Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Представници Србије и Европске комисије на првој седници Одбора за стабилизацију и придруживање 4. марта у Београду разматрали су спровођење Копенхашких критеријума за придруживање ЕУ, као и спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) и кључних реформи. На седници је анализиран напредак Србије у спровођењу политичких критеријума, истакнута је улога независних регулаторних и контролних тела и наглашена важност консултација са заинтересованим странама у поступку доношења закона, као и улога парламента у надзору над извршном влашћу. Анализирани су и економски критеријуми и констатовао је релативно побољшање српске економије у 2013.

Како се наводи у заједничком саопштењу, првом седницом Одбора од ступања на снагу ССП, 1. септембра 2013. године, копредседавали су заменик директора владине Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић (КЕИ) и директор Генералног директората Европске комисије за проширење Жан-Ерик Паке.

Представници Србије и Европске комисије су анализирали напредак Србије у спровођењу политичких критеријума и истакли улогу независних регулаторних и контролних тела и важност делотворног реаговања на њихове закључке.

Наглашена је важност консултација са заинтересованим странама у поступку доношења закона, као и улогу парламента у надзору над извршном влашћу.

Како се додаје у саопштењу, поздрављено је усвајање стратегије реформе државне управе и расправљало се о реформи локалне самоуправе у Србији. Такође је наглашен значај јачања инклузивне регионалне сарадње.

Одбор је такође подстакао Србију да убрза реформе у области владавине права и правосуђа. Подвучена је потреба ефектног и правовременог спровођења реформи у области владавине права кроз адекватну расподелу средстава, редовно праћење и ефикасне координационе механизме.

Одбор је поздравио усвајање стратегије реформе правосуђа и акционог плана за њено спровођење и истакао да предстоје напори на унапређењу независности, функционисања и ефикасности судства.

Као позитиван корак, представља усвајање стратегије за борбу против корупције и пратећег акционог плана, наводи се у саопштењу и указује да треба ојачати проактиван приступ у истрагама случајева корупције.

Одбор је поздравио усвајање свеобухватне стратегије за борбу против дискриминације и нагласио важност заштите права мањина, укључујући Роме и ЛГБТ популацију. Тим поводом Одбор је охрабрио Србију да заврши и усвоји одговарајући акциони план.

Констатовано је да су напори Србије у области економске и социјалне инклузије Рома важан елемент решења проблема неоснованих захтева за азил у ЕУ и државама Шенгена, пише у саопштењу.

Одбор је такође анализирао економске критеријуме и констатовао релативно побољшање српске економије у 2013. години.

Подвучена је потреба да се улажу даљи напори ка постизању фискалне консолидације како би се одговорило на растући јавни дефицит и дуг, пише у саопштењу и истиче да треба убрзати структурне економске реформе, посебно у области пословног окружења, како би се стимулисали развој и конкурентност.

Процес реструктурирања јавних предузећа треба, заједно с другим реформама, после избора треба наставити без одлагања, како би се смањило присуство државе у привреди, а Европска комисија ће помоћи Србији у унапређењу економског управљања, додаје се у саопштењу.

Одбор је оценио да се на задовољавајући начин спроводи ССП као и претходни Привремени споразум о трговини и сродним питањима и да је либерализација трговине допринела великом порасту српског извоза у ЕУ – преко 60 одсто у периоду од 2010. до 2013. године.

Размотривши стање у различитим областима које регулише ССП, Одбор је приметио напредак у области трговине, индустрије, царине и опорезивања, пољопривреде, унутрашњег тржишта и конкуренције, иновација, информационог друштва и социјалне политике, транспорта, животне средине и енергије.

Одбор је указао и на области у којима треба појачати напоре, као што је унапређење контроле државне помоћи.

Размотрена је и опсежна финансијска помоћ ЕУ Србији, а, како се додаје у саопштењу, ЕУ ће наставити да подржава Србију у процесу приступања и финансијски.

Готово 1,5 милијарди евра одобрено је за подршку приступању Србије од 2007. године. Од 2000. године, ЕУ заједно са својим државама чланицама убедљиво је највећи донатор са 75% укупне бесповратне помоћи које је Србија примила.

Учесници састанка су се сложили да ће Одбор за стабилизацију и придуживање наставити да игра важну улогу у обезбеђивању континуитета процеса стабилизације и придруживања као и правилно спровођење обавеза предвиђених ССП-ом, као важан форум за оцењивање напретка у процесу приступања уопште.

Извор: Бета, преузето са: www.euractiv.rs