Влада Републике Србије
Да ли сте се икада запитали колико различитих прича чини средину у којој живите? Психологија објашњава људску тенденцију да мислимо у сличностима и једноставним концептима, који нам олакашавају креирање смисла у свакодневном животу. Такве тенденције између осталог доводе и до стереотипизација мање познатих искустава. Ипак, ако направите само један корак уназад, креирајући тако и наративну дистанцу од канона прича уз и кроз које сте одрасли и које обележавају ваше искуство до сада, видећете да је тај скуп прича могао бити знатно инклузивнији.
Управо је мисија наших саговорника у овој причи својеврсна деколонизација искустава припадника и припадница заједнице глувих, награђиваног модерног плесача, кројача и едукатора Стојана Симића и Вере Јовановић, водитељице позоришне школе школе на знаковном језику, уметнице, активисткиње и тумачице знаковног језика. Они су нам приближили идеју и праксу Позоришта на знаковном језику које је у организацији Културно-уметничког друштва глувих Београда „Радивој Поповић“ (КУДГБ) у просторијама Градске организације глувих Београда (ГОГБ), активно од 2013. године у оквиру пројекта „Иза знака“.
Вера Јовановић
Заједница глувих у Србији као главну системску препреку у остваривању доброг квалитета живота има неразумевање да је припадницима/цама ове заједнице српски језик заправо други, а знаковни њихов матерњи језик. Недовољна интеграција карактера знаковног језика у систему образовања је очигледна у чињеници да се оно базира на говору, тј. говорним вежбама, да глуве особе нису охрабрене да уче и да читају, те да породица у том смислу мора да преузима озбиљан део одговорности у процесима учења српског језика. У разговору са Вером сазнајемо да се дискрепанце огледају и у чињеници да чак и на манифестацији као што је Фестивал културно-уметнишких друштава глувих и наглувих Србије учесници/це морају да изговарају рецитације, односно да се умеће и даље процењује на плану изговора.
Само податак да преко 72 милиона глувих људи у свету користи више од 300 различитих знаковних језика говори нам колико мало знамо о богатом ткању ових језика. Активисти/киње, уметници/це и учесници/це Позоришта на знаковном језику у оквиру КУДГБ, организације која већ дуже од 65 година има различите секције, својом уметничком праксом трасирају пут преко потребних промена у перцепцији, промоцији и интеграцији знаковног језика у нашем друштву. Окупљени око идеје да знаковни језик са својом специфичном поетиком представља равнорправни елемент културног наслеђа овог поднебља, као и својеврсно истраживачко поље, они већ више од седам година стварају представе које осветљавају искуство живота глувих особа. Стога се саговорник не зачуди када Вера Јовановић уз велики понос, али и опрез према доминантном наративу, каже да тишина није тема. Управо у уметничким процесима које годинама развијају, тишина којом већинска популација и чујући људи замрзавају заједницу глувих, јесте чињеница али не и дефинишућа одлика њихових искустава.
Стојан Симић
„Мени је најзанимљивије то што су представе базиране на личним причама и представљају прилику да се изразимо на знаковном језику, уз грађење нових знања упознајући се са новом, до тада недоступном, литературом“, описује Стојан Симић процес који карактерише као један у коме је његова машта расла из дана у дан како се креативни процес одвијао.
Ове драгоцене методологије, личне приче извођача, идентитети актера и оснаживање уз активирање постојећих ресурса, сасвим су у складу са савременим трендовима у теоријама културе и друштвено ангажованој уметности. Вера Јовановић истиче како је питање простора такође представљало тачку успеха. ГОГБ представља, према њеним и Стојановим речима, другу кућу заједници глувих, а овим активностима она је обогатила свој карактер. Осим што је место за информисање, окупљање, ГОГБ је годинама пунећи салу овим представама понело значку и позоришне сцене. Методологије припремања појединачних представа мењале су се из године у годину. Креативни процес је отворен за све, а окосницу рада чини знаковни језик. Уколико у процесу учествују чујуће особе, присутан је тумач за знаковни језик. Неке од тема које представљају кључ овог креативног процеса су освешћивање и ослобађање тела, међуљудски односни и комуникација као и активно посматрање и имагинација.
Прва представа коју је позориште представило је „Заплешимо“ (2013), а у развоју истраживачких области сведочи представа „Чајанка у осам“ (2016) која акценат ставља на поезију на знаковном језику. „За мене је поезија на знаковном језику савршенство, поље на којем могу да се слободно изразим и будем то што јесам“, сведочи Стојан о свом личном креативном процесу и богатству знаковног језика. Године 2018, када су Уједињене нације и званично дефинисале 23. септембар као Међународни дан знаковног језика, Позориште га је обележило представом која је настала у важној уметничкој сарадњи са Плавим позориштем, уваженим актером алтернативне извођачке сцене преко двадесет година.
Заплешимо (2013)
Острво које не постоји (2014)
У потрази за књигом (2015)
Чајанка у осам (2016) – Разговор са публиком након представе
Стојан је у сарадњи са другим актерима уметничке сцене у улози едукатора, плесача и продуцента, реализовао две представе савременог плеса, које су свој живот живеле и ван граница главног града, гостујући, између осталог, у Лесковцу, Крушевцу и Новом Саду.
Радионица поезије на Српском знаковном језику на фестивалу „Ван оквира“
Криза изазвана корона вирусом, као и другима, пореметила је континуитет рада Позоришта, али се рад на промоцији културне баштине ове заједнице наставља, сада у дигиталном простору. Тренутно је у изради online збирка поезије и прозе на знаковном језику. Према Вериним речима, замишљена је као дигитална база искустава заједнице глувих.
На тему будућих пројеката, Стојан је са нама поделио визију институционализације културно-уметничких пракси заједнице глувих. „Могу да замислим и волео бих да оснујемо културни центар који ће бити место сусрета различитих уметничких дисциплина и пракси глувих особа. Мој лични циљ је да своју праксу интернационализујем, а овде да се постојећи напори увећају и да се око ових тема удружујемо.“
pdf [3 MB]
Оставите коментар