Стратешки оквир Републике Србије

Стратешки оквир у Србији чини велики број докумената. Постоји укупно 88 важећих националних стратешких докумената, од којих се 15 до одређене мере бави социјалним укључивањем[1]. Стратешки оквир на локалном нивоу је нарочито комплексан – у базу података Сталне конференције градова и општина је од 2004. године унето око 920 локалних стратегија и планова, од којих је око 100 на снази у 2019. години.^[2]

Политике социјалног укључивања дефинисане су ширим концептом сектора Људских ресурса и друштвеног развоја,^[3] који обухвата неколико националних стратегија у области смањења сиромаштва, социјалног укључивања, социјалне заштите, образовања, запошљавања, здравља и социјалног становања, као и стратегије чији је циљ побољшање положаја социјално искључених група, попут жена, особа са инвалидитетом, Рома и Ромкиња, младих, миграната и других.

Србија је израдила два национална документа који се непосредно баве изазовима социјалног укључивања и смањења сиромаштва – Програм економских реформи (ЕРП) за период 2017–2019. године и Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике (ЕСРП).

ЕРП је веома важан инструмент у процесу европских интеграција јер дефинише мере за реструктурирање српске привреде, као и један број структурних реформи, од којих неколико доприноси повећању социјалног укључивања. У ЕРП је интегрисано начело Процене утицаја на друштво, које помаже да се утврде ефекти структурних реформи на положај и квалитет живота социјално искључених група.

ЕСРП је замишљен као стратешки процес који ће пратити процес европских интеграција, као главни механизам за дијалог о приоритетима у областима социјалне политике и запошљавања и структуриран је по моделу стратегије Европа 2020, коју државе чланице већ примењују. ЕСРП је фокусиран на ограничени број кључних приоритета у области запошљавања и социјалне политике. Попут ЕУ смерница за запошљавање, ЕСРП представља решења у трима областима: тржиште рада и политике запошљавања, људски капитал и политике развоја вештина и политике социјалног укључивања и социјалне заштите. Поред тога, документ садржи хоризонталне аспекте као што су изградња капацитета, управљање и институционалне реформе, као и употреба ЕУ фондова за спровођење планираних реформи.

________________________

[1] http://rsjp.gov.rs/mapa/
[2] http://strategije.skgo.org/
[3]http://www.evropa.gov.rs/Documents/Home/DACU/5/21/NAD%202014-2017%20sa%20projekcijama%20do%202020%20(srpski).pdf