Влада Републике Србије
На сваких 100 одраслих особа у Србији, око 70 је више пута искусило барем један од облика негативних искустава током детињства, а око 20 је имало четири или више таквих искустава, показали су резултати UNICEF-ове Студије о негативним искуствима у детињству у Србији. Студија, која је настала у партнерству са Институтом за психологију и Институтом за ментално здравље, нуди анализу распрострањености фактора ризика, негативних искустава у детињству и њихових последица у смислу здравствених и образовних исхода.
Негативно искуство у детињству означава трауматично животно искуство која се догађа пре 18. године, а које особа памти када одрасте. Искуства током детињства могу да утичу на здравље током читавог живота. Деца чије детињство је стресно или лоше имају већу вероватноћу да усвоје понашања штетна по здравље током адолесценције, која сама по себи могу да доведу до менталних обољења или болести попут рака, срчаних обољења и дијабетеса касније у животу. Негативна искуства у детињству не представљају опасност само за здравље. Особе које су имала негативна искуства у детињству чешће имају лоше резултате током школовања, чешће су укључени у криминалне активности и мања је вероватноћа да постану продуктивни чланови и чланице друштва.
„Процес бриге о деци почиње у најранијем детињству и у значајној мери зависи од окружења у коме дете одраста. Због тога је наша обавеза да свој деци обезбедимо шансу за најбољи почетак и добру основу за будућност. Наглашавам да је наш основни принцип нулта толеранција на сваку врсту насиља, а резултате ове студије користићемо као смернице у стварању једнаких услова за свако дете, а посебно у превенцији злостављања и занемаривања деце“, навела је проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику.
Укупни налази су смерница за будуће планирање и развој интервенција које би за циљ имале спречавање насиља, као и за развој програма подршке жртвама насиља.
„Негативна искуства у детињству утичу на све области живота, те је неопходно да се реагује интерсекторски. Потребно је, између осталог, да се деца едукују о правима која им припадају, да се ојачају родитељске вештине, унапреде компетенције здравственог, социјалног, образовног и система кривичног правосуђа у превенцији негативних искустава у детињству, да се уведе потпуна забрана физичког кажњавања деце, као и да се обезбеди и ојача финансирање система превенције и заштите од насиља над децом“, истакла је Ређина Де Доминићис, директорка UNICEF-а у Србији.
Спречавање негативних искустава у детињству може да побољша здравље током читавог живота, унапређујући благостање и продуктивност особе. Налази ове студије ће бити од кључног значаја за систем социјалне заштите, јер могу допринети унапређењу алата и процедура за процену ризика, као и обликовању служби које се циљано баве породицама које живе у условима вишеструке депривације, где су деца „на ивици” система заштите и под ризиком од стављања под старатељство.
Налази студије показују:
- да на сваких 100 одраслих особа у Србији, њих око 70 је више пута искусило барем један од облика негативних искустава током детињства (ACE – Adverse Childhood Experience), а њих око 20 је искусило 4 или више;
- да је 38% испитаника и испитаница искусило насиље у заједници у детињству;
- да су четири или више ACE-а забележена у око 40% испитаника/ца;
- да су особе мушког пола чешће доживљавале различите облике ACE-а: чешће су били жртве насилничког понашања, учествовали у тучама, били сведоци насиља у заједници и сведоци колективног насиља;
- жене су чешће доживљавале суживот са особом која болује од депресије;
- да су испитаници/е из урбаних средина били више изложени различитим облицима ACE-а, као што су физичко злостављање, психолошко злостављање, растава родитеља, насилничко понашање и насиље у заједници.
Кликните да преузмете Студију негативних искустава у детињству (.pdf).
Извор: www.mdpp.gov.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар