Влада Републике Србије
Пише: Олгица Данковић – Удружење за ревизију приступачности (Блог о социјалном укључивању)
Основе савременог приступа доступности израженог кроз Универзални дизајн / Дизајн за све / Инклузивни дизајн почивају на признавању, прихватању и подстицању права свих људи на несметаном кретању, сигурности и удобности и поштовању инвалидности као дела људске разноликости, са циљем да сви људи имају једнаке могућности да учествују у сваком аспекту друштва. Ове основе су сажете у публикацији Европски концепт приступачности ЕКП 2003 – Технички приручник
У складу са препорукама ЕКП-а, одредбама Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, Уставом, законима и стандардима Републике Србије, принципи којима се треба руководити како би се обезбедило поштовање стандарда приступачности су:
1. Приступ – Свако би требало да буде у могућности да уђе у објекте или јавне површине, без туђе помоћи, са лакоћом и без осећаја стида.
2. Употреба – Свако би требало да је у могућности да користи објекте и јавне просторе са подједнаком лакоћом. Пројектовање, изградња, одржавање и управљање објекатима не смеју да отежавају коришћење једној особи у односу на другу.
3. Задовољство – Свако заслужује право да ужива у окружењу.
4. Безбедност – Свако има право да живи, ради и да се одмара у безбедном окружењу. Пројектовање, изградња, одржавање и управљање објектима морају да омогуће безбедност свакој особи.
5. Обзирност – Свако заслужује да му се посвети подједнака пажња од стране оних који одобравају, пројектују, граде, одржавају и управљају објектима и јавним просторима.
6. Естетски критеријуми – Решења којима се остварује приступачност треба да буду неупадљива, лепа и у складу са амбијенталном целином.
Постоје одређени проблеми везани за обезбеђивање приступачности свим посетиоцима (укључујући и особе са инвалидитетом) објектима и другим споменицима културе који су отворени за јавност. Баланс мора да се нађе у усаглашавању стандарда приступачности и очувања карактера споменика културе. Приступачност не би требало да угрози или уништи материјале и карактер који неки објекат чине значајним, али ако се зграда користи за неку јавну намену и већ су урађене одређене адаптације (тоалет, спровођење електричне инсталације и сл.) нема разлога да се избегава побољшање приступачности.
Да би се постигао највећи могући ниво приступачности морају се тражити иновативна решења која обезбеђују приступачност објекту а не умањују вредност споменика.
Омогућавање приступачности значајно утиче на подизање атрактивности објеката или простора и повећање броја посетилаца. Закон о спречавању дискриминације над особама са инвалидитетом у Великој Британији (The Disability Discrimination Act 1995 – DDA) одређује да, тамо где постоји физичка/арх. баријера на објекту или јавном простору која коришћење простора или услуга чини немогућим или превише тешким особама са инвалидитетом, дужност је пружаоца услуге да изведе одговарајуће мере како би превазишао те проблеме. DDA ипак наглашава да је под одређеним околностима немогуће или неразумно обезедити приступ због превеликих трошкова или потребе да се радикално мења изглед и својство културног добра. Законом су, међутим, тачно дефинисани објекти и културна добра на којима је немогуће изводити радове у смислу обезбеђивања приступачности тако да се не оставља простор за нагађања. У нормалним околностима, када се ради о зградама које нису наведене у овом закону, дужност је пружаоца услуге да иницира одређене кораке како би:
1. уклонио баријеру
2. изменио је тако да више не представља препреку
3. обезбедио разумне мере адаптације како би се превазишао проблем
4. обезбедио алтернативни метод како би се постигла приступачност[8]
На крају, ипак, обезбеђивање приступачности објекату није увек могуће. Сваки објекат је другачији и не постоји опште решење, па је неопходно урадити појединачне анализе – ревизије приступачности, како би све проблеме идентификовали и на основу тога покушали да нађемо најбоље решење.
(…)
Одабране одломке текста “Стандарди приступачности на споменицима културе” Олгице Данковић можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању. Чланак је изворно објављен 28. марта 2012. године на сајту Удружења за ревизију приступачности. Позивамо вас да обавезно посетите наведену локацију и овај драгоцени прилог прочитате у целини.
pdf [3 MB]
Оставите коментар