина људи, а од српских званичника премијерка Ана Брнабић, иначе припадница ЛГБТ заједнице, министри државе управе и рада, градоначелник, повереница за равноправност. Учествовали су и амбасадори Француске, Италије, САД, шеф Делегације ЕУ у Србији…
Од противиника, као и ранијих година, мања група људи окупила се у близини Цркве Светог Марка у центру Београда са намером да крену у “шетњу за православне и породичне вредности”, али су их припадници полиције зауставили. Учесници те тзв. породичне шетње тврде да је неколико особа приведено, што у полицији није потврђено.
Била је ово друга овогодишња Парада поноса – прва је одржана 23. јуна, као централни скуп Месеца поноса који се у целом свету обележава у јуну у знак сећања на Stonewall револуцију.
Слоган те параде био је “Матичарка, нормално!”, а организатори су као циљеве навели доношење законског оквира којим ће се транс* особама омогућити правна видљивост, доношење закона о истополним партнерствима и стварање система превенције од HIV/AIDS.
Прва Парада поноса у Београду одржана је 2001. и она је прекинута када су учеснике, пред очима полиције, напали припадници милитантних група.
Најпознатија по негативним дешавањима је Парада из 2010. када је дошло је од сукоба хулигана и полиције у ширем центру Београда. Повређено је више од 100 људи, а приведено више десетина.
Након тога у следеће три године није било Прајда у Београду због негативних процена служби безбедности, а затим су четири године одржаване уз присуство јаких снага безбедности.
Извор: EURACTIV.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар