Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Нешто више од трећине грађана Европске уније старијих од 15 година не једе свакодневно воће и поврће док сваки седми поједе најмање пет порција. Разлике од чланице до чланице су осетне па у Белгији само 16% становника, а у Румунији чак 65% не једе сваки дан воће и поврће. С друге стране, удео оних који једу препоручених пет порција воћа и поврћа сваки дан креће се од 33% у Британији до мање од 5% у Румунији и Бугарској. Разлике у потрошњи приметне су и између мушкараца и жена, као и између људи са различитим нивоом образовања.

Редовно козумирање воћа и поврће сматра се важним елементом здраве и избалансиране исхране.

ЕУ подстиче конзумирање воћа у поврћа пет пута на дан кампањим „5 дневно“ на препоруку Светске здравствене организације да сваки човек поједе сваки дан најмање 400 грама воћа и поврћа искључујући кромпир и друго кртоласто поврће које садржи скроб.

Међу чланицама ЕУ најмањи проценат становника који не једу свакодневно воће и поврће забележен је у Белгији (16%) а следе Португалија (20,7%), Велика Британија (21%), Италија (23%), Шпанија (25%), Словенија (27%), Хрватска (27,5%) и Грчка (30%).

Истовремено више од половине популације у Румунији (65%) и Бугарској (58,6%) не једе сваки дан воће и поврће. По између 45 и 50% старијих од 15 година у Летонији, Словачкој, Чешкој, Холандији и Немачкој такође не једе воће и поврће свакодневно.

Британци највише поштују правило „5 дневно“

Трећина популације Велике Британије (33,1%) и по четвртина Данске (25,9%) и Холандије (25%) конзумира најмање пет порција воћа и поврћа сваки дан.

С друге стране, ту навику у исхрани има само 3,5% грађана старих 15 и више година у Румунији, 4,4% у Бугарској, 7% у Хрватској, 7,2% у Аустрији, 7,5% у Словенији и 7,8% у Грчкој.

На нивоу ЕУ, сваки седми грађанин (14,1%) од 15 и више година у 2014. се држао правила „5 дневно“.

Статистике показују да грађани са вишим нивоом образовања чешће поштују правило „5 дневно“ од мање образованих. Те разлике су највеће у Британији а најмање у Грчкој.

На нивоу ЕУ, 18,8% високо образованих старих 15 или више година једе најмање пет порција воћа и поврћа дневно према 12,1% оних са нижим образовањем, што представља разлику до 6,7 процентних поена.

Међу чланицама ЕУ тај јаз је највећи у Британији, 15,6 процентних поена, а следе Данска (14,3) и Португалија (11,5). Истовремено је разлика мања од две процентна поена регистрована у Грчкој (0,9), Немачкој и Аустрији (1,6), показују подаци Европске статистичке службе.

Иначе, за одрасле порција подразумева 80 грама воћа или поврћа а код деце количина зависи од старости, величине тела, нивоа физичке активности. Порција за одрасле отприлике одговара количини која стаје на длан.

Једна порција воћа су нпр. две шљиве или кивија, седам јагода, три кајсије, једна банана или крушка или поморанџа, пола грејпфрута, 30 грама сушеног воћа.

Порцију поврћа чине два цвета карфиола, четири кашике спанаћа или бораније, три кашике куваног поврћа, попут шаргарепе, парче краставца од 5 центиметара, један парадајз средње величине или седам чери парадајза.

Извор: EurActiv.rs