Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Програм Уједињених нација за развој (UNDP) и Влада Швајцарске започели су националну кампању у Србији “Да се упоЗнамо” којом ће се промовисати примери добре праксе из локалних самоуправа о учешћу грађана и грађанки у планирању и расподели буџета, речено је 18. септембра у Београду. Пројекат “Унапређење ревизије на општинском нивоу у циљу јачања одговорности и ефикасности у управљању јавним финансијама”, чији је циљ укључивање грађана и грађанки у рад локалне самоуправе, спроводи се од 2016. године и у њему је учествовало 15 општина.

Менаџерка пројекта Вера Ковачевић рекла је на конференцији за новинаре да програм доприноси подизању свести грађана и грађанки о томе зашто је важно да учествују у доношењу одлука о планирању и расподели локалног буџета.

“Резултати побољшане сарадње грађана и 15 локалних самоуправа су обновљени дечији паркови, изграђене бициклистичке стазе, обезбеђен превоз за особе са инвалидитетом и подигнута прихватилишта за жртве насиља”, рекла је Ковачевић.

Она је истакла да је, захваљујући већем учешћу грађана и грађанки у креирању буџета, издвојено више новца и за изградњу локалне инфраструктуре и спортских клубова у месним заједницама.

Додала је да је пројекат допринео и да се “локалне заједнице приближе европским вредностима, изгради инклузивно друштво и одговорне институције, јер се боље управља јавним средствима”.

Генерални секретар Сталне конференције градова и општина (СКГО) Ђорђе Станичић рекао је да та организација годинама инсистира на учешћу грађана и грађанки у пројектовању буџета “јер је то једини пут да се јавна средства користе у складу са њиховим потребама”.

“Да бисмо обезбедили веће учешће грађана у креирању и расподели буџета изменили смо Закон о локалној самоуправи, који је на снази од јуна, а до краја године локалне самоуправе треба да измене статуте и правилнике”, рекао је Станичић.

Он је подсетио да су изменом тог закона одређени почетак и дужина трајања јавне расправе, утврђен је фиксни процент грађана за покретање неке иницијативе од 5%, док је раније то био минимум.

Важна новина је и то, како је рекао, што сада више локалних самоуправа могу да организују заједничку службу јер “све немају довољно капацитета да могу да одговоре на захтеве грађана”.

Координатор пројекта “Локалне самоуправе, организације цивилног друштва и медији за одговорније јавне финансије” Богдан Урошевић рекао је да је и поред постављеног правног оквира да грађани и грађанке учествују у доношењу и трошењу буџета потребно уложити и додатни напор да би се то спровело у пракси.

Прописе, према његовим речима, треба примењивати “са пуним потенцијалом” да се не би тумачило да, на пример, “транспарентност буџета” значи само објављивање података на сајту у неразумљивим формама.

“Прописана обавезна јавна расправа је једно, а време њеног трајања и начин организације друго”, рекао је он.

Начелник управе у општини Рума Душан Љубишић рекао је да је та локална самоуправа увела “партиципативно буџетирање”, односно учешће грађана и грађанки у планирању буџета 2015. године и за последње три године на пројекте које су предложили грађани потрошено је 40,6 милиона динара.

“Ове године на предлог грађана у три пројекта биће уложено 15 милиона динара”, рекао је Љубишић.

Истакао је да је у тој општини у току конкурс за кандидовање пројеката за 2019. годину, који траје десет дана.

Додао је да се предлози претварају у пројекте и вреднују, затим грађани и грађанке гласају, а усвајају се пројекти са највише гласова.

“Грађани су све заинтересованији да учествују у доношењу одлука како ће се користити средства из буџета јер је 2015. у гласању учествовало 500 људи, а 2017. више од 3.000”, рекао је Љубишић.

Извор: www.euractiv.rs