Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Миодраг Почуч (Блог о социјалном укључивању)

“Форма” је, у најгрубљем значењу – “облик”, а може се односити на било шта –предмете, објекте, простор, правилник, уговор, гардеробу, уметнички израз… “Функција” је сврха неког предмета, објекта, простора, правилника, уговора… На пример, добро функционисање унутар неког простора, јесте основна сврха планирања.

Позната је и прихваћена чињеница да “форма” зависи од “функције”. Али, важи и обрнуто правило, што је за наше друштво, очигледно – “виша математика”. Ако корисници нечега не размишљају о функцији тога што користе, онда његова форма неће бити одговарајућа. Истовремено, ако немамо адекватну форму нечега онда то неће ни бити у функцији. Дакле, немогуће је говорити о форми без функције, као ни о функцији без форме!

И концепт дизајн за све у својој основи има и форму и функцију. Форма је уметничка и естетска компонента дизајна, док функција представља његову практичну и употребну вредност. Размишљајући о десетогодишњем искуству које имам у области приступачности и дизајна за све, не могу а да не закључим да су код нас људи, на неки начин, “оперисани” од “форме и функције” као целине. Нажалост! Последица тога јесте да у пракси имамо, углавном, или форму без функције или обрнуто, то јест – “ништа”.

Наше друштво као да негује пуко “задовољавање форме”, без икакве функције. Примери су многобројни. У пракси, заправо, то изгледа овако – “Буразеру, дај да ми некако избунаримо ту употребну дозволу, мани ме тих правила и прописа, немој још на то да морам да мислим!?”

Када смо већ код прописа, надлежно министарство је, такорећи, “преко ноћи” усвојило нови Правилник о техничким стандардима приступачности. Најпре сам помислио – коначно нешто што нам треба. Недуго потом, само после неколико ишчитаних страница дуго очекиваног Правилника, нисам знао да ли да се смејем или да плачем. Пронашао сам око 190 грешака – различитих нелогичности, замена теза, недоречености, понављање целих чланова Правилника, и све то уз “тако креативно” коришћење чувене “copy/paste науке”.

Законодавци, на жалост, нису чак ни умели правилник добро да испреписују од других! Тек се нису потрудили да нове стандарде усагласе с постојећим прописима и регулативом. Односно, или нису ни знали шта су усвојили или не намеравају да то примењују у пракси. Још једном је “чиста” форма надвладала сврху!

Е сада, каква је заиста примена тог правилника у пракси? Разговарао сам скоро с једним “инвеститором”, који гради стамбено-пословне зграде у Новом Саду. Пројекат његове нове зграде није имао приступачан улаз, одговарајуће тоалете, врата која је намеравао да постави нису била одговарајуће ширине… Када сам га упозорио на те пропусте и појаснио му да, примера ради, ако већ има степенице на улазу треба уз њих да има и рампу, максималног нагиба од 5%, да ширина врата треба да је минимално 90 цм, он одбруси –“Ма какви прописи, кога брига за њих, …. неће ту ни живети нико коме то треба!” И опет форма без функције… као и инвестирање без употребне вредности.

У току је и реконструкција новосадског Дунавског парка. Први пројектант је, замислите, на једном месту предвидео нагиб рампе од 37,7%! Како ли је само добио лиценцу за рад?! Питао сам се зашто је и планирао да постави такву рампу ако је не можемо сви самостално користити.

Недавно сам на улазу у једну нову зграду, која је тек добила употребну дозволу, наишао на “рампу”, пре бих рекао бетонирану косину, нагиба, веровали или не, од 65%. Противно свакој логици, тек прописима који кажу да максималан нагиб може бити 5%! Неко је умашио, ништа мање, него 13 пута… Али је форма ипак задовољена, наравно.

(…)

Текст “Форма и/или функција?” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.