Влада Републике Србије
Адолесценти у Европи суочавају се са менталним проблемима, изазовима које са собом носе нове технологије и проблемима који су последица нездраве исхране и недовољне физичке активности, показала је најновија студија Светске здравствене организације (СЗО) спроведена на више од 225.000 деце пубертетског узраста у 45 земаља.
У студији су обрађени подаци о физичком здрављу, друштвеним навикама и менталној добробити школске деце, прикупљени у обимним истраживањима која су између 2014. и 2018. године обухватила 227.441 дете узраста 11, 13 и 15 година у целој Европи и Канади. СЗО верује да ће најновија студија Здравствене навике деце школског узраста (HBSC) бити и одлична основа за будућа истраживања о утицају пандемије COVID-19 на живот младих људи.
Студија је показала да деца како одрастају имају све више менталних проблема и да се бар једном недељно сусрећу са нервозом, раздражљившћу и несаницом, при чему су ти проблеми израженији код девојчица него код дечака. Показало се, међутим, и да се подаци о менталном здрављу деце веома разликују од земље до темље и да у перцепцији тх проблема веома важну улогу играју културни, политички и економски фактори.
Па ипак, упркос друштвеним, економским и политичким тешкоћама са којима су се многе земље суочавале у протеклој деценији, истраживање 2017/2018 HBSC је утврдило да већина младих своје окружење доживљава позитивно и као подршку и да у многим сферама живота деце постоји напредак. Видљиви су, ипак, и неки алармантни трендови.
Истраживања су установила да се у приближно трећини земаља код адолесцената појачао осећај да их школске обавезе притишћу и да је све више деце која кажу да не воле школу. Према налазима студије, свега 28% деце рекло је да воли да иде у школу. У већини земаља непријатељство према школи постаје интензивније како су деца старија и упоредо расте и перцепција да не наилазе на довољну подршку својих вршњака и учитеља.
Сличан тренд забележен је, како показује студија, и у Србији, која се по негативном ставу деце према школи налази при врху табеле европских земаља. Деца у Србији у истраживању су углавном рекла да не воле школу и да немају подршку школских другова и наставника, иако су углавном навела да не доживљавају школске обавезе као посебан терет.
Супротно томе, прикупљени подаци говоре да су деца из Србије, заједно са вршњацима из Албаније и Северне Македоније у самом европском врху по уверењу да имају добру комуникацију са родитељима и да и мајци и оцу могу да кажу све што их тишти, и да уживају пуну подршку породице.
Такође, и дечаци и девојчице пубертетског узраста из Србије су, са вршњацима из Албаније и Северне Македоније, у самом врху Европе по задовољству сопственим здравственим стањем, а са децом из Северне Македоније, Казахстана, Молдавије, Румуније, Јерменије и Азербејџана су у просеку и најзадовљнији својим животом, иако се показало да у том погледу међу европским адолесцентима нема великих одступања.
Дечаци из Србије при врху су европске табеле и по томе колико често су се, према сопственим тврдњама, у периоду који је претходио истраживању, бавили умереним или тежим физичким ативностима, показује студија. Показало се. међутим, и да су српски тинејџери, и то оба пола, изнад европског просека по конзумацији алкохола и цигарета.
Студија је иначе показала да се наставља пад конзумације алкохола и пушења код европске деце, али да та стопа остаје висока код дечака узраста 15 година, при чему је 20% испитаника из те категорије рекло да су били пијани два или више пута у животу, док је готово 15% признало да су били пијани у протеклих месец дана.
У студији је проучен и растући утицај дигиталних технологија на адолесценте и установљено је да, поред многих позитивних утицаја, нове технологије могу да појачају рањивост и унесу у живот деце нове претње, попут сајбер-насиља, које далеко више погађа девојчице. Анкета је показала да је међу десет европских школараца, најмање један у претходна два месеца био жртва таквог насиља.
Деца из Србије, и то узраста како 11, тако и 13 и 15 година су са вршњацима из Северне Македоније и Италије на прва три места у Европи по томе колико често електронскии комуницирају са пријатељима и познаницима. На самом зачељу по интензитету коришћења електронских комуникација су деца из Немачке, Чешке и Азербејџана.
По одоговорима на низ питања о томе да ли су имала лоша искуства на друштвеним мрежама, деца из Србије су у европском просеку, а најгора су искуства, са симптомима сличним зависности, по сопственим изјавама имали малолетници узраста 13 и 15 година са Малте и из Шпаније.
Студија је показала да је у Европи међу малолетницима и даље разлог за забринутост ризично сексуално понашање, пошто је установљено да од тинејџера који упражњавају секс, један од четворо то чини без заштите. У анкети је, међу петнеастогодишњацима, 24% дечака и 13% девојчица рекло да су имали сексуалне односе.
Истраживања су потврдила и да велики део малолетника не поштује савете о здравој исхрани и да двоје од троје адолесцената не једе квалитетну храну. Тако је 48% деце рекло да не једе редовно сваки дан ни воће ни поврће, али је установљено да све више једу слаткише и пију заслађена пића.
Показало се и да је од 2014. године до 2018. порасла гојазност међу децом и да сада погађа 25% дечака и 16% девојчица у Европи, при чему је постотак виши код млађе деце. Један од четворо адолесцената сматра да је дебео, што посебно важи за девојчице.
„Чињеница да се све више дечака и девојчица широм Европе жали на менталне тегобе – на потиштеност, нервозу или раздражљивост – повод је за забнутост за све нас”, рекао је поводом објављивања студије директор СЗО за Европу Ханс Клуге, додајући да ће одговор на тај све већи проблем утицати на генерације које долазе.
Програмски директор за здравље младих у европској канцеларији СЗО Мартин Вебер нагласио је да широк распон тема покривених студијом HBSC даје важан увид у животе данашњих адолесцената и да ће бити и корисно полазиште за мерење утицаја пандемије корона вируса.
„Анализа података омогућиће нам да измерино размере и обим у којем су затварање школа и ограничења кретања у заједницама утицала на друштвени живот младих и на њихово физичко и менатално здравље”, оценио је Вебер.
HBSC са канцеларијом СЗО за Европу спроводи истраживање о здрављу и добробити адолесцената од 1982. године сваке четири године у готово 50 земаља Европе и Северне Америке, са циљем да њени резултати послуже као основа за политике које ће унапредити животе малолетника, који чине 42% популације планете.
Извор: EURACTIV.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар