Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Članstvo u EU bi na referendumu podržalo 47% građana Srbije, dok bi 29% glasalo protiv, saopštila je 6. februara Kancelarija za evropske integracije. U odnosu na jun prošle godine porasli su i podrška građana i procenat onih koji su protiv članstva, dok se raspoloženje prema EU nije bitnije promenilo u odnosu na decembar 2015. Većina građana, kao i ranijih godina, smatra da bez obzira na evropske integracije treba sprovoditi reforme a da sa Prištinom treba kroz dijalog rešavati otvorena pitanja. Za građane Srbije Nemačka i Švajcarska predstavljaju najbolji model uređenja države.

Ako bi sutra bio održan referendum sa pitanjem “Da li podržavate učlanjenje naše zemlje u EU?” 47% građana Srbije glasalo bi za, 29% bi glasalo protiv, 15% ne bi glasalo uopšte, a 9% ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, pokazalo je redovno istraživanje Kancelarije za evropske integracije.

U odnosu na istraživanje iz juna prošle godine, u decembarskom istraživanju su porasli i podrška članstvu i procenat građana koji su protiv članstva, dok su u poređenju sa decembrom 2015. rezultati slični, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Kancelarije.

U istraživanju sprovedenom u junu 2016. godine 41% građana je reklo da bi glasalo za članstvo u EU, a 24% je bilo protiv, dok je u decembru 2015. godine 48% građana bilo za članstvo u EU, a 28% protiv.

Prema istraživanju u decembru, za 35% ispitanika članstvo u EU bi bila dobra stvar, 31% građana smatra da je to loše, a 34% misli da to nije ni dobra ni loša stvar.

Za najveći broj građana, 17%, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, za 16% je to put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, za 15% mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU a za 11% mogućnost da se uredi stanje u Srbiji.

Podrška reformama

U saopštenju Kancelarije za evropske integracije se ističe da je podrška građana reformama kao i prethodnih godina veoma visoka.

Od ukupnog broja ispitanika 64% smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i mimo toga zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije, navodi se u saopštenju.

Kao najznačajnije reforme koje najviše utiču na njihov svakodnevni život, građani su izdvojili reformu zdravstvenog sistema (16%), reformu pravosuđa (14%), borbu protiv korupcije (16%), reformu obrazovnog sistema (10%) i reformu poljoprivrede (10%).

Slede reforma zaštite potrošača (8%), reforma zaštite životne sredine (6%) i bolja zaštita ljudskih prava (6%), dodaje se u saopštenju.

Najveći procenat građana, 58%, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU.

To, kako se navodi u saopštenju, pokazuje da više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.

U junu prošle, kao i u decembru 2015. godine, 65% građana je smatralo da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU.

Najviše građana, 37%, i dalje smatra da ulazak Srbije u EU usporava politika uslovljavanja i ucena Unije prema Srbiji, dok je 14% navelo nesposobnost srpskog rukovodstva a 13% mentalitet i nespremnost za promene.

Objektivne prepreke poput obimnih reformi navelo je 9% građana.

Građani pesimiti u pogledu širenja EU

Većina građana ne veruje da će EU u budućnosti biti spremna za prijem novih članica.

Trećina građana smatra da EU očekuju veći problemi u budućnosti i da će se pre zatvoriti i raspasti nego što će se širiti i jačati.

Istovremeno, 26% građana smatra da će EU verovatno uspeti da prevaziđe sadašnje probleme, ali da će se sve više zatvarati i sve teže primati nove članice.

S druge strane, 19% građana smatra da će EU prevazići sadašnje probleme, dalje se širiti i da je pred njom dobra budućnost.

Zablude o Rusiji kao donatoru

U decembru prošle godine četvrtina ispitanika je rekla da je Rusija najveći donator Srbije u poslednjih 16 godina, navodi se u saopštenju i dodaje da to nije u skladu sa činjenicama i da ukazuje na nedovoljnu informisanost građana kada je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći koja je data Srbiji od 2000. godine.

Ističe se da, prema zvaničnim podacima, EU i njene članice sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava u periodu od 2000. do 2015. godine, predstavljaju najveće donatore Srbije.

Kako se navodi, sa tim podatkom je upoznat 21% ispitanika, dok se isti procenat izjasnio za Kinu, a na četvrtom mestu je Japan sa 11%.

Najviše građana, 24%, smatra da je nemački model najbolji za uređenje i izgradnju zemlje, a 23% švajcarski, dok je Rusiju izdvojilo 19% ispitanika.

Istraživanje javnog mnjenja “Evropska orijentacija građana Srbije” je krajem decembra sprovela Kancelarija za evropske integracije prema standardu Evrobarometra, a u njoj je učestvovalo 1.054 građana.

Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se sagledala procena građana koji su njihovi interesi u procesu pristupanja Evropskoj uniji i kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu, navodi se u saopštenju.

Izvor: EurActiv.rs