Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Тим Уједињених нација за људска права, уз подршку Канцеларије Високе комесарке УН за људска права (OHCHR), одржали су 21. децембра 2020. године online радионицу под називом „Израда препорука за опоравак и превенцију од будућих ризика становника и становница најугроженијих подстандардних ромских насеља у Републици Србији“.

Радионица која је окупила 50 учесника и учесница, представника/ца државних институција, јединица локалне самоуправе, међународних организација и организација цивилног друштва, представља наставак заједничког рада у оквиру спроведеног истраживања „Мапирање подстандардних ромских насеља према ризицима и приступу правима у Републици Србији, са нарочитим освртом на Ковид-19 епидемију“, које је представљено 30. новембра 2020. године.

Саша Могић, помоћник министра у Министарству за државну управу и локалну самоуправу, казао је да унапређење квалитета живота у подстандардним ромским насељима широм Србије представљаизузетно велики изазов. „Ово је комплексан проблем и сви имамо задатак да заједничким напорима предвидимо трајни начин збрињавања становника ових насеља на неким локацијама које би биле условне за живот“, оценио је Могић, указавши да Министарство може да буде мост између државних органа и јединица локалне самоуправе у процесу системског и дугорочног решавања овог проблема.

Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Лакићевић нагласио је да овај процес мора да се решава системски, те да је циљ Владе Републике Србије да Роми буду потпуно укључени у друштво. „Србија је израдила базу подстандардних ромских насеља, захвајујући којој имамо увид у услове близу 600 насеља. Међутим, изузетно је важна улога јединица локалне самоуправе, међу којима има изузетно успешних у спровођењу иницијатива у оквиру програма који су усмерени на унапређење положаја ромске заједнице, попут Оџака или Новог Пазара“, оценио је Лакићевић и истакао да системски приступ прикључивању подстандардних насеља на мрежу електричне енергије мора да се решава у партнерству са Електропривредом Србије.

Милан Марковић из Тима за људска права Уједињених нација у Србији подсетио је да је мапирање спроведено са идејом да помогне системском унапређењу стандарда живота у подстандардним насељима, али и да се створи одрживи дијалог, комуникација и партиципација свих нивоа власти, као и самих житеља и житељки, не би ли се створили капацитети за одговор на неодложне потребе, као што су вода и струја. „Истовремено је важно да се ради на дугорочним решењима, која ће омогућити да се унапреди стандард живота у овим насељима у складу са стандардима људских права на адекватно становање“, казао је Марковић.

Председник Асоцијације координатора за ромска питања Драган Грачанин указао је да радионица представља наставак заједничког рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Тима Уједињених нација за људска права, као и локалних механизама и организација цивилног друштва. „Улога радионице је да дефинишемо препоруке за опоравак и превенцију од будућих ризика на основу добијених података, а циљ је да се нађу начини на које ће подаци бити свима доступни и корисни за рад, као и да се успостави начин континуираног ажурирања података. Потребно је да заједно радимо на изради препорука, као и да идентификујемо све оне који су надлежни за њихову реализацију на националном и локалном нивоу, финансијску подршку, као и за пуно укључивање свих заинтересованих страна“, објаснио је Грачанин.

Радионица је имала три темaтске целине. Први део је био посвећен препорукама у погледу обезбеђивања доступности података прикупљених мапирањем и њиховог редовног ажурирања. Затим, у оквиру радионице се дискутовавало о ургентним и системским препорукама и решењима када је у питању приступ праву на воду и приступ електричној енергији.

Када је у питању група препорука које се тичу чувања и ажурирања базе података о подстандардним ромским насељима, Синиша Маринковић, ромски активиста из Београда, предложио је да се подаци обједине и централизују под окриљем неке државне институције која се бави људским правима и препоручио да то буде Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Када је у питању ажурирање, како је оценио, треба поставити поуздану платформу којој би приступ имали представници/е јединица локалне самоуправе и организација цивилног друштва, како би се обезбедила и провера података.

Према мишљењу представника Општине Рашка Срђана Васиљевића, јединице локалне самоуправе треба да преузму активну улогу у прикупљању података са терена. Он је истакао да је потребно успоставити устаљену методологију прикупљања података, те да је важно имати у виду значај партиципације организација цивилног друшта у том процесу.

Марина Симеуновић, која је ангажована на програму Савета Европе ROMACTED, такође је указала на важност обједињавања свих база података и подсетила на значај података које прикупљају здравствене медијаторке, а који такође треба да имају посебно место у јединственој бази података.

Славица Денић, координаторка за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, подсетила је да Тим администрира и редовно ажурира Базу података за праћење мера за инклузију Романа нивоу градова и општина. „Тим је на располагању када је у питању чување података добијених мапирањем, осим тога, упитник који се користи за ажурирање постојеће базе може бити ревидиран тако да обухвати и питања која ће омогућити ажурирање и података мапирања“, казала је Денић и истакла да када говоримо о чувању података, препорука је да узмемо у обзир доступност података представницима/цама државних органа и цивилног сектора, како би подаци могли да допринесу унапређењу постојећег стања.

У вези с тим, представник Општине Костолац Бајрам Морина истакао је да је за јединице локалне самоуправе посебно важно ко потражује податке, јер је очекиван већи степен ажурности када држава, односно неко министарство потражује податке.

У делу радионице који је у фокусу имао унапређење стања водоснабдевања, Сафет Сушица, координатор за ромска питања Прокупље, истакао је да би ургентно требало допремити цистерне и канистере за пијаћу воду, а да би кључна системска препорука била да свака јединица локалне самоуправе припреми техничку документацију и да у сарадњи са донаторима приступи решавању овог проблема.

Како је указао представник НВО „Друштво Ром” из Зајечара Миљан Рашић, важно је успоставити мере стопирања искључења воде људима у овим насељима, као и да се осмисли начин плаћања рачуна за воду на рате, не би ли се омогућило одржавање хигијене током пандемије. На дужи рок, оценио је, потребно је приступити изради детаљног плана решења овог проблема.

„Сада може да се ради на техничким поправкама, како би се решили проблеми водоснабдевања, али дугорочно је потребно обезбедити субвенције на комуналне делатности и израдити модел који би био базиран на примерима добре праксе, на пример, да сви имају бесплатан прикључак који омогућава приступ води“, навео је Срђан Васиљевић.

Ромски активиста из Новог Пазара Бехрами Мухамед је предложио да је, у подручјима где насеља није могуће прикључити на јавну водоводну мрежу, потребно изградити базене са хидрофорима, у складу са свим прописима, што би омогућило сваком домаћинству да користи воду.

Роберт Бу из немачке организације GIZ упозорио је да краткорочне мере могу често да се претворе у трајно решење, као и да је у формулисању системских решења јако важна улога организација цивилног друштва, које могу да допринесу да се оваква идеја заиста и оствари на терену. Према његовој препоруци, јединице локалне самоуправе треба да се међусобно повежу и размене искуства.

Педагошка асистенткиња Тања Ђорђевић предложила је као ургентну меру проверу исправности бунарске воде, што би могло да буде решење проблема у одређеном року.

Александра Петровић из Тима Уједињених нација за људска права предложила је израду платформе за све  који учествују у процесу. „Заједничка платформа би омогућила размену примера добре праксе, што би била добра полазна основа за рад на моделима. Предлог је да се развије јединствен модел и да се прати у одређеним временским интервалима“, казала је Петровић и нагласила да ургентне мере треба да буду јасно временски ограничене, те да је важно укључити у процесе израде решења оне којих се на крају та решења тичу.

Када је у питању приступ електричној енергији, Туркијан Реџепи, ромски активиста из Ниша, навео је да захваљујући сарадњи на свим нивоима, укљућујући организације цивилног друштва, Електропривреду Србије и Министарство рударства и енергетике, нишко насеље Црвена звезда има електричну енергију. Он је посебно истакао да је важно да, у процесу израде споразума са Електропривредом Србије, ромска заједница буде укључена у цео процес од почетка, јер је важно да све стране знају које су могућности у погледу прихватања и испуњавања обавеза.

Према мишљењу Срђана Васиљевића, унапређење интерсекторске сарадње је од великог значаја. „Посебно је важно да је приликом остваривања права на новчану социјалну помоћ, могуће поднети и рачун за струју. Ови подаци се аутоматски шаљу локалним самоуправама, а онда даље ЕПС-у. Било би врло корисно уколико би се ово право промовисало у ромским насељима“, казао је Срђан.

Учесници/це радионице су оценили да је за процес унапређења услова живота у подстандардним ромским насељима важно обезбедити буџетска средства на националном и локалном нивоу, али и да је важна политичка воља. Истакнуто је да су људски ресурси од великог значаја, а посебно је наглашена улога механизама на локалном нивоу попут координатора за ромска питања, педагошких асистената и здравствених медијаторки. Закључено је да механизми треба да буду одрживи у заједници, те да житељи и житељке подстандардних ромских насеља треба да учествују у процесу доношења одлука, као и да буду обучени да користе ресурсе којима располажу. Наглашено је да постојеће процедуре у том смислу потребно поједноставити у што већој мери.

Како је оценила Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, важно је да успоставимо баланс како не бисмо краткорочним решењима учинили штету на дужи рок. „Средства не значе много ако немамо вољу да сарађујемо, а у целом процесу потребно је не само дефинисати правац решавања пруступа води, струји и канализацији, већ и јасно одредити ко је у том процесу за шта одговоран“, закључила је Јовановић Аријас.