Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Изјаве о процесу

 

Социјална укљученост не сме да буде ничија привилегија – то је свачије право!

Тамара Драговић, уметница и активисткиња
32. Београдски Ignite “Укључи се 3”, октобар 2015.

******************************************************************

Сви имамо посебне потребе и сви се разликујемо – то нам је свима заједничко.

Стефан Новаковић, студент
32. Београдски Ignite “Укључи се 3”, октобар 2015.

******************************************************************

Друштво би било много боље и успешније када би свако могао своју различитост да истакне и изрази на прави начин.

Вирџинија Ђековић, активисткиња
29. Београдски Ignite “Укључи се 2”, октобар 2014.

******************************************************************

Инклузија је природна потреба друштва. Кад мало боље размислите, инклузија је за све нас, јер сви имамо своје потребе, специфичности, таленте, дарове, али и ограничења. Инклузивно друштво је сензитивисано на различитости, квалитетније је и хуманије и нуди лепшу будућност – како за нашу децу, тако и за све нас.

Драгана Малиџан Винкић, професорка српског језика
29. Београдски Ignite “Укључи се 2”, октобар 2014.

******************************************************************

Чврсто верујем у инклузију, и то као сет особина, врлина, знања, умења која човека чине човеком. Инклузија је неодвојиви део људскости, човечности. Инклузија је тимски спорт и свако од нас има своје место у тој причи – нека свако од нас уради свој домаћи задатак!

Ивана Васиљевић, учитељица
22. Београдски Ignite “Укључи се!”, октобар 2013.

******************************************************************

Србија је чврсто посвећена изградњи Европе мира, правде, слободе, солидарности и безбедности. Поред тога што жели да заузме своје место у ЕУ поштујући правила тржишне економије, Србија ће у процесу приступања ЕУ тежити остварењу социјалне правде по највишим европским стандардима. То укључује и унапређивање поштовања људских и мањинских права, а посебно права рањивих друштвених група.

Светска економска и финансијска криза су указале на рањивост привреда и друштава широм света, укључујући и Европу. Нажалост, ефекти кризе нису заобишли ни Србију. Европска комисија констатовала је у свом извештају о напретку Србије у 2013. години да „политика запошљавања и социјална политика настављају да трпе због неповољних економских услова и оскудних јавних финансија“, али и то да је Србија почела да решава приоритете у овој области. На трагу ових оцена, Влада ће водити приступне преговоре водећи рачуна о потреби за унапређењем социјалне и економске кохезије у нашем друштву.

Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије Европској унији
Осамнаести билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, март 2014.

******************************************************************

Због економске кризе у Србији велики број младих не налази посао одмах након студија и држава мора да им помогне – период њихове незапослености мора бити временски лимитиран. Ако млади не могу да пронару посао када заврше школовање, Национална служба за запошљавање мора да им нађе радно место или да им омогући даље школовање, преквалификацију или учење нових вештина. Млади радници су будућност српске економије и будућност земље.

Ако њихова незапосленост предуго траје, то неће бити генератор само социјалних немира већ ће имати негативне последице на развој економије, демографску будућност нације, али и њену политичку судбину. Решавање овог питања мора бити приоритет Србије, а Европска унија ће својим инструментима подстаћи напоре земље да тај проблем реши.

Ласло Андор, европски комесар за запошљавање, социјална питања и инклузију
Седамнаести билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, октобар 2013.

(Преузето са адресе www.politika.rs уз љубазну дозволу дневног листа „Политика“.)

******************************************************************

Унапређење људских права нераскидиво је повезано са бољом социјалном укљученошћу припадника маргинализованих друштвених група, те је даљи рад на социјалном укључивању и борби против сиромаштва у Србији важан, не само због процеса европских интеграција, већ и због достизања жељених стандарда и квалитета живота наших грађана. Неопходно је да се принцип поштовања различитости, толеранције и ненасиља додатно приближи грађанима, а посебно је важно да он постане  саставни модел понашања и деловања младих генерација, јер само тако можемо постати развијено, модерно, истински демократско друштво.

Да бисмо остварили жељене резултате важно је да различити актери препознају важност заједничког деловања, односно, да држава и цивилни сектор могу и морају бити партнери. Развој и јачање принципа солидарности – једне од фундаменталних вредности Европске уније – представља још један од приоритетних циљева друштва, како бисмо остварили жељени економски и социјални развој и омогућили пристојан животни стандард за све наше грађане.

Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права
Шеснаести билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, јун 2013.

******************************************************************

Све реформе које спроводимо у оквиру европске интеграције Србије захтевају озбиљне људске и финансијске ресурсе за њихово спровођење. Да би амортизовала ефекте кризе, Влада је у протеклом периоду предузела читав низ мера, у складу са актуелним развојем политика на нивоу ЕУ, а које се крећу у правцу повећања инвестиција, али и социјалних давања угроженим категоријама становништва, заштите рањивих група од дискриминације, подршци образовању и запошљавању становништву које је у ризику од незапослености и напуштања школског система.

Због свих ових раније започетих реформи, али и реформи које су пред нама, потребан нам је широк фронт у друштву који ради на европским интеграцијама. Овде нема мање или више важних послова. Колико је важно доношење прописа, исто толико је важна њихова успешна примена или надгледање спровођења прописа. Ту Влада није довољна. Неопходно нам је још снажније партнерство Владе, локалних самоуправа, организација цивилног друштва, синдиката и других релевантних друштвених актера у процесу наставка реформи, како би се пружила целовита подршка рањивим групама.

Сузана Грубјешић, потпредседница Владе за европске интеграције
Петнаести билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, март 2013.

******************************************************************

Старење као процес, старост као животни период и квалитет живота старијих су теме које последњих година привлаче пажњу многих научних радника, истраживача, стручњака различитих профила,  али и политичара, па и шире јавности, али би – када је у питању Република Србија – проблеми заштите старијих требало да заузимају прво место на лествици научних истраживања и свакодневних, политичких, социолошких и других разматрања.

Разлози за то су бројни, а пре свега они који су најочитији кроз демографске податке према којима је више него очигледно да живимо у земљи старих, у којој, према незваничним подацима последњег пописа, живи 1.250.316 грађана старијих од 65 година, односно 17,40% укупне популације, док је, истовремено, број деце, старости од 0 до 14 година, 1.025.278, односно 14,27% учешћа у укупном броју становника. Остали разлози логично произилазе из овакве демографске структуре становништва и односе се на материјални положај старих, њихову функционалну зависност од различитих врста и облика туђе помоћи, питања одрживости система пензијско-инвалидског осигурања, проблеми дуготрајне неге и др. Ових неколико података повод су за активан и другачији приступ у креирању нових политика које ће решавати изазове везане за дуготрајну негу, која ће у времену које долази сигурно постати најактуелније питање старења у Србији.

Бранкица Јанковић, државна секретарка у Министраству рада, запошљавања и социјалне политике
Четрнаести билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, јануар 2013.

******************************************************************

Најважнији задатак званичне статистике јесте да пружи реалну слику друштвених и економских кретања у земљи, као и да обезбеди поуздан основ за доношење одлука на разним нивоима, од државне управе и других институција, преко привредних субјеката, све до заинтересованих грађана. Велика пажња у претходне три и више година била је усмерена на припрему и спровођење највећих статистичких акција: Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. и Пописа пољопривреде 2012. године, које се спроводе уз значајну финансијску подршку ЕУ. Након више од 50 година наша земља ће имати свеобухватан увид у пољопривредну производњу.

Сада је већ извесно да ћемо од наредне године почети са спровођењем истраживања које се у Европи сматра најрелевантнијим за потребе праћења сиромаштва, социјалне укључености, неједнакости и животног стандарда уопште. Реч је о Истраживању о приходима и животном стандарду (Survey on income and living conditions – SILC). У земљама ЕУ спровођење овог истраживања почело је још 2003. године, а за нас представља обавезу на путу европских интеграција. Иако Европска унија још увек није званично захтевала од Србије да уведе ово истраживање, Завод, у жељи да спремно сачека овај званичан захтев, иде корак испред  и интензивно ради на обуци кадрова, изради методолошких упутстава, као и инструмената за спровођење овог истраживања.

Проф. др Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику
Тринаести билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, октобар 2012.

******************************************************************

Богате земље су богате не само зато што су појединци у њима богати, већ зато што највећи број становника активно учествује у друштвеним токовима, што доприноси стварању и коришћењу друштвеног богатства и повећању социјалне кохезије. Људи су зато највећи потенцијал који Србија поседује, а који може помоћи да се незапосленост „претвори” у запосленост, да зависност од помоћи постане зарада, да млади људи постану највећи креативни и развојни потенцијал друштва који ради за себе, али и подстиче све друге.

Социјално укључивање доприноси одрживој изградњи државе благостања. Свака искључена особа у нашем друштву значи мање сигурности и једнакости у друштву. Сваки укључени и срећни појединац или појединка значи максимално коришћење личних потенцијала и максимални допринос друштвеном развоју. Због тога главно питање нашег друштва не сме да буде – колико кошта социјално укључивање, већ шта још можемо да урадимо да укључимо оне људе који су се из друштвених токова повукли и које смо као друштво изгубили.

Жарко Шундерић, менаџер Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Влада Републике Србије
Дванаести билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, јул 2012.

******************************************************************

Добро је познато да најранија искуства представљају основ стицања знања у животу и да, уколико се у раном узрасту поставе чврсте основе, процес учења касније постаје бољи и има веће шансе да се настави током читавог живота, а посебно међу сиромашном и другом децом из најугроженијих група.

Предшколски припремни програми помажу деци да развију своје вештине, стекну знања, науче да поштују једни друге и живе једни са другима. Учење у раном узрасту је кључ који сваком детету отвара највеће могућности за остваривање успеха током будућег школовања. Учење је оно што им даје победничку позицију на самом старту, смањује ризик од прераног напуштања образовања, помаже да се прекине циклус вишегенерацијског сиромаштва и смањује трошкове за друштво, у смислу изгубљених талената и јавне потрошње. Економска истраживања потврдила су да улагање у предшколско образовање заправо има вишу стопу враћања од улагања у било који други ниво образовања.

Новак Ђоковић, национални амбасадор UNICEF-а за Србију
Десети билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, јануар 2012.

******************************************************************

Једно од кључних опредељења Владе Републике Србије је формирање и успешно функционисање социјално-тржишне привреде где је већа економска ефикасност на принципима тржишне привреде чврсто повезана са остваривањем кључних развојних циљева: пуна запосленост, мање разлике у расподели дохотка, и социјално укључивање и смањивање сиромаштва као интегрални део целовите развојне стратегије. Србија је до почетка светске економске кризе бележила солидан привредни раст и постепено смањивала број сиромашних у урбаним и руралним подручјима, различитим регионима и независно од типа домаћинства или година старости.

На жалост, број незапослених и даље расте и поред низа подстицајних мера Владе. Наставак борбе за смањење сиромаштва је директно повезан са отварањем нових радних места. Тиме ће број социјално угрожених бити смањен а држава добија додатне пореске приходе за финансирање програма социјалног укључивања и смањења сиромаштва. Зато је за Србију приоритетни задатак привлачење страних директних инвестиција и активирање домаће штедње у области у којима имамо развојне предности и које стварају простор за ново запошљавање.

Проф. др Јуриј Бајец, бивши саветник председника Владе Републике Србије
Девети билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, октобар 2011.

******************************************************************

Чланство Србије у ЕУ је дугорочни циљ око којег смо готово сви у Србији сагласни. Једна од обавеза у наредном периоду биће израда Заједничког меморандума о социјалном укључивању, документа који ће представљати план за унапређење нивоа социјалног укључивања и смањења сиромаштва, до момента приступања Србије ЕУ. Како бисмо показали да смо спремни за овај задатак, Влада је припремила и усвојила Први национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, водећи рачуна о показатељима и циљевима које су усвојиле чланице ЕУ.

Успешна борба против социјалне искључености и сиромаштва подразумева снажно партнерство свих актера – само кроз партнерство и заједничко деловање свих сегмената друштва можемо успети да препоруке Првог националног извештаја о социјалном укључивању и спроведемо. Наш крајњи циљ јесте да сами грађани и грађанке осете да је Србија праведније и боље друштво за све.

Божидар Ђелић, потпредседник Владе за европске интеграције
Седми билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, мај 2011.

******************************************************************

Значај и улога Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом огледа се у координацији сарадње између Владиних институција и организација цивилног друштва у процесу креирања и успостављања јасних стандарда и процедура за укључивање организација цивилног друштва на свим нивоима процеса доношења одлука.

Једна од активности биће и могућност учествовања у једном од програма ЕУ „Европа за грађане и грађанке“ (Europe for Citizens), у ком ће домаће организације цивилног друштва, социјални партнери, локалне самоуправе, грађани и грађанке равноправно сарађивати са осталим ЕУ партнерима. Циљ овог програма је спровођење различитих активности као што су питање запошљавања, социјалне кохезије, промоције партиципације и демократије на нивоу ЕУ, одрживи развој, јачање европског идентитета грађана/ки, сарадње и разумевања између Европљана/ки и друго.

Ивана Ћирковић, директорка Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом
Седми билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, мај 2011.

******************************************************************

Друштвено предузетништво је модеран бизнис модела Грамин банке који се фокусира на проналажење решења за друштвене проблеме и чији је циљ постизање максималне користи за људе, а не максимизирање профита. Инвеститори добијају назад само уложен новац, а дивиденда од улагања остаје компанији за даље побољшање пословања.. Када позајмљујемо новац, заправо више од половине позајмљеног новца долази са банковних рачуна самих наших клијената.

Овај модел је показао да мале количине новца, брижљиво расподељене, могу из корена да промене животе сиромаш них људи. Цео свет тражи прилике за зараду новца. Зарађивање новца нас је потпуно ослепело – ми смо, не заслепљени, већ свет гледамо кроз дати пар наочара, кроз који видимо само императив увећавања профита. Основали смо и успешно водимо пензиони фонд, здравствено осигурање, три болнице за вид, компанију мобилне телефоније, итд. Покренули смо низ социјалних предузећа, а нека у сарадњи са мултинационалним компанијама Европе, Америке, из земаља широм света.

Јунус Мохамед, добитник Нобелове награде за мир и зачетник идеје друштвеног  предузетништва
Пети билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, децембар 2010.

******************************************************************

Поштовање принципа једнакости људи етички је императив сваког демократског друштва и државе засноване на принципу владавине права. Донет је Закон о забрани дискриминације (2009), који забрањује сваки облик дискриминације по било ком основу. Посебни антидискриминациони закони, Закон о равноправности полова (2009) и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом (2006) предвиђају предузимање посебних мера за успостављање родне равноправности, унапређења положаја особа са инвалидитетом и њихове социјалне укључености. Истраживања показују да су најчешће жртве дискриминације Роми/Ромкиње, сиромашни људи, особе са физичким и менталним инвалидитетом, старије особе, жене и припадници/е сексуалних мањина.

Изградња инклузивног друштва, поред осталог, захтева и одлучну борбу против свих видова непосредне и посредне дискриминације, што подразумева стриктну примену антидискриминационих прописа и ефикасан рад правосудних органа и институције Повереника за заштиту равноправности. То је пут ка инклузивном друштву истинске равноправности, у којем ће сви његови грађани и грађанке имати подједнаке шансе да развију своје потенцијале и да равноправно, активно и продуктивно учествују у свим сегментима друштвеног живота.

Др Невена Петрушић, повереница за заштиту равноправности
Пети билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, децембар 2010.

******************************************************************

Започети процес решавања овог тешког и сложеног проблема захтева апсолутни друштвени и политички консензус и бескрајну упорност коју носи бављење проблемом за који не постоји дефинитивно решење. Континуирана политика превазилажења сиромаштва и социјалног укључивања искључених, маргинализованих група је искушење које временом уграђује солидарност у саме темеље система вредности сваког друштва.

Тај процес је немогуће водити без јасног дефинисања улоге сваког од актера у друштву и  успостављања  нових канала комуникације и сарадње између њих. У тој подели, улога државе јесте да обезбеди законски оквир који стимулише оне мере које ће системски допринети побољшању у сфери образовања, запошљавања, бриге о старима и деци, итд. Али, очигледно је да држава не може и не треба да се бави појединачним случајевима а „маргинализоване групе“ јесу збир судбина које често захтевају посебан приступ који ни једна Влада не може ефикасно да обезбеди. Зато организације цивилног друштва (ОЦД) треба да преузму „рад на терену“, кроз непосредни контакт и рад са појединим маргинализованим групама и појединцима.

Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива
Трећи билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, јул 2010.

******************************************************************

Желимо да на сваки начин помогнемо социјално, политички, здравствено, расно најугроженијим слојевима друштва, желимо да помогнемо обнову и препород, стварање културног модела који би очувао аутентичну, оргиналну културу народа, који би искористио све предности комуникација са светским културама, економским моделима, развојем, итд.

Наизглед немогућа мисија; али настојаћемо да је, бар у неком облику, реализујемо, да докажемо да је могуће, да медији морају бити и друштвено одговорни, да морају бити и пси чувари јавног интереса. Само такви могу помоћи развој заједнице, могу допринети да будућност изгледа много светлије него што изгледа сада. Наша мисија је да окупљамо позитивну енергију, да акумулирамо снагу и употребимо је тамо где је најпотребније. Резултати неких наших пројеката су импозантни и могу послужити и као модели и као охрабрење другима да пробају и прихвате овај модел понашања.

Веран Матић, директор и главни и одговорни уредник Б92
Други билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, април 2010.

******************************************************************

Бавећи се питањима социјалног укључивања, сведоци смо да се ова питања веома често посматрају као терет за друштво и буџет. Како бисмо у овај процес ушли што искреније и остварили трајни напредак, неопходно је да променимо перспективу посматрања проблема и схватимо да решавање питања социјалне искључености представља најбољи начин да искористимо потенцијале свих чланова и чланица нашег друштва.

Процес социјалног укључивања треба да оспособи грађане и грађанке за активно приступ и учешће у свим аспектима друштвеног живота. Ово подразумева приступ образовању, и за децу, али и за одрасле, приступ тржишту рада, па и када нисмо високо образовани, када имамо одређене облике инвалидитета или припадамо мањинским групама, приступ здравственим услугама и услугама социјалне заштите, јер често и не знамо да на њих имамо једнако право. Ово су мере које као друштво треба да развијамо у наредној фази европских интеграција.

Жарко Шундерић, менаџер Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва
Други билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, април 2010.

******************************************************************

Верујемо да је социјална укљученост свих грађана у једној држави кључни предуслов одрживог привредног раста и политичке стабилности. У том смислу, процес социјалног укључивања који је започела Влада Републике Србије представља важан део нашег заједничког рада. Данас, с обзиром на новонасталу ситуацију која је резултат финансијске и економске кризе, борба против сиромаштва и социјалне искључености од важности је као никада раније.

Веома смо задовољни што Србија сматра Швајцарску једним од компетентних партнера који Влади пружају подршку у процесу преласка са примене Стратегије за смањење сиромаштва на програм социјалног укључивања. Србија ће, за Швајцарску, и даље бити приоритетна држава у оквиру сарадње са Западним Балканом.

Ервин Х. Хофер, амбасадор Швајцарске у Републици Србији
Први билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, новембар 2009.

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]