Влада Републике Србије
У тренутку наступања ванредне ситуације изазване коронавирусом у марту 2020. године, организације цивилног друштва суочиле су се са изазовом како да трансформишу своје сервисе, услуге и програме како би наставиле да пружају подршку својим корисницима и корисницама. Са посебним изазовима суочиле су се организације чији се програми фокусирају на пружање подршке особама са неком врстом инвалидитета. Како наводи Сашенка Мирковић, програмска менаџерка и координаторка услуге личних пратилаца хуманитарне организације „Дечје срце“ из Београда, која пружа услуге деци и младима са сметњама у развоју: „Ми радимо са корисницима којима је сам живот најчешће ванредна ситуација.“ Према њеним речима, ова криза је била прилика да се пронађу нови начини и тачке повезивања са породицама које су у потреби.
Убрзо након проглашења пандемије, UNICEF је апеловао на доносиоце одлука широм света да у дизајнирању одговора на кризу узму у обзир децу и младе са инвалидитетом, а посебно оне који живе са инвалидитетом који се тиче сметњи у развоју. Већ су први подаци и искуства показали да изолација са собом доноси другачије импликације, пре свега на плановима адаптације и општег менталног здравља када је у питању ова популација.
Група плетиља креира производе у хуманитарне сврхе
Организација „Дечје срце“ у свом систему има и кафић „Звуци срца“, својеврсни hub отворен за различите иницијативе социјалног укључивања, као што је на пример група плетиља, старијих грађанки које се овом активношћу баве у хуманитарне сврхе, као и gift shop у чијем вођењу и производњи предмета (шоља, цегера, итд) раде њихови корисници/е, младе особе са сметњама у развоју. Након проглашења ванредног стања, тим организације је поменуте услуге затворио, а последице на животе корисника/ца биле су изузетно видљиве. „Било је јасно да им је овај ангажман смисао, а не само једна у низу дневних активности. Тако смо из прве руке увидели какве последице ова кризна ситуација има у њиховим животима”, објашњава ефекте новонастале ситуације Сашенка. Изазов је био пронаћи начин да, као организација која креира услове и прилике за ове младе људе да остварују нове интеракције са већинском популацијом и проширују своја знања и животна искуства, „Дечје срце“ настави да пружа подршку када потребе остају, а редовне активности нису могуће.
На почетку разговора, Горан Ројевић, оснивач и директор организације „Дечје срце“, истиче да је циљ свих њихових активности током двадесет година постојања пружање подршке породицама да се додатно интегришу и постану тимови и заједнице за себе. „Солидарност је темељ свега“, његове су речи којима описује да приступ у раду пре и после наступања кризе није суштински другачији, већ да се из те основне вредности креирају одговори на потребе које временом постају комплексније.
Најраспрострањенија услуга организације у последњих шест година је услуга социјалне заштите Лични пратилац детета која се свакодневно реализује са седам стотина породица широм Србије. Након увођења ванредног стања, многе породице су се суочиле са непознатом ситуацијом, која је изискивала нове врсте брига за младе чланове, који су се преко ноћи нашли у још рањивијој позицији. „Чим смо добили први позив, знали смо да је потреба ту и припремили смо се за нову димензију доступности нашим корисницима коју је ова ситуација изискивала од нас“, описује Горан идеју за оснивање телефонског инфо центра.
Организација „Дечје срце“ у свом систему има и кафић „Звуци срца“, отворен за различите иницијативе социјалног укључивања
Инфо центар је основан као двадесетчетворочасовни телефонски сервис отворен за све, у којем су на позиве родитеља одговарали стручњаци и експерткиње Центра који имају велико искуство у раду са породицама у редовним условима. Ова одлука се испоставила као изузетно важна, јер је омогућила корисницима/цама да остану у контакту са ментором којег већ познају, а врста подршке која се испостављала као најпотребнија била је активно слушање и помоћ у самосталном решавању насталог проблема. „У већини случајева, и данас, родитељу је неопходно да га неко саслуша и пружи му подршку како би сам пронашао решење за најразличитије проблеме, као што је на пример немогућност да успава дете“, истиче Горан на тему филозофије оснаживања породица на путу самосталности у датим околностима.
Комплексност и специфичност сваке породичне ситуације огледа се у примеру породице Јакшић, будући да је госпођа Јакшић оболела од COVID-19, због чега су се њен супруг и двоје деце нашли у посебно изазовној ситуацији. „Оно што ми је највише значило у контакту са Центром био је тај осећај да нисам сам у потпуно непознатој и неизвесној ситуацији“, Миланове су речи о значају овог сервиса за његову породицу. Истовремено, Сашенка истиче како је и тиму организације и менторима била нека врста учења настојање да разумеју како да пруже подршку родитељу који се објективно суочава са непознаницом на ширем плану, а чији су ефекти видљиви на ситним, свакодневним задацима, као што је осмишљавање оброка за све укућане.
У оквиру „Дечијег срца“ ради и gift shop, у чијем су вођењу и производњи предмета ангажовани корисници/е, младе особе са сметњама у развоју
„Такве интеракције су нас охрабриле да учврстимо наше односе са породицама и, заједно са њима, да изнова дефинишемо наше улоге у тим односима“, описује Горан како је новонастала ситуација представљала, уз метафорично и буквално слушање потреба, прилику за раст за све актере. И Сашенка и Горан истичу како се оснаживање породица у овој, али и редовној ситуацији, заснива на охрабривању породица да сви њихови чланови преузимају активне улоге у креирању породичног живота. „Ово се односи на најситније породичне активности, као што су усисавање или брига о љубимцу“, наводи Горан. Ова криза је, према речима саговорника, креирала прилику да родитељи увиде колико су њихова деца заправо самостална. „Наша је дужност била да им указујемо на то колико су као јединица резилијентни и да смо ту за њих, али да смо им сада потребни на нов и другачији начин“, речи су Сашенке о томе како овакви односи еволуирају.
Рад инфо центра је данас редовна услуга организације. Следећа фаза развоја биће базирана на искуству које је тим организације стекао током ових годину дана, а које представља базу учења за многе будуће ситуације. Део визије је да се појединачни, практични одговори на изазове са којима су се породице суочавале, сублимирају у дигиталну, а можда и штампану верзију књиге савета, којој би се породице могле окренути у тренуцима потребе. Синтеза лекција и колективног искуства представља изазов организацији да понуди корпус знања од којих бенефиције може имати цела заједница.
pdf [3 MB]
Оставите коментар