Влада Републике Србије
Европи је потребна јединствена дефиниција слепила како би смањила трошкове за лечење и губитке у економским активностима од више милијарди евра, показала је нова студија. Због болести вида, а процењује се да је у шест земаља ЕУ обухваћених истраживањем слеп или слабовид сваки тридесети човек, годишње се губи више од сто милиона радних дана. Истовремено је стопа незапослености слабовидих и слепих већа него у групама са другом врстом инвалидитета а њихово незапошљавање углавном је последица предрасуда.
Кључни проблем је дефиниција слепила и у чланицама Европске уније не постоји јасна политика на том плану, закључак је нове студије коју је за Европски форум против слепила израдила консултантска кућа Дилојт асес економикс (Deloitte Access Economics).
Извештај “Цена и терет болести вида и спречавање слепила” обухватио је Француску, Немачку, Италију, Словачку, Шпанију и Британију.
Слепило се у Француској дефинише зависно од тога да ли се онај који од тога пати сматра слепим или не, у Немачкој користе научну дефиницију док Италија и Велика Британија употребљавају дефиницију Светске здравствене организације.
Извештај је у циљу изналажења одговора на изазове слепила у Европи представљен у Европском парламенту 1. октобра.
Индиректни трошкови 20 милијарди евра
У шест земаља обухваћених истраживањем годишње се губи 123 милиона радних дана због болести вида и те болести здравствене системе коштају 15 милијарди евра а 1,4 милијарде кошта само слепило.
Индиректни трошкови због пада продуктивности и неформалне неге достижу 20 милијарди евра када је реч о болестима вида и 7,1 милијарду за слепило, показао је извештај.
Распрострањеност слепила у Европи веома се разликује од чланице до чланице ЕУ и у Италији и Словачкој има два пута више људи који су изгубили вид него у Француској и Великој Британији.
Према извештају, у шест земаља ЕУ слепо је између 26.480 и 218.513 особа али још стотине хиљада пате од оштећења вида.
“Слепило је крајња тачка али је број људи са оштећењем вида већи од 700.000 (слепих) у шест земаља. Мислимо да је сваки 30 човек слеп или слабовид”, рекао је у Европском парламенту професор Сехназ Карадениз, председник Међународне федерације за дијабетес за европски регион.
Превентива и демографија
Истраживање је показало да би медицинске интервенције, попут раног откривања, превенције и третирања катаракте, дијабетичарске ретинопатије и глаукома, допринеле да се број слепих преполови и да шест чланица ЕУ уштеди између 1,6 милијарди евра и три милијарде годишње.
Учесници у дебати у ЕП сложили су се да, како би такве уштеде биле могуће, мора да постоји јасна паневропска дефиниција слепила. Они су се такође заложили да се оштећења вида ставе више на агенди европске политике због њихове везе са брзим старењем европске популације.
“Право стање ствари не делује обећавајуће, с обзиром на старење популације, ‘епидемију’ дијабетеса, као и чињеницу да 70% гојазних има проблема с видом”, истакао је Дилојтов аналитичар и један од аутора извештаја Јорис Клеинтјенс.
Председник Европског форума за здравље мушкараца Јан Бенкс (Ian Banks) упозорио је да ће повећање старосне границе за пензионисање широм Европе, посебно жена, чији се радни век све чешће изједначује са радним веком мушкараца, негативно деловати на здравље и продуктивност.
“То значи да ће бити све више људи који раде са оштећењем вида и за то нам је унапред потребан план, не само за лечење болести вида, већ и за превенцију, ако желимо здраву радну снагу”, рекао је Бенкс.
Дебата у ЕП одржана је пред Светски дан вида који се ове године обележава 10. октобра. Светски дан вида одржава се другог четвртка у октобру сваке године.
Предрасуде јаче од инвалидитета
Статистике показују да су слабовиди и слепи група инвалида са најнижом стопом запослености при чему највећа препрека за њихово запошљавање није инвалидитет, већ су то предрасуде.
Истраживање које је недавно спровело Данско друштво слепих потврдило је да су предрасуде главни разлог што је много слепих у Данској без посла и покзало да је сваки трећи Данац скептичан према колеги са оштећеним видом.
“Једна од предрасуда је да слепи колега не може на радном месту да потпуно замени колегу који види. Та предрасуда се најчешће сруши убрзо по запошљавању слепе или слабовиде ососбе, чим колеге виде да нема никаквих проблема у раду”, рекао је за EurActiv.com председавајући Данског друштва слепих Торкилд Олесен.
Од 9.500 чланова Друштва, посао тренутно има 12%. Истовремено је 70% слепих старости између 18 и 65 година превремено пензионисано.
И док из немачког Центра за подршку слепима и слабовидима поручују да је стање у чланицама ЕУ слично, из Шпаније се залажу за позитивну дискриминацију, односно успостављање квота за запошљавање слепих.
Неуспех квота
Систем квота већ постоји у Немачкој али су резултати за сада слабашни.
Предвиђено је да свака компанија са више од 20 запослених мора да запосли најмање 5% особа са инвалидитетом а, ако то не учини, плаћа екстра порез који одлази у посебан фонд за особе са инвалидитетом. Међутим, бројни послодавци и даље пре плаћају екстра порез него што запошљавају особе са инвалидитетом, што увећава сумње у систем квота.
Удружења слепих и слабовидих упозорила су и на лоше статистике о учешћу слепих на тржишту рада напомињући да се подаци углавном односе укупно на особе са инвалидитетом а нису разврстани према инвалидитету.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар