Влада Републике Србије
Пише: Жарко Шундерић (Блог о социјалном укључивању)
Социјално укључивање у овом тренутку представља највећу развојну шансу и потенцијал Републике Србије. То је питање укључивања у друштвене токове једног дела становништва који се у овом тренутку налази изван система образовања, запошљавања, здравства, становања, људских права.
У досадашњем процесу европеизације нашег друштва, новим законима успели смо да укинемо распрострањену дискриминацију, обезбедимо право на запошљавање без обзира на личне карактеристике, осигурамо право на образовање и здравље, осмислимо систем социјалне бриге достојан човека… Са становишта законодавства, постали смо праведније друштво.
Ипак, један део нашег друштва је услед непотпуног спровођења закона и даље искључен, па Србија, сликовито речено, има мање становника него што нам говоре пописни подаци: значајан број деце напушта школу, иако је школовање обавезно, многи људи не могу да се запосле пошто им је потребна подршка друштва, велики број деце не добија редовно алиментацију, иако на њу има право, многе жене живе у насиљу, иако је то законом строго забрањено, неки људи губе трку са технолошким напретком и тако упадају у нову групу искључених, а неки људи не остварују право на социјалну заштиту, иако на њу по закону имају право.
Богате земље су богате не само зато што су појединци у њој богати, већ зато што највећи број становника активно учествује у друштвеним токовима, што доприноси стварању и коришћењу друштвеног богатства и повећању социјалне кохезије. Људи су зато највећи потенцијал који Србија поседује, а који може помоћи да се незапосленост “претвори” у запосленост, да зависност од помоћи постане зарада, да млади људи постану највећи креативни и развојни потенцијал друштва који ради за себе, али и подстиче све друге.
Свако савремено друштво дужно је да створи предуслове како би их појединци и појединке искористили и остварили своје потпуне потенцијале.
(…)
Текст “Социјално укључивање – највећа развојна шанса Србије” Жарка Шундерића у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар