Влада Републике Србије
Стална конференција градова и општина организовала је 8. јуна 2018. године у Београду састанак са градоначелницима и председницима општина у Србији, поводом представљања Стратегије проширења ЕУ за Западни Балкан и Извештаја ЕУ о напретку Србије за период 2017-2018. године. Одржавање скупа је финансијски подржала Владе Шведске кроз Програм „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза“.
Циљ скупа био је да се челним људима локалних самоуправа приближе ставови ЕУ садржани у Стратегији ЕУ за Западни Балкан, као и оцене и препоруке Европске комисије у вези са даљим процесом приступања ЕУ садржане у Извештају ЕУ о напретку Србије за период 2017-2018. године. Посебан нагласак био је на обавезама и препорукама за локални ниво власти у самом процесу, односно који су то прописи и стандарди ЕУ који имају или ће имати највећи утицај на градове и општине у Србији у процесу приступања ЕУ.
Председница СКГО Душанка Голубовић прецизирала је у свом обраћању да локалне самоуправе нису директан преговарач у процесу прикључивања, али да морају бити укључене у тај процес како би разумеле своје обавезе.
„Према нашим анализама, 21 поглавље о прикључивању односи се управо на локалне самоуправе. Зато је неопходно да оне буду упознате са сврхом тих процеса и њиховим цијевима, како би упознали грађане својих општина зашто су реформе неопходне“, казала је Голубовић.
Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, истакао је да је улога локалних самоуправа веома важна за прикључивање Унији и да разговори не би требало да се воде само на релацији Брисел-Београд, већ и на локалном нивоу.
„Битно је укључити локалне самоуправе у процес интеграција, највише због тога што чак 70 одсто закона ЕУ морају бити спроведени на локалном нивоу. Већ 15 година делегација ЕУ у Србији сарађује са локалним самоуправама, а пре две седмице покренули смо нови пројекат ЕУ ПРО који се тиче пословног окружења и унапређења социјалне кохезије у 99 општина“, рекао је Фабрици.
Заменик шефа мисије Амбасаде Шведске у Београду Јоаким Верн рекао је да прогноза за прикључивање Србије ЕУ 2025. године није толико лош датум.
„Овај датум, 2025. година је добар јер даје Србији неку перспективу. Имате пуно изазова да решите, а овај датум даје вам енергију да радите још више“, истакао је Верн.
Представник Нишког округа у Комитету региона ЕУ Дејан Јовановић напоменуо је да посвећеност Владе Србије у евоинтеграцијама није упитна, али је проблем у подршци грађана тим интеграцијама.
„Када погледамо да је подршка грађана интеграцијама ЕУ на клацкалици за и против, обавеза нас из локалних самоуправа је да им објаснимо да ће им интеграције донети добро. Мислим да је то последица тога што локалне самоуправе раније нису биле довољно укључене у те процесе“, рекао је Јовановић.
Преузето са: www.skgo.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар