Влада Републике Србије
Земље Западног Балкана су током 2013. године учиниле мало на решавању дуготрајних проблема у области људских права, наводи се годишњем извештају о стању људских права у свету организације Хјуман рајтс воч (Human Rigts Watch – HRW). HRW је установио да је у земљама региона остварен ограничен напредак у утврђивању одговорности за ратне злочине, сузбијању дискриминације и кршењу људских права припадника ромске мањине и узнемиравања и насиља над новинарима и припадницима ЛГБТ заједнице. То су уједно и проблеми у области људских права са којима се суочава Србија. У делу извештаја који се односи на Србију указује се и на слаб и препотерећен систем азила, проблем насиља над женама и констатује да прошле године није било помака у проналажењу трајног решења за избеглице и интерно расељене особе.
HRW је навео у годишњем извештају да забрињава стање у вези с људским правима у Босни и Херцеговини, Србији и на Косову током 2013. године, а у региону недостају трајна решења за избеглице и интерно расељене особе.
Забринутост у вези с људским правима, укључујући утврђивање одговорности за ратне злочине, поступање према мањинама и систем азила, постоји и када је реч о најновијој чланици ЕУ, Хрватској.
“Земље Западног Балкана морају више радити на усклађивању стања људских права с европским и међународним стандардима,” изјавила је Лидија Гал (Lydia Gall), истраживач HRW-а за Балкан и источну Европу.
Она је додала да ће Босна и Херцеговина, Србија и Косово морати да прекину с тим тешким кршењима људских права ако заиста желе да се приближе Европи.
HRW подсећа да су тужиоци у Србији и Босни и Херцеговини 2013. потписали споразум о сарадњи у процесуирању ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, што ствара услове да се остваир напредак у вези са поступцима за ратне злочине.
Организација додаје да, упркос одређеном броју осуђујућих пресуда, одговорност за те злочине још увијек није утврђена у многим случајевима, а пред судовима у обе земље се води мали број поступака.
Процесуирање ратних злочина на Косову и даље се, како наводи HRW, обавља споро и отежано је због проблема заштите сведока.
Из те организације наводе да је заштита мањина и даље недовољна широм региона и да то укључује и заштиту Рома који су суочени с раширеном дискриминацијом у погледу приступа здравственој заштити, образовању и решавању стамбеног питања, а има и присилних деложација.
Додаје се да власти у Босни и Херцеговини нису измениле уставне одредбе на основу којих су Роми и друге националне мањине искључени из учешћа у политичком животу, упркос притиску ЕУ и пресуди Европског суда за људска права у случају “Сејдић/Финци” из 2009. године, којом је утврђено да је та пракса дискриминаторна.
Када је реч Косову, HRW указује да је дискриминација Рома, Ашкалија и Египћани погоршана континуираним присилним депортацијама из Западне Европе без пружања адекватне помоћи за интеграцију тих група међу остало становништво.
Новинари, припадници ЛГБТ заједнице и активисти у региону суочени су с непријатељски настројеном средином, као и претњама и нападима, истиче HRW и подсећа да су власти Србије већ трећу годину за редом из безбедносних разлога отказале Параду поноса у Београду.
Србија
У делу извештаја који се односи на Србију наводи се да, и поред напретка на путу ка ЕУ, и даље забрињава стање у области људских права. Оцењује се да је положај националих мањина, посебно Рома, несигуран а да су новинари и даље изложени претњама и поред покушаја да се одговорни за то изведу пред лице правде.
Указује се на проблем присилног исељавања и дискриминације Рома у образовању. У извештају се оцењује да је и даље велики удео ромске деце која се уписује у специјалне школе и наводи податак Европског центру за права Рома да су 22,8% деце уписане у школској 2012-2013. у школе за децу са тешкоћама у учењу била ромска деца.
Констатује се да и даље јављају тензије између мађарске мањине и српског већинског становништва у Војводини.
HRW је навео да су, упркос судским пресудама које представљају прекретницу и побољшању законског оквира за заштиту права ЛГБТ заједнице, припадници те мањине и даље суочени са нетолеранцијом и узнемиравањем. Локалне групе за људска права су известиле о најмање 30 претњи које су на месечном нивоу упућене на друштвеним мрежама припадницима ЛГБТ заједнице укљченим у организовање Параде поноса 2013, додаје се у извештају.
Проблем у Србији представља и систем азила који је слаб и препотерећен, наводи се у извештају и додаје да је у првих осам месеци 2013. у Србији регистровано 2.232 тражилаца азила, међу којима је највише Сиријаца (432). Додаје се да је у истом периоду 2012. било 1.454 азиланата.
HRW констатује да није било промена када је реч о проналажењу трајног решења за избеглице и интерено расељене особе. Према подацима Комесаријата за избеглице, у септембру 2013. је у Србији било 54.000 избеглица, углавном из Хрватске, и 210.000 расељених особа, већином с Косова.
Према проценама Високог комесаријата УН за избеглице, 90.000 интерно расељених особа нема решене основне потребе, пре свега када је реч о стамбеном питању.
У извештају се констатује да, када је реч о покушајима грађана Србије да у чланицама ЕУ добију азил из економских разлога, нису у 2013. забележени случајеви да је неко спречен да напусти Србију.
Указује се и на нерешено питање судбине несталих, као и насиља над женама.
Извор: Бета, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар