Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије представио је 20. октобра 2021. године трећи Индекс родне равноправности у Републици Србији 2021, који је заснован на подацима из 2018. године. Вредност Индекса родне равноправности у Републици Србији износи 58,0 поена, што представља повећање за 5,6 поена у односу на први Индекс родне равноправности из 2016. године.
Индекс родне равноправности у Републици Србији резултат је сарадње Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Републичког завода за статистику, Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), Секонс групe за развојну иницијативу и Европског института за родну равноправност (EIGE).
„Србија је прва земља ван европске породице која је још 2016. године израчунала и објавила Индекс родне равноправности за Републику Србију“, казао је Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику Републике Србије, и изразио очекивање да ће и у наредним годинама бити настављен заједнички рад на израчунавању Индекса. „На тај начин се обезбеђује праћење података, стања и утицај политика у области родне равноправности“, закључио је Ковачевић.
Како је објаснила Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Индекс родне равноправности обухвата домен рада, новца, знања, времена, моћи и здравља. „Овогодишњи тематски фокус је посебно занимљив и у контексту тренутне епидемиолошке кризе, а у питању је дигитализација и будућност рада“, казала је Јовановић Аријас и истакла да је Индекс припреман у време усвајања новог Закона о родној равноправности, Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, измена и допуна Закона о забрани дискриминације. „Стога ће Индекс родне равноправности бити изузетно значајан за припрему стратешких и акционих докумената“, истакла је Јовановић Аријас.
Према речима Маруше Гортнар, шефице Операција Европског института за родну равноправност (EIGE), од почетка израчунавања индекса у Србији, овај инструмент је постао једна од основних иницијатива у области родне равноправности. „EIGE је посебно поносан због прилике да делимо знање, алате и методе у региону, па се сада Индекс родне равноправности израчунава и у Северној Македонији, Албанији и Црној Гори“, казала је Гортнар. Она је објаснила да резултат од 58 указује на континуиран, али спор прогрес у унапређењу родне равноправности Србији, док је највећи напредак забележен у домену моћи.
„Резултати Индекса нам показују да уколико наставимо овим темпом, циљ ћемо можда постићи за 59 година. Зато је наша обавеза да предвиђамо потребе данашњих девојчица, које ће се у будућности засигурно мењати“, казала је Милана Рикановић, шефица Канцеларије UN Women у Србији. „С обзиром на то да је израчунавање индекса показало да немамо податке о неплаћеном раду, посебно сам поносна да је новим Законом о родној равноправности предвиђена обавеза институција да прикупљају и објављују податке о неплаћеном раду“, казала је Рикановић и истакла да је, управо захваљујући напретку постигнутом у домену моћи, „важно да се управо жене које нас представљају и боре за остваривање родне равноправности“.
Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, казала је да индекс мери да ли смо као друштво донели прописе којима се забрањује понашање засновано на стереотипу да жене и мушкарци нису у једнаком правном положају, да нису равноправни, односно да ли се институције баве практичном применом прописа који забрањују понашање засновано на предрасудама, како би живот и мушкараца и жена био бољи. „Пораст од 18,5 који се односи на моћ показује да ништа не може да заустави идеју чије је време дошло, а да би до реализације идеје дошло, моћ над неким треба да претварамо у моћ за нешто“, казала је Чомић и истакла важност мерења и израчунавања података у циљу унапређења постојећег стања.
Проф. др Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност казала је да је Индекс родне равноправности од свог првог израчунавања путоказ за оно што треба да урадимо како бисмо стање поправили. „Тако ће и овај Индекс бити полазна основа за измене или неке нове законодавне оквире. Мислим да имамо довољно снаге, енергије и политичке подршке да овај посао учинимо много ефектнијим“, истакла је Михајловић и објаснила да добар резултат у домену моћу даје велику подршку, док подаци показују проблем у домену новца и времена. „Жене су и даље много мање плаћене и много више времена проводе у неплаћеном раду, а криза попут епидемиолошке нам посебно показује колико су услови родне равноправности рањиви“, казала је Михајловић.
Како је казала Драгана Ђоковић Папић из Републичког завода за статистику Републике Србије, коришћењем родно осетљиве статистике повећава се разумевање друштвених појава и побољшава њихова анализа. „Индекс родне равноправности представља мерни инструмент за утврђивање стања положаја жена и мушкараца и родне равноправности, као и промена у друштву у кључним областима и доменима родне равноправности“, објаснила је Ђоковић Папић.
„Индекс родне равноправности мери и ниво постигнућа и родни јаз у односу на прво мерење“, казала је проф. др Марија Бабовић, програмска директорка Секонс групe за развојну иницијативу, и истакла да Србија бележи раст од 5,6 поена, али да је у последње две године напредак спорији у поређењу са прве две године мерења индекса. „Када се поредимо са Европском унијом, у последњем извештајном периоду јаз је смањен за један поен“, казала је Бабовић. Она је објаснила да се могу идентификовати три процеса у погледу напредовања. Један представља континуирано, постојано напредовање које бележимо у доменима моћи и рада, затим област колебљивих промена у доменима новца и знања, као и области у којима се бележи стагнација, а то су домени времена и здравља.
Проф. др Маријана Петровић са Саобраћајног факултета Универзитета у Београду представила је резултате тематског фокуса индекса родне равноправности „Дигитализација и будућност рада“, који садржи три сегмента: Употреба ИКТ, дигиталне вештине и родна равноправност, затим Дигитална трансформација света рада и родна равноправност, и Шире последице дигитализације на људска права и насиље над женама. „Родни јаз у употреби интернета је у Србији присутан међу старијим и ниже образованим лицима, а уочени су и родни обрасци, па тако жене више користе интернет за комуникацију и постављање садржаја, а мушкарци су више оријентисани на забаву“, казала је Петровић и истакла да родне разлике у дигиталним вештинама нису изражене, али и да су дигиталне вештине становника/ца Србије ниже у односу на европски просек.
pdf [3 MB]
Оставите коментар