Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Немања Главинић (Достигнућа младих у Србији / Junior Achievement Serbia, Блог о социјалном укључивању)

Година 2005, месец мај. Гледам у неколико дана стар e-mail налог nemanjaglavinic@yahoo.com. У Sent фолдеру само два мејла, оба насловљена „ПРОБА“ и послата са намером да проверим да ли електронска пошта са мојим именом функционише. Креирај нову поруку. Први пут кликћем на ово поље са намером да пошаљем допис запосленима у канцеларији Достигнућа младих у Србији (ДМуС). Први e-mail, као и све прво у животу, иде траљаво. Мимо правила и логике, прво уписујем потпис:

„Немања Главинић
Директор Ученичке компаније ОРИОН
Гимназија у Ивањици“

Коме је најбоље послати поруку у којој желиш да објавиш да је основана ученичка компанија у Ивањици, да си ти њен директор и да имате озбиљне намере да успешно послујете? Па наравно, свима чије e-mail адресе знаш, а имају везе са образовним програмима Достигнућа младих у Србији. Јер то што се групица средњошколаца сакупила, основала ученичку компанију и још се договорила о називу компаније је информација коју морају сви да знају. E-mail одлази на три адресе, грешке у куцању последица су треме, а ниво детаљисања приписујем потреби да све потанко објасним: амбијент и контекст тренутка у коме се у Ивањици оснива прва ученичка компанија, делатност компаније, озбиљне планове за будућност.

Наслов поруке? Барем то је лако. „Поздрав“ и порука је послата.

Поздрав?! Како сад објаснити колегама из Ориона зашто сам први званични e-mail који сам послао људима које никада нисам видео насловио речју „Поздрав“…

Поздрав је прастари начин исказивања благонаклоности при сусрету или растанку две или више особа. Вербално, то је исказивање кратке речи или фразе својствене одређеној култури, а у физичком смислу може се манифестовати руковањем, пољупцем, махањем руком… (Wikipedia)

Управо се испоставило да је то био сусрет пун благонаклоности, наклоности моје, а и идеје и визије коју Достигнућа младих у Србији имају, а и имаће.

Те 2005. године Орион је освојио треће место на такмичењу најбољих ученичких компанија у Србији, а 2006. године је био најуспешнија ученичка компанија у Србији.

Ја сам након две и по године рада у Ориону дошао у Београд на студије, и опет послао e-mail запосленима у Достигнућа младих у Србији са насловом „Поздрав“, а у e-mailu написао да сам сада у Београду и да желим да останем на неки начин у причи. На мој Поздрав уследио је сусрет, а онда и наклоност људи да радимо добре ствари. Заједно смо направили Алумни клуб ДМуС-а, помагали неколико година у реализацији програма у школама у Србији, и опет сам упознао неколико стотина предузимљивих средњошколаца и скоро исто толико предузимљивих наставника.

И сада од 2012. године сваког јутра улазећи у канцеларију ДМуС-а, као запослени у програмском одељењу, својим колегама кажем „Поздрав“, и тако заједно поздрављамо и сусрећемо један паралелан свет, свет у коме млади људи у Србији имају воље и простора да верују у своје идеје. Свет у коме се у школи може добровољно остајати после часова и радити викендима.

Након свих овог година мојих сусрета са ДМуС-ом и свим оним што се око ДМуС-а дешава, настаје и развија, прошао сам готово стотину такмичења, и сусрео се са више хиљада младих људи који су имали прилику да осете шта значи успех. Сви они су успели у ономе у чему су учествовали, и онда када нису били победници били су добитници. Упознао сам и неколико стотина предузимљивих наставника, истинских хероја овог друштва, који својом посвећеношћу и радом са ученицима стварају бољу будућност, и њихову и нашу.

(…)

Текст “Поздрав” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.