Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Неједнакост према концептима и анкетама – инфографик

Ниво сиромаштва одређен је: (1) одабраном линијом сиромаштва, (2) просечном потрошњом/приходом у земљи (што је функција нивоа развоја Србије, односно БДП-а по становнику) и (3) дистрибуцијом потрошње/прихода међу грађанима. Ово последње се своди на питање (не)једнакости грађана, а у случају Србије (не)једнакости потрошње/прихода.

Мерење неједнакости је сложена област са бројним тешкоћама методолошког карактера и прикупљања података. Два најједноставнија и најјаснија индикатора (не)једнакости су: Гини коефицијент и Квинтилни однос С80/С20 (однос потрошње/прихода најбогатијег и најсиромашнијег квинтила).

У наставку се налазе подаци о неједнакости у Србији, како према приходима, тако и према потрошњи, који приказују значајно другачији ниво неједнакости у земљи. Потрошни концепт Србију сврстава у земље релативно равномерне расподеле потрошње према светским мерилима, док приходни концепт указује на значајну неједнакост и сврстава Србију међу земље најмање једнакости расподеле прихода у европским оквирима.

Гини коефицијент мери неједнакост у целој популацији; узима вредности од 0 до 1 (0-100%), при чему вредност 0 означава потпуну једнакост потрошње/прихода свих појединаца, а вредност 1 потпуну концентрацију потрошње/прихода на само једног појединца.

Квинтилни однос С80/С20 упоређује укупну еквивалентну потрошњу/приход горњег и доњег квинтила. Горњи квинтил представља 20% популације која располаже највишом еквивалентном потрошњом/приходом, а доњи квинтил 20% популације са најнижом еквивалентном потрошњом/приходом. Овако дефинисан индикатор мери само промене у горњем и доњем квинтилу еквивалентне потрошње/прихода.

Неједнакост према приходном концепту

Дистрибуција дохотка по децилима показује да према подацима SILC (2018) најсиромашнијих 10% становника Републике Србије учествује са свега 0,8% у националном еквивалентном дохотку, док најбогатијих 10% учествује са 24,6%.

Дистрибуција дохотка по децилима, удео у националном еквивалентном дохотку (у %)

Извор: Eurostat database Table Distribution of income by quantiles

Доходовна неједнакост у Републици Србији је врло висока и према показатељу квинтилног односа (С80/С20) и према Гини коефицијенту.

Према подацима SILC (2017) неједнакост расподеле дохотка је износила 9,4 што значи да је 20% најбогатијег становништва у Републици Србији имало готово десет пута већи еквивалентни доходак у односу на 20% најсиромашнијих. Вредност овог показатеља је знатно већа у односу на просечну вредност ЕУ 28, која је износила свега 5,08, али и већа од највећих вредности које су забележене у Бугарској (8,2), Румунији (6,5) и Литванији (7,3).

Гини коефицијент мери неједнакост на читавој дистрибуцији дохотка. Гини коефицијент у Републици Србији је износио 35,6 на основу података SILC (2018). Према овим подацима Србија се налази у групи земаља са највећом неједнакошћу – „место на листи“ Србија дели са Летонијом (35,6), док је нешто виша неједнакост забележена у Литванији (36,9), а затим у Бугарској (39,6).

Вредност Квинтилног односа није се значајније променила током посматраног периода. Са друге стране, вредност Гини коефицијента бележи постепен пад од 2015. године када је износио 40,0 према истраживану (SILC 2015).

Гини коефицијент и квинтилни однос (према приходима) у Србији

Извор: Eurostat database Tables Gini coefficient of equivalised disposable income; S80/S20 income quintile share ratio by sex and selected age group

Посебна обрада података Анкете о потрошњи домаћинства (АПД) показује да се вредност Гини коефицијента доходовне дистрибуције није променила у односу на први извештајни период^[1] и да у 2017. години износи 28,3.

Судећи према овој анкети доходовна неједнакост у Србији није порасла од 2006. године. Мијаковац^[2] указује да разлике у вредности Гини коефицијента на основу две анкете настају услед тога што анкета SILC у Србији бележи негативне вредности дохотка самозапослених, док анкета АПД не евидентира губитке.

Неједнакост према потрошном концепту

Гини коефицијент мерен расподелом потрошње за Србију има ниске вредности – при дну је светске листе Гини коефицијената, што значи да је неједнакост потрошње у Србији доста умерена и сврстава Србију у земље релативно једнаке расподеле потрошње. Слично је и са другим показатељем неједнакости према потрошном концепту – квинтилним односом, који у Србији бележи релативно ниску вредност у поређењу са другим земљама, указујући да неједнакост потрошње у Србији није посебно изражена, односно да је умерена по светским мерилима.

Гини коефицијент и квинтилни однос (према потрошњи) у Србији

Извор: АПД, РЗС

Неједнакост мерена Гини коефицијентом према различитим анкетама и дефиницијама

Више о неједнакости у Србији видети у следећим публикацијама:

• Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године
• Други национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
• Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Треће допуњено издање (збирна публикација)
• Сиромаштво у Републици Србији 2006-2016. године – ревидирани и нови подаци
• Оцена апсолутног сиромаштва у Србији у 2019. години
• Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Индикатори сиромаштва и неједнакости
• Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Индикатори материјалне депривације
• Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Индикатори из области социјалне и дечије заштите
• Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Индикатори социјалне заштите и социјалне сигурности
• Србија – Приходи и услови живота
• Подаци о неједнакости према приходном концепту за ЕУ и Србију доступни су овде.

—————

[1] Влада Републике Србије (2011): Први национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.

[2] Мијаковац, Н. (2017): “Анализа прихода домаћинстава и неједнакости (Гини коефицијента) на основу истраживања Анкета о потрошњи домаћинстава и Анкета о приходима и условима живота – методолошки прилог” Макроанализе и трендови бр. 272/271