Влада Републике Србије
У циљу доприноса економском оснаживању жена на селу, Општина Чајетина у сарадњи са Удружењем „Златиборски плодови“, Привредним друштвом за развој пољопривреде “Златиборски еко аграр“ доо и Удружењем „Савез сеоских жена Чајетине“ у Златиборском округу спроводи пројекат „Пољопривредно-едукативна канцеларија – Златиборка“.
Општина Чајетина кроз пројекат формира Пољопривредно-едукативну канцеларију Златиборка, која представља институционалну, системску и стручну подршку женама из руралних подручја, која ће омогућити оснаживање и умрежавање жена, повећање видљивости њихових производа, као и промоцију њиховог рада, а у циљу повећања њихове економске независности. Канцеларија ће организовати осим едукативних и већи број информативних семинара, како би се учеснице пројекта упознале са могућностима финансирања и промоције пословних идеја, а посебна пажња биће посвећена истраживачкој делатности у развоју start up-ова, пословној инкубацији и унапређењу пословних идеја.
У пројекат ће бити укључене чланице Удружења „Савез сеоских жена Чајетине“, а индиректно и њихове породице и целокупна локална заједница, чија је подршка у економском оснаживању жена веома важна. Пројекат посебно има за циљ умрежавање жена на селу кроз систем правовременог информисања (циркуларне SMS поруке) о свим актуелностима у вези са могућностима развоја њиховог предузетништва и професионалног усавршавања. Такође, брендирањем Златибора као значајне slow food дестинације, заштитом географског порекла златиборског сира и кајмака, низом маркетиншких активности, као и обуком за писање пројекта у циљу добијања додатних средства за развој предузетништва и упознавањем са примерима добре праксе, кроз пројекат ће бити створене основе за дугорочну одрживост женског предузетништва на селу, а за пет најбољих пословних идеја биће додељена средства у облику гранта за суфинансирање из буџета Општине Чајетина.
Економским оснаживањем жена на локалном нивоу, пројекат доприноси остваривању два циља дефинисаних Агендом Уједињених нација 2030 – Циљеви одрживог развоја, и то циља осам који се односи на промовисање инклузивног и одрживог економског раста, запослености и достојанственог рада за све и у оквиру тога специфично промовисања одрживог туризма који ствара радна места и промовише локалну културу и производе. Такође, будући да је усмерен на оснаживање жена, пројекат доприноси остваривању родне равноправности, што је пети циљ одрживог развоја Агенде УН.
Пројекат се спроводи у оквиру друге фазе Програма локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање LIP 2. Програм LIP 2 реализује Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU) у оквиру пројекта Подршка унапређењу социјалног укључивања у Републици Србији, који подржава Влада Швајцарске.
Успешне приче
Јачање положаја жена у селима златиборског краја
„Проблема на селу нажалост има доста, али је одговорност и на нама. Потребно је да будемо активније у борби за своје место на трзишту, а и у животу. Сматрам да је отварање једне овакве Канцеларије шанса да уз помоћ људи из струке нађемо своје место на тржишту и остваримо профит. Наравно, удружене, јер саме не можемо ништа постићи. Кроз жиг квалитета ‘Добро са Златибора’ и уз помоћ запослених из Канцеларије заштитићемо своје аутентичне златиборске производе и наћи им бржи пут до тржишта“, уверена је и одлучна Ана Дабовић из села Сирогојно, која се бави прерадом воћа и лековитог биља.
Жене златиборског краја важе за сналажљиве и прилагодљиве, чврстог духа и карактера и изузетне радне способности. Уважавајући све ове „јаке стране“ својих суграђанки, Општина Чајетина је кроз реализацију овог пројекта имала намеру да сагледа на који начин би њихова предузимљивост могла да буде ојачана, односно које су то „слабе стране“ на којима треба надаље радити и подржати жене предузетнице са села.
„Иако сам званично незапослена, мој радни дан почине раном зором, а завршава се када падне мрак. Како је сада дан дужи, тако и моје радно време. Годинама се бавим прерадом воћа, али су ми запослени у Канцеларији помогли да схватим да то што ја правим нешто вреди и да има и своје купце и тржиште. Са њима сам заједно кренула у причу да и моји производи понесу жиг гаранције квалитета ‘Добро са Златибора’ и знам да ће то бити једна дивна и успешна сарадња“, каже Марија Бојовић из села Љубиш на Златибору.
Пролеће је ту и послови за жене на селу постају обимнији и захтевнији. Оне су задужене за радове на пољу, у штали и, наравно, по кући. Оне све то успевају да постигну, али приличан проблем јесте што тај рад често остаје невидљив, неуочен и непризнат, јер се некако подразумева. Из тог разлога економски положај жена из златиборских крајева је изузетно тежак, а највише због неостваривања различитих права у домену директног економског оснаживања пољопривредница. Жене које су се умрежиле и удружиле свакако имају више могућности да организованије приступе побољшању свог статуса у различитим доменима, што потврђује и оснивачица и координаторка удружења „Златиборски плодови“, Јасмина Костић.
Документа и публикације
Тројезична публикација „Добро са Златибора“ објављена је са жељом да се промовишу производи које производе жене на селу, а самим тим да им се олакша пут ка постизању економске независности. Настала је у процесу истраживања традиционалног начина производње ових производа, јединственог поступка који је и описан у овој публикацији. Све сировине које се користе у производњи пореклом су са територије општине Чајетина, изузев сухомеснатих производа за које сировина може да буде са подручја целе Републике Србије. Поред традиционалних прехрамбених производа, жиг гаранције носе и традиционални одевни предмети, ресторани и, наравно, сеоска туристичка домаћинства златиборских домаћица.
Богато илустрована публикација „Добро са Златибора” доноси корисне информације о припреми производа, начину добијања сировина, али и значајне историјске податке везане за традицију производње ових производа.
Публикација је намењена угоститељским објектима у општини Чајетина, установама и компанијама које промовишу туристичку понуду општине на домаћем и иностраном тржишту, као и свим грађанима и грађанкама који у свом домаћинству желе да уживају у храни познатог порекла, произведеној на традиционалан начин.
pdf [3 MB]