Представљено регионално истраживање о положају Рома и Ромкиња на Западном Балкану : Инклузија

Регионално истраживање о положају Рома на Западном Балкану спроведено 2017. године показало је да се маргинализовани Роми и даље суочавају са ограниченим приступом могућностима у свим аспектима људског развоја, од основних права, преко здравља, образовања, становања, запошљавања до животног стандарда.

У Србији постоји велики јаз између маргинализованих Рома и њихових неромских суседа, посебно код младих – маргинализовани Роми 18-24 година старости имају скоро упола мање шансе да буду укључени у запослење, образовање или обуку (27 одсто), у поређењу са 58 одсто неромске омладине. То има доживотне импликације, јер блокира даље могућности за пристојно запослење. Маргинализовани Роми 15-64 година старости имају скоро упола мање шансе да буду запослени у односу на њихове неромске суседе.

Током 2017. године, говорећи о образовању, само је 17 одсто маргинализоване ромске деце 3-6 година старости било уписано у предшколске односно школске установе; велика већина мале маргинализоване ромске деце није похађала школу. Треба напоменути да је јаз између ромске и неромске популације у Србији други по висини на Западном Балкану. Што се тиче основношколског образовања ситуација је нешто боља и, иако је повећање уписа знак напретка, а стопа уписа највиша на Западном Балкану, 1 од 6 маргинализоване ромске деце узраста за обавезно школовање и даље је изван образовног система. Упркос знатним унапређењима, више од једне трећине маргинализованих Рома 18-21 године старости нема основну школу. Насупрот томе, скоро сви вршњаци из суседне неромске популације има достигнут овај ниво образовања. Када је у питању више и високо образовање, јаз у односу на неромску популацију у Србији највећи је у поређењу са свим осталим земљама Западног Балкана. Стопа завршеног високог нивоа образовања је само запањујућих 1%, у односу на 23% код њихових неромских суседа.

Маргинализовани Роми у Србији имају ниже стопе запослености од неромских суседа. Тек нешто више од петине маргинализованих Рома 15-64 године старости било је запослено 2017. године, у односу на 40 одсто њихових неромских суседа из исте старосне групе. Само трећина маргинализованих Рома овог узраста учествовала је на тржишту рада 2017. године, што је пад у односу на 52 одсто из 2011. Јаз између две групације се у претходних пет година удвостручио.

У области здравствене заштите, позитивно је што највећи број маргинализованих Рома има здравствено осигурање, али је проценат маргинализованих Рома 16 и више година старости који помињу да нису имали приступ здравственим услугама када су им биле потребне и даље је много виши него код неромских суседа и износи нешто више од четвртине. Ипак, дошло је до извесног унапређења у односу на 2011. годину.

У области становања, приступ електричној енергији и текућој води повећао се 2017. године за маргинализоване Роме, а јаз у односу на неромске суседе се смањује. У исто време, неодношење отпада и даље је проблем који погађа већи проценат ромске популације која живи у маргинализованим заједницама.

Скоро сви маргинализовани Роми у Србији сада имају документе који се односе на регистрацију грађана. Током 2017. године, око 99 одсто маргинализованих Рома било је уписано у матичну књигу рођених, а 94 одсто маргинализованих Рома 16 и више година старости имало је личну карту.

Регионално истраживања о социо-економском положају маргинализованих Рома на Западном Балкану спроведено је 2017. године уз подршку Генералне дирекције Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу, у сарадњи са Светском банком, и у консултацији са Агенцијом за темељна права Европске уније и другим агенцијама Уједињених нација.

У анкети је учествовало укупно 4.592 маргинализованих ромских домаćинстава и 2.168 маргинализованих неромских домаćинстава.

Допунско истраживање UNDP-а показује да је посебно тежак положај Ромкиња на Западном Балкану. У просеку 9 од 10 младих Ромкиња није у систему запошљавања, образовања или тренинга, 2 од 3 Ромкиње немају свој новац, док 1 од 2 запослене Ромкиње нема здравствено или пензионо осигурање. Присутна је појава раних бракова међу маргинализованим Ромкињама, која је на другом месту у региону Западног Балкана, након Албаније. Четрдесет одсто маргинализованих Ромкиња 20-49 година старости у Србији помиње удају пре 18. године у поређењу са 9 одсто неромских жена из суседства, што значи да се у просеку 1 од 3 Ромкиње удала пре навршене 18. године.

(Извор: www.rs.undp.org)

Носиоци истраживања надају се да ће свеобухватним и континуираним праћењем показатеља положаја Рома допринети доношењу бољих политика и омогућити прилагођавање постојећих стратегија и програма за пуноправно укључивање Рома и других маргинализованих група у све сегменте друштва.

Истовремено, подаци попут ових из регионалног истраживања неопходни су за праћење прогреса ка остварењу глобалне развојне агенде 2030 и напретка у достизања циљева одрживог развоја, у складу са прожимајућим принципом да ниједан појединац не остане заборављен.

Сумарне извештаје (на енглеском језику) за сваку земљу и територију која је била укључена у истраживање можете пронаћи и преузети на: www.eurasia.undp.org.

Извор: www.rs.undp.org

***

У Србији и даље постоји велики јаз између Рома и њихових неромских суседа по скоро свим мерилима квалитета живота, а Ромкиње имају посебно тежак положај на Западном Балкану, оцењено је 11. маја у регионалном истраживању представљеном у канцеларији Уједињених нација у Београду. Анкета је обухватила шест заједница у региону Западног Балкана (Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Србији и Косову).

Резултати истраживања указују да 59% Рома користи превентивне здравствене услуге, 27% Рома од 18 до 24 године укључено је у запослење, образовање или обуку. Нешто више од петине је запослено, док је више половине гладовало због недостатка средстава за храну.

У Србији је забележен највећи упис маргинализованих Рома у предшколске установе у односу на регион, али и највећи јаз у односу на неромске суседе. Само 17% Рома од три до шест година је уписано у предшколско у односу на 41% неромских суседа.

Забележен је пораст маргинализованих Рома уписаних у основне школе и сада износи 84%. Упркос унапређењима, више од трећине Рома од 18 до 21 године старости нема завршену основну школу.

Маргинализовани Роми у Србији имају најнижу стопу завршетка вишег и високог образовања у региону – факултет је завршило око 2% Рома.

“Посебно забрињава чињеница да побољшање образовања није допринело напретку у области запослења”, рекла је Шила Марни из UNDP-ове регионалне канцеларије у Истанбулу.

Неформално запослење и даље је веома присутно међу маргинализованом ромском популацијом, а у овој области јаз са неромским суседима је највећи у региону.

Младе Ромкиње у региону су још дискриминисаније и ускраћеније у односу на младе Роме – девет од десет њих није у систему запошљавања, образовања или тренинга, једна трећина њих се удала пре навршеног пунолетства, а половина нема приступ здравственом или пензионом осигурању, наводи се у истраживању. Само 9% Ромкиња је запослено.

Истраживање су спровели Програм Уједињених нација за развој (UNDP) и Светска банка, на основу претходних истраживања из 2011. године, у којима је учествовала и Европска комисија. У истраживању је учествовало укупно 4.592 ромских и 2.168 неромских домаћинстава.

Циљ истраживања био је да се проучи социјални статус ромске мањине у Србији, њихово стање у односу на друге рањиве групе, ради креирања и имплементације програма за повећање друштвене инклузије.

“Најважнија порука коју желимо да пошаљемо јесте да ово не чинимо због притисака других држава или због отварања неког поглавља о преговорима са ЕУ. Верујем у Србију које је инклузивно друштво”, казао је државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и члан координационог тела за праћење спровођења Стратегије за социјално укључивање Рома.

Говорећи о значају спроведеног, Мирјана Максимовић из Делегације ЕУ у Србији је рекла да ће подаци бити употребљени за планирање активности у које ће Унија инвестирати у предстојећем периоду, наводећи да је у IPA фондовима за 2018. годину одвојено око 20 милиона евра за социјалне програме.

“Сигурно је да ће ова тема бити важна свим државама које су у процесу приступања. Новац је важно питање, али су нам важне и политике (којим се он распоређује)”, додала је она и оценила да о важности тог процеса говори то што су све ове активности обухваћене Поглављем 23.

Извор: www.euractiv.rs