Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Гордана Нешовић (Блог о социјалном укључивању)

Ромска заједница је најмлађа у Европи али и најдискриминисанија. До шанси и једнаких могућности се тешко долази, јер су препреке на свакој деоници пута

25. мај који се некада широм бивше Југославије славио као Дан младости. Иако се овај дан више не празнује некако је остао у срцима свих оних генерација 50-тих, 60-тих и 70- година прошлог века. А овај дан је повод да говоримо о младим Ромима и Ромкињама.

Ромска заједница је најмлађа у Европи. И то не због тога што су на ове просторе скоро стигли или зато што овде живе кратко, него због тога што, према свим истраживањима, скоро 50% припадника ове националне мањине је млађе од 28 година. То је чини најмлађом заједницом која већ дуже од 700 година живи на европском континенту. Када размислимо, овакав потенцијал младих могао би пуно тога да промени, ако им се да шанса. Међутим, имајући у виду да су Роми најдискриминисанија заједница, до шанси и једнаких могућности се тешко долази јер су препреке на свакој деоници пута. Од сегрегације у образовању до дискриминације при запошљавању. У последњих пар година ситуација се лагано мења па је и број младих који завршавају средње школе и факултете значајно већи што пружа шансу за бољу будућност. А да би се то остварило, потребно је да се вршњаци удруже и дају подршку својим сународницима у битки за једнака права и могућности.

Једна од организација која активно ради на том пољу је и Коалиција ромске омладине Србије, састављена од десетина младих, академски образованих Рома и Ромкиња, која својим активностима покушава да подигне видљивост проблема са којима се суочавају млади.

Проблеми са којима се суочавају су бројни и чини се слични у свакој земљи.

Садик Саитовић, један од чланова Коалиције ромске омладине Србије објашњава да и извештаји Поверенице за заштиту равноправности показују да је дискриминација према Ромима највећа и да су дискриминисани у сваком погледу, “и у образовању и што се тиче запошљавања али и у различитим поступцима који се тичу остваривања права пред било којим органима јавне власти“.

Анализа стања показује да млади припадници ромске заједнице имају неједнаке животне шансе у односу на вршњаке из већинске заједнице. Садик истиче да то доводи до великог ризика од социјалне искључености.

„Потреба наше омладине за квалитетним провођењем слободног времена би била једна од могућности превенције“, објашњава. Као велики проблем истиче и проблем запошљавања младих због великог броја случајева дискриминације.

„Скоро свако од нас зна за понеки пример, тиме су били изложени чланови наших породица, родбине, комшије“, истиче овај младић додајући да треба прекинути са објашњењима да су Роми и Ромкиње незапослени само због тога што немају довољно образовања или квалификација.

„У Србији данас постоји солидан број образованих припадника заједнице који су дипломирали на факултетима… али… нема посла“.

Као још један од проблема издваја и тај што млади немају прилику одлучују о побољшању свог положаја. Сматра да је време за смену генерација јер старији лидери нису расположени да младима дају да преузму иницијативу и да унесу иновативне методе и праксе.

(…)

Текст “Потенцијал младих Рома и Ромкиња” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.