Влада Републике Србије
Истраживање Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа и материјалне подршке из буџета јединица локалне самоуправе у Републици Србији, које је на иницијативу Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, а уз подршку Републичког завода за социјалну заштиту и Сталне конференције градова и општина, спровео Центар за социјалну политику, представљено је на online скупу 9. јула 2020. године.
Мапирање је у Републици Србији спроведено у периоду од маја 2019. године до марта 2020. године у 145 јединица локалне самоуправе, и то трећи пут у у делу који се односи на социјалне услуге и први пут у делу који се односи на материјалну подршку која се обезбеђује из локалних буџета. Мапирање услуга социјалне заштите претходно је спроведено 2012. и 2015. године, док се подаци коришћени у овом истраживању односе на 2018. годину. Спровођење мапирања подржала је Швајцарска Конфедерација.
Директор Републичког завода за социјалну заштиту Божидар Дакић у уводном обраћању оценио је да мапирање услуга социјалне заштите и материјалних давања на локалном нивоу даје јединствен увид у тему која је стратешки веома важна, могућност корекције административних података и, најважније, дешава се у континуитету. Истакао је да резултати мапирања дају слику целокупног система, као и да је сам процес мапирања кроз три истраживачка циклуса у великој мери унапређен.
Биљана Ђусић Радмиловић, представница Швајцарске канцеларије за сарадњу, истакла је да су социјалне услуге веома важан елемент у остваривању глобално прихваћеног циља, који се односи на то да ниједан грђанин/ка не сме бити остављен иза маргине, а посебно у време као што је актуелна пандемија, која је додатно показала колико су неке друштвене групе рањиве и колико је важна добро организована социјална заштита. „Социјална заштита треба да уважава разноликост социјалних интереса и потреба свих грађана и грађанки“, казала је Ђусић Радмиловић и истакла да се Швајцарска нада да ће предстојеће измене и допуне Закона о социјалној заштити водити ка бољој социјалној заштити и остваривању права сиромашних грађана и грађанки, као и да ће Национална стратегија социјалне заштите одговорити на потребе друштва дефинишући правце за даљи развој политика социјалне заштите кроз ефективније и ефикасније увезивање политика социјалне заштите са националним развојним приоритетима и приоритетима у другим секторима.
Милица Страњаковић из Центра за социјалну политику представила је кључне налазе мапирања услуга социјалне заштите у којем је учествовало 440 локалних представника у 145 јединица локалне самоуправе на територији Републике Србије. Налази показују да услуге социјалне заштите и даље нису развијене у довољној мери као и да су неравномерно доступне. Како је Страњаковић објаснила, услуге социјалне заштите укупно обухватају 25,4 хиљаде корисника, а не обезбеђују се у 8 јединица локалне самоуправе (Босилеград, Гаџин хан, Оџаци, Пожега, Сврљиг, Трговиште, Уб, Житорађа). „Најраспрострањеније услуге су помоћ у кући, лични пратилац детета и дневни боравак за децу са сметњама у развоју, док су услуге подршке за самосталан живот изразито неразвијене“, казала је коауторка истраживања и истакла да у односу на 2012. и 2015. годину крупна слика није значајно промењена, али да постоје извесни помаци, попут проширења појединих услуга, пораста средстава и издвајања из локалног буџета и слично.
Налазе мапирања материјалне подршке у надлежности јединица локалних самоуправа представила је Гордана Матковић, програмска директорка Центра за социјалну политику. Она је објаснила да су овим делом истраживања, које је први пут спроведено, обухваћене две врсте давања (новчана и давања у натури), односно три групе давања: давања сиромашним појединцима и породицама уз проверу материјалног стања, затим категоријска давања без провере материјалног стања, као и давања поводом рођења детета, односно мере усмерене на усклађивање рада и родитељства и друге мере популационе/пронаталитетне политике. У циљу мапирања, коришћен је већи број индикатора, међу којима је Матковић посебно указала на четири: индикатор величине програма, индикатор обима интервенције, обухват и адекватност. „Укупни расходи за материјалну подршку у надлежности једница локалне самоуправе износили су 7,3 милијарде динара (0.14% БДП), што представља двоструко више од услуга социјане заштите, односно двоструко мање од издвајања за новчану социјалну помоћ, а половина укупних расхода реализована је у три највећа града у Србији – Београду, Новом Саду и Нишу“, казала је Матковић.
Биљана Младеновић из Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије указала је на значај мапирања у контексту ширег опредељења SIPRU да промовише коришћење и значај индикатора социјалног укључивања и смањења сиромаштва. „Када је реч о значају мапирања, треба напоменути да овако детаљан систем праћења локалних услуга, а сада и новчаних давања, немају ни много развијеније земље, чак ни оне које су у потпуности децентрализовале социјалну заштиту. Такође, у питању је јединствен алат за доношење одлука у области социјалне политике и представља потпуно развијен инструмент за процену, а уједно и унапређење локалних политика“, казала је Младеновић и истакла да је кључна вредност мапирања у могућности да јединице локалне самоуправе своју ситуацију посматрају у временској перспективи и компаративно. „Увођење евиденција у социјалној заштити уз модернизацију информационог система који би повезао национални и локални ниво, кључан је предуслов даљег развоја система социјалне застите“, закључила је Младеновић.
Други панел био је посвећен Covid-19 пандемији у оквиру којег је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије указала на кључне активности Црвеног крста које су биле усмерене на превазилажење последица пандемије, како у погледу сарадње са институцијама и суделовањем у раду кризних штабова тако и у погледу помоћи најугроженијима. „У овом периоду 578 256 људи у Србији је добило неки вид помоћи Црвеног крста, а само су народне кухиње поделиле 2 000 273 оброка, док је прикупљено 27 396 јединица крви“, објаснила је Тодоровић и истакла важност промоције волонтеризма и солидарности, као и потребу за развојем услога менталног здравља. Искуство Црвеног крста у Пироту током пандемије и посебно ванредног стања, поделила је Сања Станковић која је објаснила на који начин се у оквиру локалне заједнице уз подршку волонтера одговорило на изазове услед повећања потреба како за оброцима, тако и за доставом намирница.
Професорка социјалне медицине Босиљка Ђикановић посебно је појаснила значај јавног здравља у локалној заједници у доба пандемије коронавируса. „Нема доброг индивидуалног здравља без добро организованог јавног здравља и чини се да је актуелна глобална пандемија као пошаст чији смо и сведоци и актери, најбоља потврда важности јавног здравља и свега онога што заједница и друштво треба да ураде за своје чланове, а што превазилази могућности појединца и спада у домен друштвене бриге за здравље“, казала је она.
У закључном делу, панелисти/киње су истакли да су се у време пандемије услуге социјалне заштите нашле пред низом изазова, да се јасно показало колико су оне заиста важне, посебно на локалном нивоу, те да је потребно разматрати одрживост постојећег система. Мапирање је, како су закључили, показало чиме располажемо. За будући период, како је напоменуто, важно је да се препознају све законске могућности које могу бити активиране у циљу сузбијања последица пандемије, посебно када су упитању рањиве групе.
Видео снимак online скупа у целини можете погледати овде:
pdf [3 MB]
Оставите коментар