Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Online конференција под називом „Сиромаштво у периоду пандемије Covid-19 вируса и у пост-кризном периоду у Републици Србији“ одржана је 20. маја 2020. године са циљем да укаже на најзначајнија искуства из праксе стечена током периода пандемије, као и да отвори дијалог о препорукама за период који следи. Конференцију је организовао Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије уз подршку Швајцарске Конфедерације.

Први панел конференције био је посвећен изазовима са којима су се организације сусретале током рада са корисницима/цама у периоду ванредног стања у Србији, проблемима и начинима њиховог превазилажења. Како је истакла модераторка овог панела Данијела Јовић, сарадница Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, искуство теренског рада представља важну основу за креирање оквира који ће дефинисати препоруке за поступање у даљем периоду.

Јелена Хрњак, представница удружења „Атина“, указала је на који начин је криза изазвана пандемијом одложила и у неким случајевима онемогућила процес опоравка жртава насиља и трговине људима. „Криза је показала да насиље не пролази, већ да само мења своје облике. Многе наше кориснице су се сусреле са проблемима егзистенцијалне природе, јер је чак 75% њих остало без посла“, казала је Хрњак и објаснила да је удружење „Атина“ успело да реорганизацијом рада у новонасталим околностима одговори на нове проблеме. „Пословање социјалног предузећа ‘Бејгл бејгл’ смо прилагодиле и у време забране кретања храна је достављана купцима на адресе, потрудили смо се да обезбедимо психосоцијалну помоћ корисницама, а готово 80% наших капацитета за становање уз подршку било је попуњено“. Удружење „Атина“ на основу свог искуства истиче да институционални механизми у пост-кризном периоду нису довољни, већ да је потребна уједињена грађанска акција заснована на одговорности целог друштва.

„Ово је први пут да је хуманитарна помоћ организована посебно са старије“, истакла је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије. „Преко 26.000 оброка је дистрибуирано на дневном нивоу, а поред тога 2500 топлих оброка дневно је током ове кризе достављано на адресе старијим грађанима и грађанкама. Посебно је био отежан приступ старијима у удаљеним руралним подрчјима где нам је помоћ месних заједница и волонтера била веома значајна“, казала је Тодоровић и објаснила да су старији у руралним подручјима били посебно погођени кризом због немогућности да продају своје пољопривредне производе, као и да многи који раније и нису били корисници помоћи сада јесу у великој потреби за додатном подршком. Црвени крст Србије је имао 127 телефонских инфо линија за подршку старима и велики број ангажованих волонтера. Највећа бојазан је била могућност ширења вируса међу запосленима и волонтерима Црвеног крста. То би, како истиче Тодоровић, онемогућило велики број корисника/ца да добије потребну помоћ. Искуство ове организације указује на важност правовременог ажурирања података, планирања за редовне и ванредне околности, координације рада, улагања у здравствену заштиту и промоције волонтеризма.

Акција „Кров над главом“ се у претходном периоду суочила са још израженијим проблемима својих корисника, међу којима су најугроженије особе у ситуацији бескућништва, као и породице у ризику да „остану без крова над главом“. „Проблем становања је за ове људе у пандемији био најизраженији, будући да они нису имали где да бораве, одржавају хигијену, односно нису могли да се понашају у складу са препорукама за заштиту од вируса“, казала је Исидора Петровић из ове организације и истакла да је у Србији 1660 породица било посебно угрожено због немогућности да измире станарине у овом периоду. „Уколико дође до другог таласа, важно је да обезбедимо смештај, храну, хигијену, доступност јавних купатила, а посебно је важно да размишљамо о томе који су све узроци бескућништва и да се усмеримо на то да предузмемо све што је потребно како људи не би уопште дошли у ситуацију да се нађу на улици“, закључила је Петровић.

На кључне проблеме са којима се ромска заједница суочила у протеклом периоду указао је Драган Грачанин, председник Асоцијације координатора за ромска питања. „Изузетно је било важно да се вирус не прошири у ромским насељима, а ова криза је постојеће проблеме учинила још већим, будући да око 5000 породица нема приступ пијаћој води, велики број припадника ромске заједнице зарађује на дневном нивоу сакупљењем секундарних сировина, радећи на пијаци или бавећи се музиком, а то је све у овом период било онемогућено”, објаснио је Грачанин.

Током другог панела конференције сагледани су различити правци у погледу даљег деловања у циљу сузбијања социо-економских последица пандемије. Панел је модерирала Биљана Младеновић из Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.

Невенка Жегарац, професорка Факултета политичких наука, подсетила је да је рањивим групама од почетка пандемије било потребно много више времена да буду препознати као посебна категорија, односно да су њихове потребе другачије у односу на целокупну популацију, а то, како је нагласила, у највећој мери говори о приоритетима друштва и односу друштва према најрањивијима.

Уколико се буде десио други талас, како је објаснила Гордана Матковић из Центра за социјалну политику, важно је да се размишља у правцу проширивања хоризонталних и вертикалних мрежа социјалне сигурности. „Потребно је да они који су већ корисници добију додатну помоћ, будући да могућност додатне зараде у околностима као што је епидемија, није могућа. Са друге стране, потребно је проширити обухват, будући да свега 50% (апсолутно) сиромашних у Србији добија неку врсту помоћи“, казала је Матковић и истакла да је овакав вид проширивања помоћи спроведен у 57 земаља, између осталог, захваљујући чињеници да су имале социјалне регистре. Како је закључила, сада је време да јединице локалне самоуправе припреме регистре који би послужили као база података у случају новог епидемијског таласа.

Trang Van Nguyen, експерткиња Светске банке, окарактерисала је актуелну кризу као „шок без преседана“ и истакла податак да 2/3 лица која су осиромашила током кризе нема никакву подршку. „У наредном периоду је потребно ублажити утицај кризе на осетљиве друштвене групе и осигурати услуге у областима попут здравља и образовања, а поред тога је потребно ублажити шокове у приходима домаћинстава и подржати опоравак“, казала је Van Nguyen. Она је објаснила да субвенције за плате и ликвидност фирми представљају подршку државе формалном сектору, али да ван система подршке остају неформално запослени, који су и пре кризе били незаштићени мерама социјалне сигурности. „Потребно је повећати обухват лица и проширити услуге и за ова лица кроз формални сектор. Они који имају социјалне регистре били су спремнији и брже су се мобилисали, а социјална заштита треба да буде развијана управо у складу са социјалним регистрима“, истакла је Van Nguyen и закључила да је важно посебно обратити пажњу на приступ образовном систему за све, како не би дошло до повећања образовног јаза.

О правном аспекту и потешкоћама приступа правди у кризном периоду говорила је Невена Петрушић, професорка Правног факултета, која је истакла да је убудуће потребно да у оваквим ситуацијама постоји јасан програм, којим ће бити утврђене улоге свих релевантних актера, с обзиром да су на пример током епидемији у Србији организације цивилног друштва које су лиценциране за пружање подршке биле искључене из система. Петрушић је указала на проблеме система правосуђа, који није препознао жртве у погледу потребе за неком врстом помоћи. „Маргиналним групама је отежан приступ правди, између осталог и због чињенице да је бесплатна правна помоћ доступна само онима који су корисници новчане социјалне помоћи“, објаснила је Петрушић и као додатни проблем истакла недовољну информисаност. „У развијеним државама постоје колективни механизми заштите права, који омогућавају да слични случајеви повреде права буду обухваћени једним поступком, чиме се смањује и време и трошкови“, закључила је Петрушић.

У завршном панелу, обратила се Priska Nydegger-Depnering, директорка Швајцарске канцеларије за сарадњу, која је указала на значај специфичних мера за све сегменте друштва, док са друге стране општи оквир који може помоћи у сачињавању мера треба да буде Агенда 2030 Уједињених нација и Циљеви одрживог развоја. „Исти изазов у различитим земљама омогућава поређење, које може бити важно полазиште за даље осмишљавање мера“, казала је Nydegger-Depnering и закључила да ће Швајцарска наставити да подржава и помаже институцијама и организацијама у Србији.

Слађана Чабрић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања указала је да је брига о најстаријима била приоритет током епидемије у Србији, те да су институције предузеле све мере како би ширење вируса у домовима у којима бораве старија лица било спречено. Она је истакла делотворност сарадње Министарства са јединицама локалне самоуправе у овом периоду.

Конференцију је затворила Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, која је истакла да је протекла ситуација показала колико је значајно таргетирање подршке ка специфичним групама, уместо универзалних мера које не препознају посебне потебе. У времену које је испред нас, како је казала, потребно је креирати околности у којима ће припадници/е рањивих група и сами имати активну улогу у превазилажењу негативних ефеката кризе. За све то, закључила је, важно је имати јасно утврђен стратешки правац.

Видео снимак конференције можете погледати овде: