Влада Републике Србије
На дан када је пре 70 година потписана Универзална декларација о људским правима и први пут у историји човечанства признато право свих људи на „живот, слободу и сигурност, без икаквих разлика“, обележавамо дан људских права, права која има свака особа, која стиче рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, националну или етничку припадност, порекло, боју коже, веру, језик или било које друго својство, истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 10. децембра, Међународног дана људских права.
У свету су у протеклим деценијама темељно унапређена права жена, развијало се међународно право у области утврђивања одговорности за кршење људских права и остварен напредак у заштити и промоцији права маргинализованих друштвених група. Ипак, овај дан се, и у свету и у Србији, и даље обележава у светлу бројних облика кршења људских права, пре свега права деце, жена, права ЛГБТ заједнице, националних мањина, тражилаца азила и других.
Насиље, пре свега породично и партнерско, још увек је велики проблем нашег друштва. Више од 30 жена од почетка године убијено је породичном насиљу. Подаци показују да је свака трећа жена у Србији пребијена или је доживела неки од основних облика насиља, а скоро 95 одсто убијених жена није се обратило за помоћ институцијама. Насиље се минимизира, а његово процесуирање није достигло задовољавајућу ефикасност, па су казне изречене насилницима још увек веома благе, упозорио је Пашалић.
Особе са инвалидитетом у нашем друштву и даље су једна од најрањивијих и невидиљивих друштвених група изложена стереотипима и предрасудама. Неприступачност, непостојање услуга социјалне заштите, незапосленост и непостојање свести о тешкоћама и проблемима са којима се особе са инвалидитетом сусрећу, потврђују нам да се права особа са инвлидитетом у Србији и даље крше и недовољно остварују.
Лица са менталним сметњама често су фактички лишена слободе у установама социјалне заштите домског типа, иако у правном систему за то не постоји правни основ. Такође, иако Закон о заштити лица са менталним сметњама прописује поступак недобровољног смештања у психијатријске установе на основу одлуке суда, у пракси неретко о томе одлучују трећа лица, указао је заштитник грађана.
Према последњим званичним подацима око 30 одсто деце у Србији живи на ивици сиромаштва, свако десето дете у апсолутном сиромаштву, 20 одсто није примило све вакцине, скоро трећина млађих од пет година нема одговарајућу исхрану, а око 50 одсто деце у Србији прима неку врсту социјалног давања. Заштитник грађана је за последњих једанаест година само у области права детета добио 3500 притужби и тим поводом надлежнима упутио око хиљаду препорука за унапређење положаја и права деце.
Национални механизам за превенцију тортуре је у 40 посета упутио преко 200 препорука у циљу унапређења положаја особа које се налазе у затворима, полицијским станицама, центрима за мигранте, социјалним установама домског типа и психијатријским установама, од којих је већина прихваћена или је у току њихова имплементација.
Заштитник грађана је указао да погибије радника на радним местима представљају упозорење да су недовољно развијена свест надлежних органа, али и читавог друштва о значају безбедности радника и радница, као и заштити радника/ца на раду, који су и даље узроци оваквих трагичних догађаја. И током ове године Заштитник грађана је примио велики број притужби у којима је указано на кршења права радника/ца. Најчешће повреде права на које су радници/е указивали су неисплаћене или нередовно исплаћене зараде, неуплаћени доприноси за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање, злостављање на раду, рада „на црно“, ускраћивања права на коришћење боловања и годишњих одмора. Посебно су угрожена права радника и радница у приватном сектору.
Иако је остварен значајан напредак у остваривању права припадника и припадница националних мањина у Србији, Заштитник грађана скреће пажњу да проблеми у примени Закона о службеној употреби језика и писама ипак постоје, посебно када су у питању права на упис личног имена на језику и писму националне мањине. У пракси је уочено да и даље постоји неједнако поступање и неразумевање запослених у јавној управи у примени овог закона. Због тога је Заштитник грађана спровео истраживања о службеној употреби албанског, односно мађарског језика и писма и упутио надлежним органима извештај са препорукама за правилну и потпуну примену овог закона.
Слобода медија и изражавања, кључни су за развој демократског друштва и захтевају неуморно ангажовање државе, невладиног сектора, грађана и медија. Притисци на медије међутим, упозорава Пашалић, очигледни су и видљиви на различите начине, укључујући и директне нападе на новинаре. Ниска и нередовна примања, рад „на црно“ и неповољни радни уговори условили су положај новинара/ки још тежим. Међународна заједничка мисија медијских организација препоручила је надлежним органима у Републици Србији да класификују новинарство и медије као посебно питање од значаја за институцију републичког Заштитника грађана, како би се тој институцији у већој мери омогућило да се бави притужбама и питањима у области новинарства и медија, рекао је Пашалић.
Извор: www.ombudsman.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар