Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Европска унија ће и у наредном буџетском циклусу 2014-2020. финансијски и политички подржати организације цивилног друштва у земљама у процесу приступања, са тежиштем на стварању подстицајног окружења и изградњи капацитета организација цивилног друштва. У предлогу смерница за подршку ЕУ цивилном друштву у земљама у процесу приступања наводи се да Унија не треба да попуњава празнину која настаје повлачењем страних донатора из региона већ да подржава постепено смањивање зависности организација од међународних донација. У документу, објављеном у јануару, подсећа се да земље које желе да приступе ЕУ морају да имају одговарајући законски, правосудни и административни оквир за остваривање права на слободу говора, окупљања и удруживања, укључујући права организација цивилног друштва на слободно и независно деловање.

Смернице за подршку цивилном друштву у земљама у процесу приступања у периоду 2014-2020. довршава Директорат Европске комисије за проширење након консултација са цивилним друштвом, канцеларијама за сарадњу са цивилним друштвом у земљама региона и делегацијама ЕУ, а завршна верзија је представљена на интернет страници Балканске мреже за развој цивилног друштво.

“Подршка цивилном друштву у земљама у процесу интеграција у ЕУ треба да буде усмерена на омогућавање и подстицање партиципативне демократије. То треба да се огледа у два главна циља: стварању подстицајног окружења за цивилно друштво и изградњу капацитета организација цивилног друштва како би биле ефикасан, одговоран и независан чинилац”, наводи се у документу.

Европска комисија ће пружити политичку и финансијску подршку како би се ти прироритети остварили. Притом ће заузети приступ који ће бити “више стратешки и усмерен на ефикасност и резултате како би се остварио максималан резултат са ограниченим људским и финансијским ресурсима”, додаје се у смерницама.

“Када је реч о политичкој подршци, Комисија ће охрабривати земље у процесу приступања ЕУ да законодавство учини подстицајним за деловање цивилног друштва. Промовисаће и учешће цивилног друштва у претприступном процесу, укључујући израду, примену и надзор примене секторских стратегија за финансијску помоћ ЕУ у оквиру IPA II”, наводи се у документу.

Комисија ће на плану финансијске подршке користити различите инструменте финансирања у складу са врстама организација цивилног друштва, потребама и околностима у земљама у процесу приступања.

Тежиште ће бити на дугорочнијим уговорима, имајући у виду да су за изградњу капацитета и заговарање потребно време и ресурси, као и на флексибилнијем приступу који подстиче стварање партнерстава и коалиција уместо досадашње подршке засноване на пројекту. Такође, фокус ће бити на подршци организацијама са непосредним приступом проблемом (grass-root).

Европска комисија треба да подржи и рад удружења социјалних партнера, наводи се у документу и додаје да је потребно јачати партнерство између таквих организација, посебно оних из неразвијених региона са сличним организацијама у ЕУ.

ЕУ не треба да надокнади мањак страних донација

У смерницама се наводи да Европска унија не треба да попуњава празнину која настаје са повлачењем страних донатора у региону већ да подржава постепено смањивање зависности организација од међународних донација.

“Мора се схватити да су средства ЕУ која се односе на присутпање ограничена временски и у износу. ЕУ, иако је главни донатор цивилном друштву, не може и не сме да тежи да попуни финансијску празнину која се јавља са повлачањем других донатора из региона”, наводи се у документу.

Како земље у интеграцијама буду напредовале у процесу, Комисија ће подржавати напоре организација цивилног друштва да постану мање зависне од међународних донација, укључујући и средства ЕУ.

У документу се наводи да организације које сувише зависе од међународних или домаћих јавних средстава ризикују да изгубе легитимитет у јавности, као и да се поставља питање да ли су то истински организације цивилног друштва.

Комисија ће пружити подршку организацијама цивилног друштва које су усмерене на јачање својих капациета у циљу остваривања циљева које су одредиле. То пре свега значи да ће организације морати да оснаже “аутономију, репрезентативност и одговорност” кроз јачање своје базе чланства и унапређење управљања организацијом.

Комисија ће утврдити и циљеве, резултате и индикаторе на основу којих ће на нивоу земље и региона мерити напредак цивилног друштва остварен на основу подршке ЕУ. У оквиру надзора и евалуације биће одржан годишњи регионални састанак на коме ће учествовати и организације цивилног друштва, како би се размотрили стање и напредак у остваривању циљева.

Право на удруживање важно на путу ка ЕУ

Земље које желе да приступе ЕУ морају да имају одговарајуће законско, правосудно и административно окружење за остваривање слободе говора, окупљања и удруживања. То укључује и права организација цивилног друштва попут процедура регистрације које их не дискриминишу и слободног и независног деловања.

Да би се та права остварила, потребан је и одговарајући систем финансирања, што може да укључује и пореске олакшице за приватне донације или директно финансирање из буџета активности организација цивилног друштва од јавног интереса, као и чланарине и добровољне прилоге.

Истиче се да је изузетно важно да постоји и механизам за сарадњу организација цивилног друштва и државних институција, као и за проток информација о питањима од јавног интереса.

Организације цивилног друштва у региону су показале да су у стању да покрену иницијативе против корупције, допринесу интеграцији и помирењу у региону, подрже независне медије, кампање за родну равноправност или борбу против дискриминације и промовишу социјално укључивање, оцењује се у документу.

У смерницама се указује и на значај укључивања цивилног друштва у процес приступања јер се тиме неопходне реформе могу боље објаснити и приближити грађанима. Тиме се, како се додаје, подстиче и уравнотежена дебата кључна за доношење коначне одлуке о уласку у ЕУ пред сам крај процеса приступања.

Извор: EurActiv.rs