Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Права из области социјалне заштите

Услуге социјалне заштите

Право на различите врсте услуга социјалне заштите имају појединци и породица ради побољшања, односно очувања квалитета њиховог живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву.

Право на различите врсте материјалне подршке остварује се ради обезбеђења егзистенцијалног минимума и подршке социјалној укључености корисника.

Услуге социјалне заштите подељене су у следеће групе:

1) услуге процене и планирања – процена стања, потреба, снага и ризика корисника и других значајних особа у његовом окружењу; процена старатеља, хранитеља и усвојитеља; израда индивидуалног или породичног плана пружања услуга и мера правне заштите и других процена и планова;

2) дневне услуге у заједници – дневни боравак; помоћ у кући; свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу;

3) услуге подршке за самосталан живот – становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву;

4) саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге – интензивне услуге подршке породици која је у кризи; саветовање и подршка родитеља, хранитеља и усвојитеља; подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју; одржавање породичних односа и поновно спајање породице; саветовање и подршка у случајевима насиља; породична терапија; медијација; СОС телефони; активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности;

5) услуге смештаја – смештај у сродничку, хранитељску или другу породицу за одрасле и старије; домски смештај; смештај у прихватилиште и друге врсте смештаја.

Како остварити право на услуге социјалне заштите?

Право на услуге социјалне заштите има сваки појединац и породица којима је неопходна друштвена помоћ и подршка и остварује се подношењем захтева центру за социјални рад.

Услуге социјалне заштите могу да се пружају се привремено, повремено и континуирано, у складу с потребама и најбољим интересом корисника.

Поступак за коришћење услуге социјалне заштите коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе (месна надлежност центра за социјални рад утврђује се према пребивалишту корисника) спроводи центар за социјални рад, по службеној дужности или на захтев корисника. Иницијативу за покретање поступка може поднети свако физичко или правно лице.

Ако водитељ случаја испред центра за социјални рад, односно, када је то законом и другим прописом одређено – стручни тим центра за социјални рад, процени да корисник има потребу за услугом, центар за социјални рад издаје кориснику Упут за коришћење услуге коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: упут за коришћење услуге).

У циљу благовременог, целовитог и континуираног обезбеђивања услуга корисницима, сачињавају се посебни планови. План услуга је писмена одлука о томе како помоћи кориснику, у ком року, и ко ће у томе учествовати. Почетни план доноси се најкасније 15 дана од почетка рада с корисником, а стални у року од 60 дана.

Сви учесници морају да се сложе с планом и да га потпишу, и добијају његову копију. Ако неко не жели да потпише план, мора да објасни зашто.

За сваку услугу која је потребна кориснику, центар издаје посебан упут. У њему треба да пише име и презиме корисника, врста услуге, која установа треба да је пружи, цена и, ако неко учествује у плаћању услуге, као и подаци о тој особи.

Која је процедура за жалбу у случају да је одбијен захтев за коришћење услуге?

Када водитељ случаја испред центра за социјални рад процени да нема потребе за траженом услугом, центар ће донети решење којим се захтев одбија.

Против решења којим се одбија захтев за коришћење услуге може се изјавити жалба у року од 15 дана, а одлука о жалби доноси се у року од 30 дана.

Жалба се подноси Министарству за рад и социјалну политику кад услуге плаћа Република, Покрајинском секретаријату за социјалну заштиту кад услуге обезбеђује Покрајина Војводина, али и за републичке услуге ако је центар за социјални рад у Војводини, и градској или општинској управи, за услуге које обезбеђује локална самоуправа. Жалба се подноси Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту који обавља послове који се односе на  другостепени поступак у области социјалне заштите, осим ако је решење донео центар с територије Војводине или града Београда. У том случају жалба треба да се упути Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова, односно градској управи града Београда, Секретаријату за социјалну заштиту.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту https://www.minrzs.gov.rs/srb-lat/struktura/sektori/sektor-za-brigu-o-porodici-i-socijalnu-zastitu

Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова https://bit.ly/3czRanx

Секретаријату за социјалну заштиту http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1333503-sekretarijat-za-socijalnu-zastitu_3/

Материјална подршка

Материјална подршка у складу са Законом о социјалној заштити  остварује се као право и то:

  1. Право на новчану социјалну помоћ
  2. Право на једнократну помоћ
  3. Право на бесплатан оброк и ужину за децу
  4. Право на ослобађање од плаћања комуналних услуга
  5. Право на бесплатан превоз

Поред ових права постоје још и права које локалне самоуправе саме одређују (беби пакет, једнократна помоћ за прворођено дете, једнократна помоћ за незапослене породиље, пакети за ученике 1. разреда, бесплатно паркирање, право за накнаду трошкова сахране, трошкова накнаде за вантелесну оплодњу и право на интервентну једнократну новчану помоћ).

За више информација погледајте следеће линкове:

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања https://www.minrzs.gov.rs/srb-lat

Покрајинска влада http://www.vojvodina.gov.rs/

Градска управа града Београда – Секретаријат за социјалну заштиту http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1333503-sekretarijat-za-socijalnu-zastitu_3/

Закон о социјалној заштити https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html

Шта је новчана социјална помоћ и ко може да оствари ово право?

Новчана социјална помоћ представља новчану подршку социјално најугроженијим појединцима и породицама.

Исплаћује се месечно, оним појединцима и породицама који својим радом, приходима од имовине или из других извора остварују приход мањи од износа новчане социјалне помоћи утврђеног Законом о социјалној заштити.

Право на новчану социјалну помоћ може да оствари појединац, односно породица (члан породице) под условима да:

(1) Нема других непокретности, осим стамбеног простора који одговара њиховим потребама (соба по члану домаћинства, односно две собе за особе које примају новчану накнаду за помоћ и негу, односно увећану новчану накнаду за помоћ и негу) и земљишта у површини до 0,5 хектара (за појединце неспособне за рад и породице којима су сви чланови неспособни за рад, овај лимит износи 1 хектар);

(2) Није продао или поклонио или се одрекао права на наслеђивање непокретне имовине (кућу, стан, њиву, плац) или да је протекао период у којем би, од тржишне вредности те непокретне имовине коју је продао, поклонио или се одрекао права на наслеђивање, могао обезбеђивати себи да месечно троши онолико колико би добио на име новчане социјалне помоћи;

(3) Не поседује покретну имовину чијим коришћењем или отуђењем (продајом), без угрожавања основних животних потреба, може да обезбеди себи средства у висини шестоструког месечног износа новчане социјалне помоћи у моменту подношења захтева за новчану социјалну помоћ;

(4) Није закључио уговор о доживотном издржавању.

Право на новчану социјалну помоћ може да оствари радно способан појединац, односно члан породице под условима да:

(1) Налази се на школовању или оспособљавању за рад или се води на евиденцији незапослених лица;

(2) Није одбио понуђено запослење, радно ангажовање на привременим, повременим или сезонским пословима, стручно оспособљавање, преквалификацију, доквалификацију или основно образовање;

(3) Радни однос му није престао његовом вољом, његовом сагласношћу или његовом кривицом, због дисциплинске или кривичне одговорности, осим ако је од престанка радног односа протекло годину дана или ако је по престанку радног односа наступила неспособност за рад;

(4) Сам се стара о свом детету са сметњама у развоју тако да не може да буде радно ангажован.

Ако породица не испуњава услове за остваривање права на новчану социјалну помоћ због тога што њен члан не испуњава ове услове, право на новчану социјалну помоћ признаје се само њеном члану који је неспособан за рад .

Како се остварује право на новчану социјалну помоћ?

Појединац, односно један члан породице, који се одређује за носиоца права у име целе породице подноси захтев за остваривање права на новчану социјалну помоћ на прописаном обрасцу који се може добити у Центру за социјални рад.

Уз захтев се подноси и следећа документација:

(1) Лична карта на увид и њена фотокопија за све пунолетне чланове породице;

(2) Извод из матичне књиге рођених за малолетне чланове породице (прибавља се у матичној служби општине);

(3) Извод из матичне књиге венчаних за супружнике (прибавља се у матичној служби општине);

(4) Уверење о имовном стању за све пунолетне чланове породице, из места рођења и места пребивалишта (добија се у катастру);

(5) Уверење Националне службе за запошљавање за незапослене чланове породице да су уредно пријављени Служби, да нису одбили 12 преквалификацију, стручно оспособљавање или стручно образовање и да нису корисници новчане накнаде;

(6) Потврда о висини примања у последња три месеца пре подношења захтева за запослене чланове породице и оне који се баве приватном делатношћу (издаје је послодавац, односно Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање о висини пореза и доприноса које лице које самостално обавља делатност);

(7) За све пунолетне чланове породице — уверење Пореске управе, из места рођења и места пребивалишта да се не задужују порезом и доприносом;

(8) Ако је брак разведен, копија пресуде с висином утврђене обавезе издржавања; (оригинални документ се прибавља у надлежном суду);

(9) Ако су деца ванбрачна, копија пресуде за издржавање уколико је она већ донета или доказ да је код надлежног суда покренут поступак ради утврђивања обавезе издржавања деце из ванбрачне заједнице (оригинални документ се прибавља у надлежном суду);

(10) Ако је подносиоцу престао радни однос, копија решења (доноси га послодавац);

(11) Потврда да су деца на редовном школовању (прибавља се у образовно-васпитној установи – основној, средњој, високој школи или факултету );

(12) Уверење Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања да нико у породици није корисник пензије по било ком основу, а ако је пензионер — потврду Фонда о висини примања за последња 3 (три) месеца пре месеца у коме се подноси захтев;

(13) Рачун за електричну енергију.

Центар за социјални рад у сваком конкретном случају процењује да ли ће тражити још нешто од документа.

Шта је једнократна помоћ и ко може да оствари ово право?

Закон о социјалној заштити предвиђа пружање једнократне новчане помоћи и помоћи у натури као вид подршке лицима у стању социјалне потребе.

Послови око пружања новчане помоћи поверени су центру за социјални рад, док је пружање помоћи у натури поверено јединицама локалне самоуправе (општинама и градовима).

С обзиром на то да Закон јединицама локалне самоуправе поверава детаљније регулисање начина и поступка за остваривање овог вида помоћи, обим и доступност једнократне новчане помоћи се разликују од општине до општине. Једнократна помоћ пружа се у новчаном износу, обезбеђивању потребних ствари или у виду новчане накнаде за добровољно радно ангажовање радно способних појединаца.

Појединац или породица може право на једнократну помоћ користити и више пута у календарској години, с тим да укупна средства остварена на основу овог права не прелазе двоструки износ просечне нето зараде по запосленом у граду /општини у претходном месецу, осим новчане накнаде за добровољно радно ангажовање.

Једнократна помоћ у обезбеђивању потребних ствари даје се у животним намирницама, средствима за хигијену и одевним предметима појединцу или породици који су остварили право на новчану социјалну помоћ, у количинама сразмерно броју чланова домаћинства, а на основу решења Центра за социјални рад.

Како се остварује право на једнократну помоћ?

За остваривање права на једнократну помоћ потребна су следећа документа:

(1) захтев за остваривање права (слободна форма)

(2) изјава два сведока о броју чланова домаћинства из месне канцеларије;

(3) фотокопија личне карте за све пунолетне чланове домаћинства;

(4) потврда из школе за ученике и фотокопије извода из матичне књиге рођених за децу предшколског узраста (оригинали се прибављају у матичној служби општине);

(5) пресуда о разводу брака и повери детета-деце (оригинални документ прибавља се у надлежном суду);

(6) уверење из Националне службе за запошљавање за све чланове домаћинства који нису запошљени;

(7) задњи чек за пензионере или потврда из филијале Фонда ПИО да није корисник пензије, за лица која немају никаква примања;

(8) потврда из радног односа за претходна три месеца текуће године за сва пунолетна лица; (издаје је послодавац)

(9) медицинска документација за болесне чланове домаћинства која није старија од три месеца (издаје је здравствена установа у којој се корисник лечи);

(10) уверење о имовном стању из пореске управе за све пунолетне чланове домаћинства (осим за корисника новчане социјалне помоћи који подносе решење да је корисник);

(11) уверење службе за катастар непокретности о катастарски

Која је процедура за жалбу у случају да је одбијен захтев за новчану социјалну помоћ?

Област социјалне заштите у Републици Србији регулисана је Законом о социјалној заштити. Овај Закон обавезује да се право на новчану социјалну помоћ додели како појединцу тако и породици, који својим радом, приходима од имовине или из других извора остварују приход мањи од износа новчане социјалне помоћи, односно особама које немају довољно средстава за живот, и представља  основни облик новчане помоћи социјално угроженим особама који се исплаћује месечно. Основни услов за остваривање овог права је да појединац односно породица имају месечне приходе мање од износа новчане социјалне помоћи

О праву на новчану социјалну помоћ,  који додељује Република одлучује центар за социјални рад основан за територију на којој подносилац захтева за доделу новчане социјалне помоћи има пребивалиште, односно боравиште.

Уколико грађанин/ка није задовољан/а одлуком центра за социјални рад о свом захтеву за доделу новчане социјалне помоћи, може да се жали у року од 15 дана од дана пријема решења центра.

Жалба се подноси Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту који обавља послове који се односе на  другостепени поступак у области социјалне заштите, осим ако је решење донео центар с територије Војводине или града Београда. У том случају жалба треба да се упути Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова, односно градској управи града Београда, Секретаријату за социјалну заштиту.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту https://www.minrzs.gov.rs/sr/kontakt

Секретаријат за социјалну заштиту http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1333503-sekretarijat-za-socijalnu-zastitu_3/

Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова https://bit.ly/3czRanx

Права у области образовања

Како остварити право на додатну подршку у образовању?

Право на додатну подршку у образовном систему Републике Србија према Закону о основама система образовања и васпитања (Сл. гласник РС, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон и 6/2020) има свако дете, ученик и одрасли коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању. Установа је дужна да пружи подршку у виду отклањања физичких и комуникацијских препрека, прилагођавања начина остваривања школског програма и у виду израде, доношења и остваривања индивидуалног образовног плана.

Додатна подршка према Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци представља  права, услуге и ресурсе који детету, ученику и одраслом обезбеђују превазилажење физичких, комуникацијских и социјалних препрека унутар образовних установа и заједнице. Постоје подршке које су део система образовања, здравствене и социјалне заштите.

Мере додатне подршке су:

(1) субвенција за похађање програма предшколског васпитања и образовања за децу са сметњама у развоју,

(2) одлагање уписа у први разред основне школе за годину дана, изузетно и уз додатно образложење, када је то у најбољем интересу детета,

(3) доношење индивидуалног образовног плана (ИОП2),

(4) упућивање детета у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју,

(5) ангажовање васпитача, наставника или стручног сарадника, који је запослен у школи за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом као подршку школи у систему редовног образовања и васпитања,

(6) остваривање права на увећање дечјег додатка.

Препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије:

(1) обезбеђивање игровних, дидактичких и наставних средстава у приступачним форматима и на приступачним језицима укључујући и знаковни језик,

(2) обезбеђивање прилагођених уџбеника,

(3) обезбеђивање асистивних технологија и/или других услуга ресурсног центра за асистивне технологије:

(4) обезбеђивање обуке, наставника, васпитача и стручних сарадника непосредно ангажованих у васпитно-образовном и образовно-васпитном раду;

(5) обезбеђивање обуке родитељу, односно другом законском заступнику;

(6) прилагођавање окружења у складу са потребама детета, ученика и одраслог;

(7) обезбеђивање подршке стручњака из одређене области, у складу са потребама детета, ученика и одраслог;

(8) обезбеђивање приоритета у остваривању специјалистичког прегледа или третмана;

(9) обезбеђивање средстава за финансирање трошкова рекреативне наставе, екскурзија, културних, спортских и других активности које организује установа за дете, ученика и одраслог;

(10) обезбеђивање превоза детета, ученика и одраслог који не може да користи средства јавног превоза, а по потреби и његовог пратиоца;

(11) финансирање трошкова исхране у продуженом боравку у матичној или другој школи у локалној заједници, за дете и ученика корисника права на новчану социјалну помоћ;

Остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције:

(1) обезбеђивање превазилажења језичке баријере детету, ученику и одраслом коме језик на коме се изводи настава није матерњи,

(2) организовање образовне подршке у случају дужег изостајања из школе;

(3) обезбеђивање личног пратиоца детету и ученику, односно персоналног асистента одраслом полазнику у складу са прописаним стандардима;

(4) остваривање права на увећање дечјег додатка или увећаног додатка за помоћ и негу другог лица;

(5) обезбеђивање помагала;

(6) обезбеђивање услуга психосоцијалне подршке породици кроз саветодавно терапијске и социјално едукативне и друге иновативне услуге у заједници,

(7) друга права и услуге.

Процену врсте додатне подршке врши интерресорна комисија која постоји у сваком граду односно општини. Покретање поступка за остваривање додатне подршке може покренути родитељ/старатељ, али и васпитач, наставник, лекар или водитељ случаја у центру за социјални рад.

За више информација погледајте следеће линкове:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја – Одсек за људска и мањинска права http://www.mpn.gov.rs/o-ministarstvu/odsek-za-ljudska-i-manjinska-prava-u-obrazovanju/

Закон о основама систем образовања и васпитања https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html

Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-dodatnoj-obrazovnoj-zdravstvenoj-socijalnoj-podrsci.html

Национални извештај о инклузивном образовању за период од 2015. до 2018. године https://www.unicef.org/serbia/publikacije/nacionalni-izvestaj-o-inkluzivnom-obrazovanju

Додатна подршка детету и ученику – лифлет на српском и ромском језику http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2017/02/Dodatna_podrska_detetu_i_uceniku_liflet_srpski_romski.pdf

Како остварити право на бесплатан боравак деце у предшколској установи?

У складу са чланом 50 Закона о предшколском васпитању и образовању (Сл. гласник РС, бр. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – др. закон, 95/2018 – др. закон и 10/2019) право на бесплатан боравак детета у предшколској установи може да оствари родитељ, старатељ, односно, хранитељ:

– детета из материјално угрожене породице (породица која остварује право на дечији додатак или право на новчану  социјалну помоћ)

– детета без родитељског старања

– детета са сметњама у развоју.

Изузимање од обавезе плаћања уређује се у складу са Законом о финансијској подршци с децом  (Сл. гласник РС, бр. 113/2017 и 50/2018). Начин и услове регресирања трошкова утврђује надлежни орган јединице локалне самоуправе. Поред наведене групе деце, право на регресирање трошкова боравка детета у предшколској установи на основу правилника који доноси јединица локалне самоуправе о начину и условима регресирања трошкова боравка деце у предшколској установи могу да остваре и породице за треће и свако наредно дете као и дете самохраног родитеља.

За више информација погледајте следеће линкове:

Закон о предшколском васпитању и образовању https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-predskolskom-vaspitanju-i-obrazovanju.html

Закон о финансијској подршци породици са децом https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-predskolskom-vaspitanju-i-obrazovanju.html

Шта су афирмативне мере и како остварити право на афирмативне мере?

Афирмативне мере у образовању у Републици Србији представљају системску подршку рањивим групама ученика (ученици/студенти из ромске популације и ученици/студенти са инвалидитетом) за упис под повољнијим условима у средње школе односно на студије. Афирмативне мере су осмишљене за постизање пуне равноправности у образовању за наведене групе ученичке популације како би имали једнаке шансе за упис као своји вршњаци.

Програм мера за упис под повољнијим условима у средњу школу

На основу Закона о средњем образовању (Сл. гласник РС, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – др. закон и 6/2020)  и Правилника о упису ученика у средњу школу (Сл. гласник РС бр. 38/17 , 51/17 , 81/17 ), ученицима припадницима ромске националне мањине и полазницима који су завршили програм основног образовања одраслих омогућава се упис у средњу школу под повољнијим условима ради постизање пуне равноправности у стицању образовања

Упис у средњу школу ученика – припадника ромске националне мањине под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности

На основу члана 75 Правилника о упису ученика у средњу школу  основна школа почев од седмог разреда предузима мере којима информише родитеље, односно старатеље ученика ромске националне мањине о мерилима и поступку за упис ученика у средњу школу под повољнијим условима, у складу са овим правилником. Информисање родитеља, односно старатеља о мерилима и поступку уписа ученика у средњу школу под повољнијим условима у складу са овим правилником, реализује и Национални савет ромске националне мањине. Школа је дужна да пружи инфомације и упутства за прибављање потребне документације и подршку за избор школе према склоностима и способностима ученика. Пријаву за упис подноси родитељ/старатељ школи, а затим школа саставља списак ученика који су се пријавили за упис у школу под повољнијим условима и доставља министарству.

Ученици који су пријављени за упис под повољнијим условима полажу завршни испит у складу са подзаконским актом који уређује завршни испит. Број бодова који ученици остваре на основу успеха из школе и на основу завршног испита, увећава се за 30% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова. Ученицима који живе у породици која је корисник новчане социјалне помоћи, број бодова који су остварили на основу успеха из школе и завршног испита увећава се за 35% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова. После полагања завршног испита, родитељи, односно старатељи ученика достављају матичној основној школи листу од 20 жељених школа, а затим се на основу тог опредељења и броја бодова ученици распоређују у школе.

Упис у средњу школу полазника који су завршили програм основног образовања одраслих под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности

На основу члана 82 Правилника о упису ученика у средњу школу (Сл. гласник РС бр. 38/17 , 51/17 , 81/17 ) Полазници који су завршили програм основног образовања одраслих, који се остварује по моделу функционалног основног образовања одраслих (у даљем тексту: програм ФООО) уписују се у школу под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности у стицању образовања. Под полазником се подразумева полазник млађи од 17 година који је завршио основно образовање по програму ФООО.

Основна школа почев од трећег циклуса програма основног образовања одраслих предузима мере којима информише родитеље, односно старатеље полазника, о мерилима и поступку за упис у средњу школу. Пријаву за упис подноси родитељ/старатељ школи.

Полазник полаже завршни испит. Број бодова који полазник оствари на основу општег успеха увећава се за 30% од броја бодова који му недостаје до 100 бодова. Полазник који живи  у породици која је корисник новчане социјалне помоћи, број бодова који су остварили на основу успеха из школе и завршног испита увећава се за 35% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова.

 

За више информација погледајте следеће линкове

Министарство просвете, науке и технолошког развоја – Упис у средње школе Републике Србије http://www.upis.mpn.gov.rs/Cir/Pocetna

Национални савет ромске националне мањине https://romskinacionalnisavet.org.rs/

Закон о средњем образовању https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_srednjem_obrazovanju_i_vaspitanju.html

Правилник о упису ученика  у средњу школу https://bit.ly/33eHHPH

Програм афирмативних мера за упис на прву годину студија

У складу са Законом о високом образовању одлуку о броју студената за упис у прву годину студијског програма који се финансира из буџета, за високошколску установу чији је оснивач Република, доноси Влада, по прибављеном мишљењу високошколских установа и Националног савета за високо образовање, најкасније месец дана пре расписивања конкурса. Влада утврђује додатни број студената чије се студије финансирају из буџета за реализацију афирмативних мера, а у складу са дозволом за рад.

Програм афирмативне мере уписа припадника ромске националне мањине за упис у прву годину студија

Кандидати који желе да се упишу у прву годину основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија на основу Програма афирмативне мере уписа припадника ромске националне мањине, приликом подношења пријаве и прописане документације за упис на студије прилажу високошколској установи следећа документа:

– изјаву у писаној форми да је припадник ромске националне мањине;

– препоруку Националног савета ромске националне мањине.

Упис на високошколску установу на основу Програма афирмативне мере уписа припадника ромске националне мањине у оквиру квоте која је одобрена одлуком Владе за ову афирмативну меру може да оствари студент који је положио пријемни испит. После завршеног полагања пријемног испита/испита за проверу склоности И способности, кандидати који су положили пријемни испит/испит за проверу склоности и способности, рангирају се на  посебној ранг листи, са које високошколска установа уписује највише онолико кандидата колико је  добрено одлуком Владе за ову афирмативну меру. Кандидати који се на овај начин не упишу рангирају се са осталим кандидатима за редовна буџетска места.

Програм афирмативне мере уписа у прву годину студијског програма за лица са инвалидитетом

У оквиру Програма афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом у прву годину основних и  интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија, могу бити уписани кандидати:

– корисници колица или лица која се отежано крећу,

– са делимичним или потпуним оштећењем вида (слепи и слабовиди),

– са делимичним или потпуним оштећењем слуха (глуви и наглуви),

– који имају потешкоће у учењу (дислексија, дисграфија, дискалкулија),

– који имају тешкоће у говору,

– са хроничним обољењима (хемофилија, епилепсија, дијабетес тип 1, малигна

обољења),

– са психолошким или менталним тешкоћама.

Приликом подношења пријаве и прописане документације за упис на студије у високошколској установи, кандидат подноси и један од следећих докумената:

– решење надлежног органа о постојању телесног оштећења,

– решење о праву на додатак за туђу негу и помоћ,

– мишљење Интересорне комисије,

– препоруку универзитетског центра студената са хендикепом/Удружења студената са хендикепом.

Кандидати којима није рађена процена телесног оштећења и који нису корисници права на додатак за туђу негу и помоћ достављају медицинску документацију Удружењу студената са хендикепом које даје препоруку одговарајућем факултету.

Медицинску документацију мора бити издата од надлежне здравствене институције и не сме бити старија од шест месеци. Неопходно је да се на основу лекарског извештаја може закључити на који начин хендикеп/здравствено стање утиче на исходе учења и свакодневно функционисање кандидата.

 

За више информација погледајте следеће линкове

Национални савет за високо образовање http://nsvo.gov.rs/

Национални савет ромске националне мањине Републике Србије https://romskinacionalnisavet.org.rs/

Удружење студената са хендикепом https://ush.rs/

Закон о високом образовању https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_visokom_obrazovanju.html

Како остварити право на ученички или студентски кредит и стипендију?

Закон о средњем и високом образовању, као и Правилник о ученичким и студентским кредитима и стипендијама уређују начин остваривања права на ученички и студентски кредит и стипендију као мера подршке редовном похађању и учешћу у образовању. Право на ученички и студентски кредит и стипендију остварује се на основу конкурса који расписује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Комисија за ученичке и студенте кредите и стипендије утврђује коначну ранг листу која се објављује на сајту Министарства или интернет страници овлашћене банке.

Ученичка стипендија

На основу Закона о ученичком и студентском стандарду и Правилника о ученичким и студентским кредитима и стипендијама, Министарство просвете,  науке и технолошког развоја, сваке школске године, расписује конкурсе за доделу ученичких стипендија ученицима средњих школа.

Право да се пријаве на конкурс имају ученици средњих школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, који су први пут уписани у одређени разред у текућој школској години, чије  се школовање финансира из буџета Републике Србије, који имају држављанство Републике Србије, који постижу одличан успех у учењу и владању, и чији родитељ или старатељ има пребивалиште на територији Републике Србије. На конкурс се могу пријавити ученици првог разреда средње школе који су у свим разредима од В до ВИИИ разреда основне школе постигли одличан општи успех (од 4,50 до 5), односно ученици од ИИ до ИВ разреда средње школе који су у свим претходно завршеним разредима  средње школе постигли одличан општи успех (од 4,50 до 5).

Ученици из осетљивих друштвених група (ученици без родитељског старања, из једнородитељске породице, припадници ромске националне мањине, ученици са инвалидитетом, ученици са хроничним болестима, ученици чији су родитељи нестали или киднаповани на територији Косова и Метохије и на територији република бивше СФРЈ, избеглице и расељени ученици, повратници по споразуму о реадмисији и депортовани ученици) имају право да поднесу захтев да се посебно рангирају у оквиру наменски опредељеног броја, применом блажих критеријума (не примењује се критеријум успеха).

Ученички кредити

Право на ученички кредит, у складу са законом, имају ученици средњих школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, који су први пут уписани у одређени разред у текућој школској години, чије се школовање финансира из буџета Републике Србије, који имају држављанство Републике Србије, који се школују за образовни профил за дефицитарно занимање (дефицитарна занимања утврђује Министарство), који нису поновили ниједан разред и чији родитељ, односно односно други законски заступник, има пребивалиште на територији Републике Србије.

Ученици се рангирају према укупном броју бодова које добијају на основу општег успеха у осмом разреду основне школе, односно претходно завршеног разреда средње школе или на основу закљученог уговора о будућем запослењу са дефицитарним занимањем.

Студентске стипендије

Право на студентску стипендију, у складу са законом, имају студенти високошколских установа чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина, који су уписани први пут у текућој школској години на студије првог, другог или трећег степена, чије се школовање финансира из буџета Републике Србије, који имају држављанство Републике Србије, који нису губили ниједну годину током студија, који су према наставном програму високошколске установе на којој студирају положили све испите из претходних година студија и постигли просечну оцену најмање 9,00 и који имају пребивалиште на територији Републике Србије.

Студентски кредит

Право на студентски кредит имају студенти високошколских установа чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина, који су уписани први пут у текућој школској години на студије првог степена, чије се школовање финансира из буџета Републике Србије, који имају држављанство Републике Србије, који су први пут уписани у зимски семестар студија и који имају пребивалиште на територији Републике Србије.

Редослед пријављених студената за доделу студентског кредита утврђује се на основу:

1) успеха оствареног у претходном школовању, и то:

– општег успеха у завршном разреду средње школе – за студенте И године студија, односно успеха из претходно завршених година студија – за студенте осталих година студија;

– ефикасности студирања;

2) социјално-економског статуса породице.

Социјално-економски статус породице утврђује се на основу просека укупних месечних прихода по члану породице студента, за период јануар–јун, у нето износу, текуће године.

Стипендије за ученике и студенте ромске националности које се додељују из средстава ЕУ и међународних огранизација

У оквиру пројекта „ЕУ подршка ромским ученицима за наставак средњошколског образовања“ који се финансира из средстава Инструмента претприступне помоћи Европске уније кроз ИПА 2014 директни грант, а који реализује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, додељују се стипендије ученицима ромске националности који редовно похађају трогодишње и четворогодишње средње школе у школској 2019/20. години.

Ученик може да учествује на Конкурсу за доделу стипендија уколико испуњава следеће услове: да је држављанин Републике Србије, да је припадник ромске националне мањине, да није корисник стипендија и кредита других институција/установа, да је школске 2019/20. године уписан први пут као редован ученик у одређени разред средње школе (гимназије, стручне, уметничке или мешовите) у трогодишњем или четворогодишњем трајању, да је претходни разред завршио са општим успехом, односно, просечном оценом од најмање 2,00 до 5,00, да из владања има најмање оцену добро (3) и да има највише 30 неоправданих изостанака;

У циљу подстицања студената ромске националности, Ромски образовни фонд из Будимпеште, креирао је програм стипендирања чији циљ је да младим Ромима/кињама  омогући високо образовање, вештине и компетенције. Стипендије се додељују за једну академску годину, а студенти могу сваке године да обнове своју апликацију и да се пријаве на конкурс. Услови за студенте који желе да конкуришу јесу да студирају на неком од државних факултета и да су  припадници ромске националности.

За више информација погледајте следеће линкове:

Правилника о ученичким и студентским кредитима и стипендијама http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/36/2/reg

Закон о ученичком и студентском стандарду https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ucenickom_i_studentskom_standardu.html

Министарство просвете, науке и технолошког развоја – Ученички и студентски кредити и стипендије (конкурси) http://www.mpn.gov.rs/stipendije-mpntr

Фонд за образовање Рома (Roma Education Fund) https://www.romaeducationfund.org/fond-za-obrazovanje-roma/

Које врсте асистената постоје у систему образовања?

Према Закону о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 10/19)  и Правилнику о педагошком и андрагошком асистенту („Службени гласник РС“, број 87 од 12. децембра 2019) постоје три врсте асистената који пружају подршку деци, ученицима и одраслим у систему образовања као подршка редовном похађању и учешћу у образовању.

Педагошки  асистенти

Рад педагошких асистената дефинисан је Правилником о педагошком и андрагошком асистенту којим се прописују ближи услови за рад, степен,  врста образовања и програм обуке. Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку деци/ученицима у предшколској установи, основној и средњој школи, у складу са њиховим потребама и помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада.

Педагошки асистент за децу и ученике ромске националности  пружа помоћ и додатну подршку деци у установи, помоћ и подршку наставницима, васпитачима и стручним сарадницима, у наставним и ваннаставним активностима и активно  сарађује са родитељима деце и ученика.

Педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим развојним, образовним и социјалним потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у наставним и ваннаставним активностима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и сарађује са родитељима.

Где могу пронаћи више информација о обукама за педагошке асистенте?

Послове педагошког асистента за децу и ученике ромске националности којима је потребна додатна подршка у образовању може обављати лице које има стечено средње образовање у четворогодишњем трајању, зна ромски језик и има савладан програм обуке прописан Правилником о педагошком и андрагошком асистенту.

Програм обуке је бесплатан и остварује се са Листе програма од јавног интереса које решењем одобрава министар просвете, а могу га остваривати: Завод за унапређивање образовања и васпитања, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Педагошки завод Војводине, високошколска установа која реализује образовање кадрова за рад са децом/ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом, научни институт или друга научно-истраживачка установа у саставу универзитета, која реализује научно-истраживачке и наставне активности у области андрагогије. Реализатор обуке издаје уверење о завршеном програму обуке.

Програм обуке за педагошког асистента који пружа подршку деци и ученицима ромске националности којима је потребна додатна подршка у образовању се реализује кроз четири модула: Модул 1. Опис посла педагошког асистента и организација рада; Модул 2. Пружање подршке у области развоја деце; Модул 3. Пружање подршке породици и сарадња са локалном заједницом; Модул 4. Програм обуке за педагошког асистента који ће радити у предшколским установама са децом ромске националности којима је потребна додатна подршка у образовању.

Послове педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом може обаљати лице које има стечено одговарајуће високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије) или на основним студијама у трајању од најмање четири године, по прописима који су уређивали високо образовање до 10. септембра 2005. године (мастер дефектолог, дипломирани дефектолог, психолог, педагог, андрагог или логопед).

Андрагошки асистент

Андрагошки асистент пружа подршку одраслима за укључивање у систем образовања и помоћ запосленима у остваривању програма образовања.

Где могу пронаћи више информација о обукама за андрагошке асистенте?

Послове андрагошког асистента може обављати лице које има стечено средње образовање и савладан програм обуке „Интегрални програм обуке за остваривање основног образовања одраслих по моделу функционалног основног образовања одраслих”. Реализатор обуке је Завод за унапређивање образовања и васпитања, научни институт или друга научно истраживачка установа у саставу универзитета, која реализује научно истраживачке и наставне активности у области андрагогије.

Циљ обуке је оспособљавање школских тимова у основним школама и наставника средњих стручних школа за реализацију наставе за одрасле полазнике основног образовања. Програм обуке је заснован на интерактивним методама и реализује се кроз следеће модуле: Модул 1. Основне андрагошке вештине и изградња школског тима за директоре, стручне сараднике, наставнике и андрагошке асистенте за остварење функционалног основног образовања одраслих (ФООО); Модул 2. Обука андрагошких асистената за остварење функционалног основног образовања одраслих (ФООО); Модул 3. Обука наставничког тима за имплементацију ФООО у казнено поправним заводима  и васпитно поправним установама;

За више информација погледајте следеће линкове:

Завод за унапређивање образовања и васпитања – Листа програма од јавног интереса које решењем одобрава министар https://zuov.gov.rs/lista-programa-od-javnog-interesa-koje-resenjem-odobrava-ministar/

Закон о основама система образовања и васпитања https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html

Правилник о педагошком и андрагошком асистенту http://www.pravno-informacioni sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/87/14/reg

Рад, запошљавање и предузетништво

Какве су законске обавезе послодавца у погледу броја запослених особа са инвалидитетом?

Област запошљавања особа са инвалидитетом у Републици Србији, између осталог, регулисана је Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом. Овај Закон обавезује сваког послодавца који има 20 и више запослених да у радном односу има одређени број особа са инвалидитетом. Послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да има у радном односу једну особу са инвалидитетом. Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да има у радном односу најмање две особе са инвалидитетом, и на сваких наредних започетих 50 запослених по једну особу са инвалидитетом.

Обавезан број запослених особа са инвалидитетом (ако послодавац има више од 50 запослених) може се утврдити рачунским путем тако што се укупан  број  запослених  подели  са  50  и  добијени  резултат  увећа  за  1.

Новоосновани послодавац нема обавезу запошљавања особа са инвалидитетом, у трајању од 24 месеца од дана оснивања.

Послодавац који не запосли особе са инвалидитетом у складу са одредбама Закона дужан је да уплати износ од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

 

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_profesionalnoj_rehabilitaciji_i_zaposljavanju_osoba_sa_invaliditetom.html

Национална служба за запошљавање – Програми подстицања запошљавања особа са инвалидитетом http://www.nsz.gov.rs/live/nudite-posao/podrska-poslodavcima/programi/podr_ka_u_zapo_ljavanju_osoba_sa_invaliditetom.cid225

Шта радити уколико особа са инвалидитетом доживи дискриминацију приликом интервјуа за заснивање радног односа?

Запошљавање особа са инвалидитетом регулисано је неколицином закона који, између осталог, прописују основна начела при запошљавању особа са инвалидитетом као и све могуће повреде равноправности, односно облике дискриминације који могу да се јаве.

Уколико особа са инвалидитетом доживи дискриминацију приликом интервјуа за заснивање радног односа због свог инвалидитета, у складу са Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом  можемо да тврдимо да је дошло до повреде основних начела људских права и равноправности. Уколико заиста дође до такве ситуације, неопходно је указати послодавцу на врсту пропуста који је извршен приликом селекције кадрова.

Додатно, уколико особа са инвалидитетом жели да покрене тужбу због дискриминаторног третмана при запошљавању може то да уради преко Повереника за заштиту равноправности.

За више инфромација погледајте следеће линкове:

Министарство за рад, запошљавања, социјална и борачка питања – Сектор за заштиту особа са инвалидитетом https://www.minrzs.gov.rs/srb-lat/struktura/sektori/sektor-za-zastitu-osoba-sa-invaliditetom

Повереник за заштиту равноправности – Притужба због дискриминације http://ravnopravnost.gov.rs/diskriminacija/prituzba-zbog-diskriminacije/

Заштитник грађана – Права особа и старих са инвалидитетом https://www.ombudsman.rs/index.php/prava-osoba-sa-invaliditetom

Закон  о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_diskriminacije_osoba_sa_invaliditetom.html

Где особа са инвалидитетом може да пронађе информације о обукама за стручно усавршавање или стицање додатних знања и вештина?

Када су у питању запослене особе са инвалидитетом, одговорност сваког послодавца је да управља људских кадровима у својој компанији и да за сваког запосленог развија план професионалног развоја неовисно од тога да ли се ради о особи са инвалидитетом или не. Особа са инвалидитетом најпре треба да провери са својим послодавцем какве су могућности за стручно усавршавање и какав је процес односно какве се процедуре које регулишу то питање.

 

Када је реч о незапосленим особама са инвалидитетом, они се могу јавити Националној служби за запошљавање (НСЗ) као надлежној институцији за послове запошљавања и на индивидуалном разговору са саветником за запошљавање утврдити која врста подршке им је потребна како би што пре пронашли одговарајуће запослење. Основне информације о услугама НСЗ могу да се добију на линку http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao.

 

Када је реч о стручном усавршавању и обучавању незапослених особа са инвалидитетом, ове особе се могу јавити Национлној служби за запошљавање (НСЗ) као надлежној институцији за послове запошљавања, преко које могу да се укључе у различите програме, као што су програм стручне праксе, програм приправника за младе са високим образовањем, програм приправника за незапослене са средњим образовањем, програм стицања практичних знања за неквалификована лица, вишкове запослених и дугорочно незапослена лица, обуке за тржиште рада и обуке на захтев послодавца. Свака незапослена особа која се пријави на евиденцију НСЗ, на индивидуалном разговору са својим саветником за запошљавање договара која врста подршке је потребна и у који програм ће се укључити како би што пре пронашла одговарајуће запослење.

Основне информације о услугама НСЗ могу да се добију на линку http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao, a spisak obuka za tržište rada za osobe sa invaliditetom koje NSZ sprovodi u 2020. godini na linku

http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/14/14158_katalog_obuka_za_tr__i__te_rada_za_osobe_sa_invalidtetom_za_2020._god.pdf

За случај да желите да сазнате коју врсту обука и преквалификација може да вам понуди цивилни сектор, погледајте сајт Форума младих са инвалидитетом: http://fmi.rs

Како особа са инвалидитетом може да код свог послодавца да покрене поступак за побољшање приступачности?

У складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, особа са инвалидитетом има право на утврђивање статуса и процену радне способности. Процена радне способности и могућности запослења или одржања запослења обухвата медицинске, социјалне и друге критеријуме којима се утврђују могућности и способности особе са инвалидитетом неопходне за укључивање на тржиште рада и обављање конкретних послова самостално или уз службу подршке, употребу техничких помагала, односно могућности запошљавања под општим или под посебним условима. Захтев за процену радне способности подноси се Националној служби за запошљавање, која доноси и Решење о процењеној радној способности.

 

На основу донетог Решења, особе са инвалидитетом могу да се запосле под општим условима уколико је на основу Решења додељен 1. степен, или под посебним условима уколико је додељен 2. степен. У првом случају, особа са инвалидитетом се запошљава без прилагођавања радног места, уз поштовање смерница за прилагођавање радног процеса. У случају запошљавања особе са инвалидитетом под посебним условима, приступа се  прилагођавању послова, радног места или послова и радног места. У том случају, послодавац може конкурисати код Националне службе за запошљавање за финансијска средства за реализацију потребне адаптације.

Под прилагођавањем послова подразумева се прилагођавање радног процеса и радних задатака. Под прилагођавањем радног места подразумева се техничко и технолошко опремање радног места, средстава за рад, простора и опреме – у складу са могућностима и потребама особе са инвалидитетом.

У случају запошљавања под посебним условима, послодавац може да обезбеди и подршку радног асистента, као подршку особи са инвалидитетом код увођења у посао или на радном месту, кроз саветовање, оспособљавање, услуге асистенције и подршку на радном месту, праћење при раду, развој личних метода рада и оцењивање ефикасности. Програми Националне службе за запошљавање омогућавају покривање трошкова рада радног асистента у одређеном временском периоду.

У случају да Ваш послодавац није претходно осигурао приступачност у запошљавању, обратите се сектору за људске ресурсе у оквиру Ваше компаније како би сте покренули поступак унапређења приступачности.

Одбијање да се изврши техничка адаптација радног места која омогућава ефикасан рад особе са инвалидитетом, ако трошкови адаптације не падају на терет послодавца или нису несразмерни у односу на добит коју послодавац остварује запошљавањем особе са инвалидитетом, сматра се повредом одредби Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

 

Национална служба за запошљавање – Програми подстицања запошљавања особа са инвалидитетом http://www.nsz.gov.rs/live/nudite-posao/podrska-poslodavcima/programi/podr_ka_u_zapo_ljavanju_osoba_sa_invaliditetom.cid225

Национална служба за запошљавање – Процена радне способности и могућности запослења или одржања запослења http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao/programi/procena_radne_sposobnosti_i_mogu_nosti_zaposlenja_ili_odr_anja_zaposlenja.cid68922

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom https://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_profesionalnoj_rehabilitaciji_i_zaposljavanju_osoba_sa_invaliditetom.pdf

Где могу да се информишем о додатним мерама које се предузимају у циљу повећања запошљивости Рома/киња?

У складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености и Националним акционим планом за запошљавање за 2020. годину, дефинисане су категорије теже запошљивих као приоритет за укључивање у мере активне политике запошљавања лица, међу којима су и Роми/киње.

 

Примењују се следеће мере усмерене на повећање запошљивости и запошљавања Рома и Ромкиња: субвенције за запошљавање лица из категорије теже запошљивих лица, јавни радови, стручна пракса, програм приправника, самозапошљавање, функционално основно образовање одраслих и обуке на захтев послодавца. Национална служба за запошљавање, расписала је у првом кварталу 2020. године програме активне политике запошљавања који су посебно усмерени на повећење запошљивости и запошљавања Рома/киња: Јавни позив послодавцима за доделу субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима у 2020. години; Јавни конкурс за организовање спровођења јавних радова на којима се ангажују незапослена лица у 2020. години; Јавни позив незапосленима ромске националности за доделу субвенције за самозапошљавање у 2020. години.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

 

Министарство рада, запошљавања, социјална и борачка питања https://www.minrzs.gov.rs/sr

Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zaposljavanju_i_osiguranju_za_slucaj_nezaposlenosti.html

Национални акциони план за запошљавање за 2020. годину https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-rad-i-zaposljavanje/nacionalni-akcioni-planovi-zaposljavanja-0

Национална служба за запошљавање – Конкурси http://www.nsz.gov.rs/live/info/konkursi/konkurs-nsz

Како функционише задругарство у Републици Србији и који су важећи прописи у том домену?

Задругарство у Србији има дугу традицију која сеже до средине 19.века. Трећа задруга у свету формирана је у Србији, која је у то време била и оснивач Међународног  задружног савеза. Модерно задругарство у Србији данас броји скоро 1700 регистрованих задруга које функцинишу према  Закону о задругама.

 

У складу са Законом, задругу у Србији могу основати минимум пет физичких лица. Минимални оснивачки улог може бити свега 20 РСД. Могући су и оснивачки улози различите вредности. Оснивачи задруге чине Скупштину задруге, управни и надзорни одбор, док оперативним радом задруге управља директор (задруга мора имати минимум једног запосленог). Задруге су релативно комплексан организациони облик, имајући у виду да функционишу са различитом структуром оснивача, различитим оснивачким улозима, стално и сезонски запошљавају раднике и сарађују са кооперантима. Сва формално-правна и функционална питања задруга, јасно су уређена у оквиру два кључна акта: Уговора о оснивању задруге и Задружним правилима (која су налик статуту). О демократичности поступка одлучивања у задругама брине посебна Задружна ревизија, која може бити редовна (двогодишња) или ванредна на захтев задругара. Сходно одредбама Закона о задругама, грађани Србије могу формирати земљорадничке или пољопривредне (које се опет деле на опште и специјализоване – ратарске, воћарске, повртарске, виноградарске, сточарске, пчеларске и др.), стамбене, потрошачке, занатске, радничке, студентско-омладинске, ученичке, социјалне, здравствене, као и друге врсте задруга за обављање производње, промета робе, вршења услуга и других делатности у складу са законом. Задруге су углавном окупљене у своја струковна удружња – Задружне савезе.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

Историја задругарства http://www.zssrbije.org/

Закон о задругама https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zadrugama.html

Шта су социјална предузећа?

Постоје различите дефиниције социјалног предузетништва и социјалних предућа. Дефиниција која је уврежена код нас јесте дефиниција Европске комисије: то су предузећа усмерена на остваривање позитивног утицаја на заједницу (друс̌твени, социјални и з̌ивотна средина), пре него на увец́авање капитала. Предузец́а која производе добра или пруз̌ају услуге на трз̌ис̌ту, на предузетниц̌ки и иновативан нац̌ин. Ова предузец́а ц̌есто запос̌љавају најрањивије категорије друс̌тва (социјално искљуц̌ене особе). На тај нац̌ин, ова предузец́а доприносе друс̌твеној кохезији, запос̌љавању и смањењу неједнакости. (Европска комисија, 2017).

Према дефиницији Европске комисије (Социал Бусинесс Инитиативе), социјално предузетништво заснива се на три основна постулата:

  • предузетничка димензија – приватна предузећа која се у континуитету баве неком економском делатношћу и по којој се разликују од традиционалних непрофитних организација, које имају социјални циљ и донекле се самофинансирају, али нису нужно привредни субјект;
  • социјална димензија – предузећа имају примаран и експлицитан друштвени циљ по којем се разликују од корпорација и профитних предузећа;
  • управљачка димензија – у њима постоји демократски управљачки механизам чијом се применом штити неприкосновеност друштвеног циља социјалног предузећа.

За више информација погледајте следеће линкове:

ЕУ Конвент – Како основати социјално предузеће у Србији http://eukonvent.org/wp-content/uploads/2016/10/vodic-Drustveno-korisno-odrzivo-Kako-osnovati-socijalno-preduzece-u-Srbiji_web.pdf

SeConS група за развојну иницијативу – Социјално предузетништво, социјална економија https://www.secons.net/topics.php?t=43

Како основати социјално предузеће?

Постоје различити типови социјалних предузећа а овде наводимо само неке од њих, па ће и процедура за њихово оснивање бити различита сходно типу:

  1. Удружење грађана и фондације
  2. Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом
  3. Задруге
  4. Друштва са ограниченом одговорношћу и акционарска друштва

У недостатку законског оквира о социјалном предузетништву, у Републици Србији се социјалним предузетништвом баве највише удружења грађана, а појавиле су се и социјалне задруге.

Удружења грађана користе могућности из чл. 37 Закона о удружењима („Сл. гласник РС“, бр. 51/2009, 99/2011 – др. закони и 44/2018 – др. закон) како би регистровала привредну делатност мањег обима, која мора бити у складу са статутарним циљевима.

За потребе до-регистрације привредне делатности у оквиру удружења, потребно је претходно на скупштини изменити Статут и предвидети у посебном члану тачан назив привредне делатности са припадајућом шифром.   Социјалне задруге се формирају сходно одредбама чл.11 Закона о задругама који је почео са применом у јануару 2016. године. У чл.11 (став 9-12) грађанима Србије је пружена могућност за регистрацију социјалних задруга, које имају право али и обавезу да минимум 50% добити издвајају за потребе решавања  социјалних циљева по избору чланства (циљеви се ближе одређују Задружним правилима). Социјалних задруга у Србији има неколико, а неке од најактивнијих су: Прва пољопривредна социјална задруга Каменица, Омладинска социјална задруга Топличка Младост, Блаце.

 

За више информација погледати следеће линкове:

 

Закон о удружењима https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_udruzenjima.html

Закон о задругама  https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zadrugama.html

Који су извори додатног финансирања за социјална предузећа?

Извори финансирања за социјална предузећа могу бити различити, али су у Републици Србији углавном финансирани кроз међународне програме и пројекте од стране различитих донатора. Најактивнији међународни донатори који финансирају социјална предузећа у Републици Србији су: Европска унија, ГИЗ Немачка организација са сарадњу, Швајцарска Агенција за развој и сарадњу, УСАИД, ЕРСТЕ банка и Фондација, Рокфелер фондација, ТРАГ фондација и други. Када је реч о облицима финансирања разликујемо грантове, кредите, социјалне обвезнице, социјални капитал, цроwдфундинг и сл.

Када је реч о финансијским програмима који су намењени за социјална предузећа у Републици Србији, а који нису финансирани из иностраних донација, могућности су ограничене јер је развој финансијских инструмената тек у повоју. У Републици Србијие је веома активна Ерсте Банка а.д. Нови Сад која има сопствене финансијске инструменте за финансирање социјалних предзуећа кроз програм који се зове „Корак по Корак“.

СМАРТ колектив је организација цивилног друштва која је врло активна у пружању подршке, финансијске и нефинансијске, за оснивање и развој социјалних предузећа у Србији.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

 

Ерсте Банка а.д. – Програм „Корак по корак“ https://www.erstebank.rs/sr/korak-po-korak?gclid=CjwKCAjwh472BRAGEiwAvHVfGg85RodUnKF7nxMUS_Ev8a0QXLHTOonDKeJpq8g8oUq9xPHyGnS2NBoC9PcQAvD_BwE

СМАРТ колектив – Развој социјалних иновација https://smartkolektiv.org/category/razvoj-socijalnih-inovacija/smart-akademija/

Који су примери успешних социјалних предузећа?

Постоје различити примери успешних социјалних предузећа а овде издвајамо нека од њих: Раданска ружа (производе се разни прехрамбени производи попут ајвара, џема, слатка и сл. http://www.radanskaruza.rs), Лице Улице (први улични магазин у Србији који обрађује социјалне теме https://www.liceulice.org), Багел Бејгл (понуда кетеринга и разних бејглова/пецива, http://www.bagel.rs), Хроно (производња зачина и разних мешавина брашна за хлеб http://chrono.rs).

За више информација погледајте следеће линкове:

Коалиција за развој социјалног предузетништва https://solidarnaekonomija.rs/

СИПРУ – Економски утицај социјалних предузећа у Србији http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/06/ekonomski_uticaj_socijalnih_preduzeca_u_srbiji_RZS.pdf

Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/02/Treci_nacionalni_izvestaj_o_socijalnom_ukljucivanju_i_smanjenju_siromastva_2014%E2%80%932017.pdf

Које кораке је неопходно предузети за покретање сопственог посла?

За покретање сопственог бизниса најпре је неопходно сагледати сопствену склоност ка предузетнишву, односно спремност за подношење ризика који носи са собом предузетништво. Уколико се кроз овај процес дође до сазнања да вам предузетништво више одговара у односу на неке друге облике запослења, онда сте на правом путу.

 

Након што сте то урадили, приступите креирању ваше пословне идеје. То може бити производ или услуга или пак комбинација ове две ствари коју желите да понудите на тржишту, односно вашим будућим корисницима. Ово је најважнији корак и у њему је непходно да дефинишете све пословне активности, да будете објективни, сагледате све ваше ресурсе, ризике и претпоставке на којима заснивате своје предузеће, али и да истражите конкуренцију у оквиру сектора у којем желите да обављате привредну активност.

 

Добра пословна идеја се потом претаче у бизнис план који подразумева израду детаљног списка активности које је неопходно предузети у одређеном временском року како би се остварили дефинисани пословни циљеви. Бизнис план је неопходно написати у минимално два сценарија, једног песимистичног и другог оптимистичног сценарија. У том процесу врло је важно објективно сагелдати претпоставке и ризике који постоје у бизнис плану као и да се осмисле активности којим би се управљало тим ризицима уколико се заиста појаве. Потребно је направити и списак предности и мана самог бизниса који желите да покренете као и потенцијалних шанси за пословање односно опасности који могу да буду препрека пословању, а долазе од спољног окружена (такозвана СWОТ анализа). Добар бизнис план мора да предвиди све елементе производње/пружања услуге, техничке опремљености, продаје, маркетинга, управљања кадровима и наравно одрживости бизнис идеје.

 

Саставни део процеса израде бизнис плана је и дефинисање пословног модела који одговара на два кључна питања:

 

  • Да ли одабрани бизнис модел може да осигура одрживи раст клијената?
  • Да ли можете вашим бизнис моделом да монетизујете више од ваших клијената него што то може да уради конкуренција?

 

Након што се направи бизнис план, неопходно је регистровати пословни субјект у скаду са Законима Републике Србије у Агенцији за привредне регистре како би на легалан начин могло да се учествује у привредном животу.

 

Врло важан корак у покретању сопственог посла јесте и осигурање финансијских средстава. У Републици Србији постоје различити како финансијски тако и нефинансијски програми подршке за отпочињање соптвеног бизниса о чему се ближе можете информисати у оквиру питања о финансијској подршци предузетницима.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

 

Министарство привреде – Јавни позиви  https://privreda.gov.rs/javni_pozivi/?lang=lat

Агенција за привредне регистре – Оснивање привредног субјекта/друштва https://www.apr.gov.rs/registri/privredna-drustva/uputstva/osnivanje.2030.html

Који модел пословања је најбољи за почетника?

Да бисмо одговорили правилно на ово питање неопходно је да најпре разумемо шта значи пословни модел. Иако постоје различите дефиниције, уврежено мишљење је да је пословни модел представља заправо начин на који једна компанија/појединац остварују зараду. Такође, важно је разумети и да је пословни модел динамична ствар, подложна променама и одређују је како политички тако и економски контекст, стање сектора у коме желите да послујете, диференцираност тржишта, очекивања клијената, капацитет и ресурси којима се располаже као и трендови у области у којој желите да покренете сопствени бизнис и многи други фактори.

 

Следећи различити бизнис модели могу да буду опција за почетника:

  1. Директна продаја услуге или добра
  2. Франшиза (преузимање већ развијеног модела пословања)
  3. Продаја заснована на макетингу (продаја преко друштвених мрежа или других канала)
  4. Стартуп (ИТ или неки други сектор)
  5. Дисруптивне иновације (новине на тржишту које потпуно мењају навике клијената или њихов однос према услугама/добрима које су раније користиле као нпр. откриће таблета у ИТ индустрији је потпуно укинуло потребу за малим лаптоповима, тзв.нотебоок).

У сваком случају пре него што кренете да развијате своју бизнис идеју И бизнис модел, потребно је да дати одговор на две кључне ствари:

 

  • Да ли Ваш бизнис модел може да осигура одрживи раст клијената?
  • Да ли можете Вашим бизнис моделом да монетизујете више од ваших клијената него што то може да уради Ваша конкуренција?

 

Без обзира на то који се бизнис модел изабере, неопходно је сагледати следеће кључне факторе:

 

  • Профил клијената (физицка или правна лица, мала, средња, велика предузећа и сл.)
  • Која додатна вредност се пружа, односно који се проблем клијента решава вашим бизнисом и да ли то конкуренција већ пружа?
  • Који се канали приступа ка клијентима користе?
  • Како одржавати односе са клијентима?
  • Који су извори прихода?
  • Који су кључни ресурси?
  • Које су кључне активности у току пословања?
  • Ко су кључни партнери?
  • Каква је структура трошкова?

 

Више информација можете погледати на следећем линку:

 

Canvas метода сагледавања бизнис модела https://www.mojafirma.rs/baza-znanja/canvas-model-za-stratesko-sagledavanja-poslovanja-preduzeca/

Да ли држава даје неке олакшице за почетнике у пословању?

Према Закону о порезу на доходак грађана Републике Србије и Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање почев од измена које су усвојене у децембру 2017 године, почетници у пословању су ослобођени плаћања пореза на зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање у трајању од годину дана. Ово се односи на све оне који оснују своју фирму до 31. децембра 2020. године.

 

Меру пореског ослобођења могу да добију почетницу у пословању уколико испуне један од следећих критеријума:

  • да су у периоду од 12 месеци пре оснивања/регистровања пословања заврс̌или с̌коловање (средње, вис̌е или високо образовање);
  • да су најмање с̌ест месеци на евиденцији Националне слуз̌бе за запос̌љавање.

Предузетници (укљуц̌ујуц́и и предузетнике пољопривреднике који региструју своје пословање у Управи за трезор) морају да послују у рез̌иму исплате лиц̌не зараде. У том слуц̌ају имају обавезу вођења пословних књига и ангаз̌овања књиговође.

Предузетници, односно оснивац̌и привредног друс̌тва могу да користе меру пореског ослобођења само једном. Такође, у слуц̌ају привредних друс̌тава, пореско ослобођење ваз̌и и за до девет оснивац̌а, под условом да су сви засновали радни однос у том предузец́у.

Ослобођење од пореза и доприноса траје 12 месеци, поц̌еврс̌и од дана поц̌етка обављања делатности.

За више инфромација погледајте следеће линкове:

 

Влада Републике Србије – Публикација о пореским олакшисацама за почетнике и како остварити то право припремљена уз подршку НАЛЕДА и Немаче развојне сарадње (ГИЗ) https://preduzetnistvo.gov.rs/wp-content/uploads/2019/02/Startuj-Legalno-Vodic-V-6.pdf

 

Влада Републике Србије – Запошљавање нових лица https://preduzetnistvo.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/OLAKSICE-ZA-zaposljavanje-novih-lica.pdf

Закон о порезу на доходак грађана Републике Србије https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-porezu-na-dohodak-gradjana.html

Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-doprinosima-za-obavezno-socijalno-osiguranje.html

 

Која врста помоћи је на располагању предузетницима у Републици Србији?

Влада Републике Србије има на располагању различите мере и програме за подршку предузетницима. Програми могу бити финансијске и нефинансијске природе а зависе такође и од тога у којој сте фази пословања (старт уп, почетак пословања или предузетници који желе да прошире своје пословање). Програм финансијске помоћи предузетницима подразумева различите облике подршке попут доделе бесповратних средстава, јефтиних кредита са грејс периодом или попут субвенције за самозапошљавање незапослених који желе да буду предузетници.

 

Нефинансијска помоћ предузетницима може имати разне облике од обука, бизнис савета, менторисања приликом оснивања и покретања предузећа и слично.

 

За више инфромација погледајте следеће линкове:

 

Министарство привреде – Портал предузетништво https://preduzetnistvo.gov.rs/

Како основати предузеће у складу са важећим прописима Републике Србије?

Поступак оснивања предузећа зависи од тога коју врсту правног субјекта желите да имате. Иако постоје различите форма предузећа које закони Републике Србије препознају, већина људи у Републици Србији који желе да оснују предузеће се одлучује или на предузетничку радњу или на друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о). Разлика између ова два облика је у одговорности. Као власник друштва са ограниченом одговорношћу одговарате само имовином која је у влаништву д.о.о, а као предузетник одговарате целокупном личном имовином.

 

Да бисте основали предузетничку радњу потребна су вам следећа документа:

  • Јединствена регистрациона пријава (ЈРППС)
  • Копија личне карте
  • Примерак уплатнице
  • Такса за оснивање, која износи 1.500,00 динара.

 

Да бисте основали друштво са ограниченом одоворношчу потребна су вам следећа документа:

 

  • Јединствена регистрациона пријава (ЈРППС)
  • ОП образац
  • Копија личне карте
  • Примерак уплатнице
  • Оверени акт о оснивању
  • Потврда о уплати новчаног капитала (минимум 100,00 РСД)
  • Трошкови оснивања привредног друштва су око 10.000 РСД са таксама и оверама надлежних органа.

 

За више инфромација погледајте следеће линкове:

 

Агенција за привредне регистре – Оснивање привредног субјекта предузетника https://www.apr.gov.rs/registri/preduzetnici/uputstva/osnivanje.2058.html

Агенција за привредне регистре – Оснивање ДОО https://www.apr.gov.rs/usluge/eusluge/eregistracija-osnivanja-jednoclanog-i-viseclanog-doo.2405.html

Шта су то друштвене иновације и где могу више да се информишем на ту тему?

Постоје различите дефиниције друштвених иновација. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва је прихватио следећу дефиницију: Друштвена иновација моз̌е бити пракса, процес, производ, услуга, пословни модел, нови организацијски облик, инструмент и ме¬тодологија, или пак комбинација свега наве¬деног. Сврха друштвених иновација је да се пруз̌и бољи одговор на неку незадовољену потребу или друс̌твени проблем. Како наводи организација Yоунг фоундатион, друштвене иновације су нове идеје које функционишу у пракси, нова решења која раде. Друштвене иновације нису исто што и социјалне иновације јер потоње указују на иновативност у домену социјалне заштите. Друштвене иновације пак могу да се десе и осталим доменима попут социјалне заштите, сектора запошљавања, образовања, здравства итд.

За више информација погледајте следеће линкове:

СИПРУ: Знањем до посла (From Education to Emplyment – Е2Е) – Друштвене иновације http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/sipru_e2e_drustvene_inovacije.pdf

Young foundation https://youngfoundation.org/

SI-DRIVE Policy Declaration: Social Innovation on the Rise – Challenges for a Future Innovation Policy http://www.si-drive.eu/wp-content/uploads/2017/12/SI-DRIVE-Policy-declaration-2017-final.pdf

Шта је зелена економија и где могу више да се информишем на ту тему?

Под зеленом економијом подразумева се концепт економског развоја друштва који подразумева или комплетно одсуство или драстично смањење негативних еколошких ефеката узрокованих економским активностима, ефикасно коришћење расположивих ресурса и социјално укључивање. Концепт одрживог развоја не треба мешати са зеленом економијом јер потоњи осим што наглашава ефикаснију употребу ограничених ресурса ставља акценат на паметне инвестиције, запошљавање и вештине.

 

За више информација погледајте следеће линкове: Partnership for Action on Green Economy (PAGE) – Inkluzivna zelena ekonomija https://www.un-page.org/

UN – Zelena ekonomija https://www.unenvironment.org/regions/asia-and-pacific/regional-initiatives/supporting-resource-efficiency/green-economy

PAGE – Definicija za zelenu ekonomiju https://unitar.org/sites/default/files/uploads/egp/Section1/PDFs/1.3%20Definitions%20for%20Green%20Economy.pdf

World Resources Institute https://www.wri.org/blog/2011/04/qa-what-green-economy

Права избеглица, миграната и азиланата

Која права и на који начин могу да их остваре избеглице у Србији?

Према Закону о избеглицама, лица која су услед догађаја од 1991. до 1998. године и њихових последица избегла или прогнана из бивших југословенских република на територију Републике Србије, сматрају се избеглицама.

Избеглице имају право на здравствену и социјалну заштиту, запошљавање и школовање, у складу са законом, и подлежу радној обавези под истим условима као и грађани Републике Србије.

Послове који се односе на збрињавање, повратак и интеграцију избеглица, обавља Комесаријат за избеглице и миграције (КИРС). КИРС доноси решење о признавању (као и престанку) статуса избеглице, на основу кога Министарство унутрашњих послова издаје избегличку легитимацију која  представља јавну исправу којом се доказује идентитет и на основу које избеглица остварује права која јој по закону припадају.

За више информација погледајте следеће линкове:

Национална стратегија за решавање питања избеглица и интерно расељених лица за период од 2015. до 2020. године

http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2015/62/1/reg

Закона о избеглицама  https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-izbeglicama-republika-srbija.html

Комесаријат за избеглице и миграције http://www.kirs.gov.rs/

Министарство унутрашњих послова http://www.mup.gov.rs

Заштита тражилаца азила

Статус, права и обавезе тражилаца азила и лица којима је одобрено право на азил и привремена заштита, уређени су Законом о азилу и привременој заштити.  Азил је право на боравак и заштиту које има странац (лице које није држављанин Републике Србије) којем је, одлуком надлежног органа, одобрено право на уточиште, односно боравак и заштиту.

Избеглица је странац који се због оправданог страха од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности одређеној друштвеној групи или због својих политичких уверења не налази у држави свог порекла и није у могућности или због тог страха не жели да се стави под заштиту те државе, као и лице без држављанства које се налази изван државе свог уобичајеног боравишта и које не може или због тог страха не жели да се врати у ту државу.

Иако не постоји формална правна дефиниција међународног мигранта, Уједињене нације наводе да се вец́ина стручњака слаже да је међународни мигрант неко ко промени своју земљу пребивалишта, без обзира на разлог миграције или правни статус. Постоји разлика између краткотрајне или привремене миграције, која обухвата кретања у трајању од три до 12 месеци и дугорочну или сталну миграцију која се односи на промену земље пребивалишта у трајању од једне године или више.

Ниједно лице не сме бити протерано или враћено на територију где би његов живот или слобода били угрожени због његове расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности, припадности одређеној друштвеној групи или политичког уверења (осим лица за које се основано може сматрати да угрожава безбедност Републике Србије).

У поступцима одобравања и престанка права на азил, све одлуке доноси Канцеларија за азил, организациона јединица Министарства унутрашњих послова, док Комесаријат за избеглице и миграције обезбеђује материјалне услове за прихват тражилаца азила.

Тражилац азила има право на боравак и слободу кретања, материјалне услове прихвата, социјалну помоћ,  здравствену заштиту, основно и средње образовање,  информисање и правну помоћ, слободу вероисповести, приступ тржишту рада.

За више информација погледајте следеће линкове:

Министарство унутрашњих послова http://www.mup.gov.rs

Комесеријат за избеглице Републике Србије http://www.kirs.gov.rs

Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила – инфо лифлети за тражиоце азила  https://www.apc-cza.org/sr-YU/info-lifleti-za-trazioce-azila.html

Закон о азилу и привременој заштити  https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-azilu-i-privremenoj-zastiti.html

Породица

Како пријавити насиље у породици?

Насиље у породици дефинише се и забрањује одредбама Породичног закона, Кривичног законика, Закона о јавном реду и миру. Послове заштите породице, помоћи породици и старатељства обавља Центар за социјални рад (ЦСР). Пријаву може поднети особа која је доживела насиље, али и свако ко има сазнања или сумњу да се насиље дешава неком кога познаје.

 

Приликом пријављивања чина насиља, особа која пријављује може се представити или остати анонимна.

Поступак пријаве насиља у породици покреће се тужбом, коју могу поднети: члан породице према коме је насиље извршено, његов законски заступник, јавни тужилац и орган старатељства.

Пријаву за насиље у породици или партнерском односу можете поднети Центру за социјални рад и то лично, у просторијама ЦСР, телефоном, писмено, путем поште, као и путем имејла. ЦСР је у сваком од ових случајева дужан да без одлагања пријаву достави полицијској станици, након чега надлежни полицијски службеник процењује ризик, прикупља друга обавештења и одлучује да ли ће изрећи хитне мере заштите. Упоредо с тим, ЦСР поступа по поднетој пријави и предузима мере из своје надлежности које се односе пре свега на пружање подршке жртви насиља и члановима њене породице.

Свака пријава за насиље у породици која је поднета полицији, или било којој другој институцији, истог дана биће прослеђена ЦСР који је дужан да по њој поступа. Без обзира на то да ли је особа пријавила насиље једном или више пута, ЦСР је дужан да поступа по свакој пријави.

Насиље у породици можете пријавити на следеће бројеве телефона:

•          Пријава насиља у породици 0800-100-600

•          Женски центар  СОС телефон против насиља над женама и децом радним даном (10 – 20х) 2645-328

•          СОС телефон за жене и децу жртве насиља (14-18х) 3626-006

•          СОС Дечја линија „Број за проблем твој“ бесплатни и поверљиви позиви (0-24х) 0800-123456

•          Саветовалиште за брак и породицу 2650-258 / Палилула (8-15.30х) 2752-224 и Земун (8-15 х) 2695-416

•          СОС Центар за младе (18-22х) 3192-782

•          Аутономни женски центар – СОС телефон за подршку женама жртвама насиља – 0800 100 007 (од 10х до 20х радним данима)

 

За више информација пратите следеће линкове:

Министарство унутрашњих послова http://www.mup.gov.rs

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту https://www.minrzs.gov.rs/sr/struktura/sektori/sektor-za-brigu-o-porodici-i-socijalnu-zastitu

Списак сигурних кућа/прихватилишта https://www.zeneprotivnasilja.net/usluge-u-zajednici/srbija/sigurne-kuce

Аутономни женски центар – Списак корисних адреса и телефона https://www.womenngo.org.rs/konsultacije-za-zene/vazni-telefoni

Породични закон https://www.paragraf.rs/propisi/porodicni_zakon.html

Кривични законик https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni-zakonik-2019.html

Закон о јавном реду и миру https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_redu_i_miru.html

Како остварити финансијску подршку за породицу са децом

Законом о финансијској подршци породици с децом уређује се финансијска подршка породици са децом

која се додељује се ради:

1) побољшања услова за задовољавање основних потреба деце;

2) усклађивања рада и родитељства;

3) посебног подстицаја и подршке родитељима да остваре жељени број деце;

4) побољшања материјалног положаја породица са децом, породица са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом и породица са децом без родитељског старања.

 

Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом  утврђују се ближи услови и начин остваривања права од општег интереса утврђених Законом о финансијској подршци породици са децом.

 

Финансијске подршке на коју породице имају право су:

 

  • накнада зараде, односно накнада плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета;
  • остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета;
  • родитељски додатак;
  • дечији додатак;
  • накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања;
  • накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом;
  • накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи.

 

Остваривање права подносиоца на накнаду зараде, односно накнаду плате, као и обрачун накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета врши се на основу поднетог захтева и прописаних доказа који су дужни да прибаве по службеној дужности органи надлежни за решавање о правима по овом закону прибављају прибављених у складу са чланом.

Докази се прибављају по службеној дужности из доступних службених евиденција електронским путем уколико су умрежени са базама података у складу са законом.

Утврђивање месечне накнаде  зараде/плате и регресирања трошкова боравка у предшколској установи или установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом врши надлежни орган јединице локалне самоуправе, а накнада трошкова се прописује одлуком јединице локалне самоуправе.

Остваривање права финансијске подршке породици поверава се надлежном органу јединице локалне самоуправе у месту пребивалишта подносиоца захтева.

Исплату врши Министарство надлежно за социјална питања, из средстава обезбеђених у буџету Републике Србије, на текући рачун корисника.

Остваривање права накнаде регресирања трошкова боравка у предшколској установи или установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом поверава се надлежном органу јединице локалне самоуправе, док се накнада трошкова прописује Правилником о условима и начину остваривања права на регресирање трошкова боравка деце у предшколској установи јединице локалне самоуправе. На основу Закона о планској подршци Влада је усвојила Уредбу о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за остваривање права на дечији додатак и висини и начину усклађивања износа дечијег додатка и Решење о номиналним износима родитељског додатка, паушала за набавку опреме за дете и дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак од 1. јануара 2019. године.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

 

Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту https://www.minrzs.gov.rs/srb-lat/struktura/sektori/sektor-za-brigu-o-porodici-i-socijalnu-zastitu

Закон о финансијској подршци породици с децом  https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom.html

Правилник о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом  https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-blizim-uslovima-i-nacinu-ostvarivanja-prava-na-finansijsku-podrsku-porodici-sa-decom.html

Уредба о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за остваривање права на дечији додатак и висини и начину усклађивања износа дечијег додатка https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2019-03/%D0%B3.Uredba-cenzusi-i-znosi-dd-54-18.pdf

Решење о номиналним износима родитељског додатка, паушала за набавку опреме за дете и дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак од 1. јануара 2019. године https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2019-03/%D0%B4.resenje%20uskladjeni%20iznosi%20rd%20i%20dd%20i%20cenzusi%20dd%20-%20januar%202019.PDF

Документа

Како остварити упис у матичне књиге?

Упис у матичне књиге (чињенице рођења, брака и смрти) регулисан је Законом о матичним књигама.  Матичне књиге води матичар за матично подручје које се одређује одлуком скупштине града/општине и може обухватати једно или више насељених места.

У матичну књигу рођених уписују се: подаци о рођењу, родитељима детета, материнству/очинству,  националној припадности,  промени пола  (решењем органа  које се доноси на основу прописане потврде надлежне здравствене установе).

Рођење детета пријављује се у року од 15 дана од дана рођења надлежном матичару ради уписа у матичну књигу рођених. Уколико је дете рођено у здравственој установи, здравствена установа је дужна да изврши пријаву електронским путем на прописаном обрасцу и путем поште. Рођење детета ван здравствене установе, дужан је да пријави отац детета, други члан домаћинства, мајка, бабица, односно лекар који су присуствовали порођају, или лице које је сазнало за рођење.

Чињеница рођења пријављује се матичару на матичном подручју у чијем саставу је место рођења детета.

За више информација погледајте следеће линкове:

Министарство државне управе И локалне самоуправе http://mduls.gov.rs/

Министарство државне управе И локалне самоуправе – Сектор за матичне књиге и регистре http://mduls.gov.rs/kontakti/?script=lat

Закон о матичним књигама https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_maticnim_knjigama.html

Како особе без докумената могу да остваре своја права?

Према прописима који  регулишу право на остваривање здравствене и социјалне заштите, право на запошљавање и образовање неопходна је пријава пребивалишта.

Према Закону о пребивалишту и боравишту грађана,  пријава пребивалишта се може извршити  по основу права својине на стану, уговора о закупу стана или другом правном основу. Уколико грађанин не може пријавити пребивалиште по наведеном основу, надлежни орган му решењем утврђује пребивалиште на адреси његовог сталног становања,  пребивалишта супружника или ванбрачног партнера, пребивалишта његових родитеља, установе у којој је трајно смештен или центра за социјални рад на чијем подручју се налази.

За више информација погледајте следеће линкове:

Министарство унутрашњих послова http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/

Министарство унутрашњих послова – Пребивалиште http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/gradjani/dokumenta/Prebivaliste

Закон о пребивалишту и боравишту грађана https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_prebivalistu_i_boravistu_gradjana.html

Како остварити право на здравствену заштиту без здравствене књижице?

На основу Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања,  услов да имате здравствену заштиту јесте оверена здравствена књижица или оверена потврда о коришћењу здравствене заштите. У неким случајевима, они који су посебно угрожени имају право на здравствену заштиту и без оверене здравствене књижице. Тако, на пример, труднице, деца и породиље имају право на здравствену заштиту иако не поседују оверену здравствену књижицу. Они који немају оверене здравствене књижице, као и они који су без пребивалишта, имају право само на хитну медицинску помоћ.

За више информација погледајте следеће линкове:

 

Републички фонд за здравствено осигурање https://www.rfzo.rs/index.php/nadleznosti

Сајтови здравствених установа https://www.rfzo.rs/index.php/linkovi/zdravstvene-ustanove

Правилник о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_nacinu_i_postupku_ostvarivanja_prava_iz_obaveznog_zdravstvenog_osiguranja.html

Како остварити права на упис у школу без докумената?

На основу Закона о основама Система образовања и васпитања деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, а са достављеним доказом о здравственом прегледу детета.

За више информација погледајте следеће линкове:

Закон о основама система образовања и васпитања https://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.pdf

Становање

Програми подршке за изградњу домова за ромско становништво и друге угрожене групе становништва

Како би се унапредили услови становања Рома/киња у Републици Србији се тренутно реализују следећи пројекти:

Пројекат ИПА 2013 – Техничка помоћ за унапређење животних и стамбених услова ромске популације у неформалним насељима у Републици Србији, кога финансира Европска унија, а суфинансира Република Србија. Пројекат  спроводи конзорцијум КПМГ д.о.о. Београд, у сарадњи са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Канцеларијом за људска и мањинска права Владе Србије.

Пројекат ИПА 2014 – Побољшање социо-економских услова живота ромске популације, такође се финансира од стране Европске уније, док је  Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструкуре обезбедило  суфинансирање. Пројекат се  односи  на развој подстандардних ромских насеља кроз израду техничке и планске документације, а циљ пројекта је стварање предуслова за трајна стамбена решења и обезбеђивање комуналне инфраструктуре.

Пројекат ИПА 2016 – ЕУ подршка инклузији Рома: Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома, финансира Европска унија, а спроводи Стална конференција градова и општина. Програм има за циљ унапређење и оснаживање локалних заједница за укључивање Рома. Између осталог, пројектом је предвиђена подршка локалним самоуправама у областима просторне регулације неформалних насеља и побољшању услова живота ромске заједнице ( израда урбанистичких планова и пројектно-техничке документације).

Комесаријат за избеглице и миграције реализује  програме за унапређење животних услова интерно расељених лица, укључујући и Роме који су у решавању стамбених потреба заступљени са око 30% укупних корисника.

За више информација погледајте следеће линкове:

Министарство грађевинарства, саобраћаја и  инфраструктуре https://mgsi.gov.rs/

Канцеларија за људска и мањинска права https://ljudskaprava.gov.rs/sh/node/22132

 

Стална конференција градова и општина пројекти  http://www.skgo.org/projekti/detaljno/50/podrska-eu-inkluziji-roma-osnazivanje-lokalnih-zajednica-za-inkluziju-roma

ЕУ Подршка унапређењу услова живота Рома http://roma-housing.euzatebe.rs/rs/o-nama

Комесаријат за избеглице и миграције http://www.kirs.gov.rs/wb-page.php?kat_id=8

Како осигурати хигијенску исправност водеза пиће?

Хигијенска исправност воде за пиће која служи за јавно снабдевање становништва или за производњу намирница намењених продаји, прописује се Правилником о хигијенској исправности воде (Сл. лист СРЈ, бр. 42/98 и 44/99 и Сл. гласник РС, бр. 28/2019). Хигијенска исправност воде за пиће утврђује се прегледом воде  који обухватају микробиолошке, биолошке, физичке, физичко-хемијске и хемијске показатеље који чине саставни део Правилника. Број прегледа воде зависи од броја становника, тј. корисника воде, као и врсте водног објекта. Све потребне анализе у циљу утврђивања хигијенске исправности воде могу бити обављене у лабораторијама градских завода за јавно здравље.

За више информација погледајте одредбе Правилника о хигијенској исправности воде  или пратите следеће линкове:

За више информација погледајте следеће линкове:

Министарство здравља https://www.zdravlje.gov.rs

Правилнико о хигијенској исправности воде https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-higijenskoj-ispravnosti-vode-pice.html

Како остварити право на отпис дуга, камате, отплату дуга на рате и наставак испоруке електричне енергије?

Сагласно Закону о енергетици („Службени гласник РС” бр. 57/11, 80/11-исправка и 93/11 ) и Уредбом о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом („Службени гласник РС”, бр. 63/13), купцу се може обуставити испорука електричне енергије и у случају неизвршавања обавезе плаћања за испоручену електричну енергију у прописаном односно уговореном року. Пре обуставе купцу се доставља писмена опомена. Уколико купац сматра да му је незаконито обустављена испорука електричне енергије може уложити приговор: испоручиоцу електричне енергије, Јавном предузећу „Електропривреда Србије”, Београд, Балканска 13, као и Сектору тржишне инспекције, Београд, Немањина 22-26.

За обуставу испоруке електричне енергије односно искључење објекта купца са дистрибутивног система због дуга и поновни наставак испоруке електричне енергије као и за отпис дуга, отпис камате и отплату на рате надлежан је енергетски субјект који купца снадбева електричном енергијом, односно надлежно привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије.

За више информација погледајте следеће линкове:

Министарство рударства и енергетике https://www.mre.gov.rs/faq-elektroenergetika.php

ЕПС у вашем граду http://www.eps.rs/cir/Pages/EPS-u-vasem-gradu.aspx

Дистрибуција електричне енергије http://www.epsdistribucija.rs/index.php/kontakti

Плански документи и јединице локалне самоуправе

Плански документ

Закон о планском систему као општи правни акт у планском систему уводи – плански документ који подразумева следеће врсте (планских) докумената:

  • Документи развојног планирања;
  • Документи јавних политика (стратегије, програми, концепти политика и акциони планови)
  • Остали плански документи (у које спадају и средњорочни планови и финансијски планови).

 

Плански документ јесте акт којим учесник у планском систему поставља циљеве, утврђује приоритете јавних политика, односно планира мере и активности за њихово достизање, у оквирима својих надлежности и у вези са својим функционисањем.

 

Закон о планском систему  прописује да се приликом израде и усвајања планских докумената мора водити рачуна о њиховој усклађености са Уставом, потврђеним међународним уговорима, законом и обавезама преузетим у процесу ЕУ интеграција. План развоја Републике Србије и Просторни план Републике Србије морају бити међусобно усклађени, док се приликом израде свих других планских докумената води рачуна о њиховој усклађености са Планом развоја, Просторним планом Републике Србије, Инвестиционим планом и другим планским документима вишег и једнаког значаја.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

Закон о планском систему https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html

Које прописе је потребно консултовати како би се развиле квалитетне стратегије на нивоу јединица локалне самоуправе?

Израда стратешких документа како на националном тако и на локалном нивоу дефинисана је одредбама Закона о планском систему који је Народна скупштина Републике Србије усвојила 2018. године. Законом о планском систему Републике Србије уређује се област управљања системом јавних политика и средњорочно планирање, врсте и садржина планских докумената које у складу са својим надлежностима предлажу, усвајају и спроводе сви учесници у планском систему, у које спадају и јединице локалне самоуправе.

Такође, значајан документ је и Уредба о методологији управљања јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика којом се ближе уређује примена Закона о планском систему.

Додатно, Закон о планском систему Републике Србије прати и Уредба о методологији за израду средњорочних планова које ближе уређују област развоја стратешких докумената.

 

За више информација погледајте и следеће линкове:

Закон о планском систему https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html

Уредба о методологији управљања јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2019/8/9/reg

Уредба о методологији за израду средњорочних планова https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Уредба-о-методологији-за-израду-средњорочних-планова_-8_2019-71.pdf

Преглед свих стратешких докумената Владе Републике Србије https://rsjp.gov.rs/cir/sema-jp-mapa/

Јединице локалне самоуправе у Републици Србији

Грађани Србије имају право да управљају јавним пословима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво, непосредно и преко слободно изабраних представника у 174 јединица локалне самоуправе. Систем локалне самоуправе је једностепен и базиран на монотипском моделу општине.

 

Територија и седиште јединице локалне самоуправе одређена је Законом о територијалној организацији Републике Србије који утврђује критеријуме за оснивање општина и градова. Оснивању, укидању и промени територије јединице локалне самоуправе обавезно претходи референдум.

 

За више информација погледајте следеће линкове

 

Министарство државне управе и локалне самоуправе http://mduls.gov.rs/

Закон о територијалној организацији Републике Србије http://mduls.gov.rs/wp-content/uploads/zakon-o-teritorijalnoj-organizaciji-rs.pdf

Стална конференција градова и општина http://www.skgo.org/

Аналитички сервис јединица локалне самоуправе

Аналитички сервис јединица локалне самоуправе садржи релевантне податке на нивоу градова и општина по областима које су значајне за доношење одлука на овом нивоу власти, за период од 2011-2017. године. На овом сервису могу се пронаћи основи подаци за јединице локалних самоуправа (територија, становништво, показатељи демографских кретања), финансијски показатељи градова и општина из завршних рачуна (подаци о приходима и расходима и њиховој структури, као и подаци о резултатима и задужености ЈЛС) и подаци о социјалној заштити (права и услуге социјалне заштите финансиране из буџета Републике Србије).

 

Аналитички сервис има за циљ да обезбеди ефикасније планирање јавних политика јединица локалне самоуправе, утемељених на објективним чињеницама и утврђеном стању.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

О Аналитичком сервису јединица локалне самоуправе http://mduls.gov.rs/registri/lokalne-samouprave-u-srbiji/?script=lat

 

Аналитички сервис јединица локалне самоуправе https://rsjp.gov.rs/sr/analiticki-servis/

Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа и материјалне подршке из буџета јединица локалне самоуправе у Републици Србији

Истраживање Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа и материјалне подршке из буџета јединица локалне самоуправе у Републици Србији иницирао је Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије у партнерству са Републичким заводом за социјалну заштиту и Сталном конференцијом градова и општина, а реализовао га је Центар за социјалну политику.

 

Истраживање је спроведено по трећи пут у 145 јединица локалне самоуправе (ЈЛС) у Републици Србији у делу који се односи на услуге и по први пут у делу који се односи на материјалну подршку која се обезбеђује из локалних буџета.

 

Истраживање у вези с услугама социјалне заштите у надлежности ЈЛС урађено је по сличној методологији као и у претходним циклусима (2012. и 2015. године), с циљем да се обезбеди упоредивост података и индикатора о распрострањености, доступности, ефикасности и квалитету услуга социјалне заштите у надлежности ЈЛС. Нови аспект у овом истраживању представља сагледавање утицаја инструмента наменског трансфера у укупним расходима услуга, који се спроводи од 2016. у складу са Законом о социјалној заштити (2011) и Уредбом о наменским трансферима у социјалној заштити.

 

Новина у истраживању је прикупљање података о материјалној подршци на локалном нивоу, односно новчаним давањима и давањима у натури које ЈЛС обезбеђују из својих буџета у складу са Законом о социјалној заштити. Истраживањем су обухваћени и подаци о програмима и мерама популационе политике за које градови и општине издвајају средства у складу са Законом о финансијској подршци породицама са децом.

 

Подаци о услугама социјалне заштите у надлежности јединица локалне самоуправе (ЈЛС) за 2018. годину, у складу са Законом о социјалној заштити и Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, прикупљани су у периоду од јуна до октобра 2019. године. Подаци о новчаним давањима и давањима у натури прикупљани су у истом периоду, уз додатну проверу и финалну верификацију у периоду од јануара до фебруара 2020. године.

Мапирањем су обухваћене две врсте давања (новчана и давања у натури), односно три групе давања: давања сиромашним појединцима и породицама уз проверу материјалног стања, затим категоријска давања без провере материјалног стања, као и давања поводом рођења детета, односно мере усмерене на усклађивање рада и родитељства и друге мере популационе/пронаталитетне политике.

 

Спровођење мапирања подржала је Швајцарска Конфедерација.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

 

СИПРУ – Публикација Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа у Републици Србији спроведено у периоду од октобра 2019. године до марта 2020. године. http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/09/Mapiranje_usluga_socijalne_zastite_i_materijalne_podrske_u_nadleznosti_JLS_u_RS.pdf

 

СИПРУ – Публикација Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа у Републици Србији спроведено у периоду од октобра 2015. године до марта 2016. године. http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/12/Mapiranje-usluga-socijalne-zastite.pdf

 

СИПРУ – Публикација Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа у Републици Србији спроведено у периоду од октобра 2012. године до марта 2013. године. http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/05/mapiranje_usluga_socijalne_zastite_izvestaj.pdf

Европске интеграције

Шта је процес приступања Републике Србије Европској унији?

Приступање Европској унији (ЕУ) подразумева прихватање права и обавеза на којима се она заснива, као и њеног институционалног оквира и правних тековина (енгл. ацqуис). Приступни преговори представљају прилагођавање и усклађивање домаћег правног система с правом ЕУ. Преговара се о динамици усклађивања и евентуалним транзиционим аранжманима, који омогућавају хармонизацију законодавства пре уласка у чланство. Садржина правних тековина и институционални оквир нису предмет преговора већ будућа држава чланица мора да их прихвати у тренутку пријема у чланство. Дакле, преговара се о роковима, а не садржају.

За потребе приступних преговора, правне тековине подељене су на 35 поглавља. Преговоре у име ЕУ води Европска комисија. Преговоре у име Републике Србије води Влада, која је успоставила одговарајућу структуру и дефинисала потребне процедуре за вођење приступних преговора.

У складу са Лисабонским уговором 2009. установљена је Делегације Европске уније (ЕУ) у Републици Србији (некадашња Делегација Европске комисије) са мисијом да обезбеди адекватно представљање ЕУ у Србији, промовише и штити вредности и интересе ЕУ и њених држава чланица, као и да надгледа и подржи процес приступања Србије ЕУ, између осталог успешним спровођењем програма помоћи ЕУ.

За више информација погледајте следеће линкове:

Министарство за европске интеграције https://www.mei.gov.rs/

Србија и ЕУ: Ко је ко https://www.mei.gov.rs/srl/srbija-i-eu/ko-je-ko/

Делегација Европске уније у Републици Србији http://europa.rs/

Која поглавља из процеса приступања Републике Србије ЕУ су релевантна за социјално укључивање и смањење сиромаштва?

Најзначајнија су Поглавље 19 – Социјална политика и запошљавање и Поглавље 23 – Правосуђе и основна права. Првим поглављем се усклађују национална и европска легислатива у области радног права, социјалног дијалога, безбедности  и здравље на раду, запошљавања, социјалног укључивања и социјалне заштите. Део Поглавља 23 обухвата усклађивање легислативе у вези са заштитом људских и мањинских права. То се, пре свега односи, на области спречавања свих облика дискриминације, заштита права националних мањина, побољшање положаја Рома, права ЛГБТИ популације, остваривање слободе медија, заштита права деце, заштита права жена, итд.

Поред два наведена значајно је  Поглавље 11 – Пољопривреда и рурални развој због читавог нормативног спектра који се односи на развој руралних области. Затим, Поглавље 18 – Статистика, због усклађивања националних са европским стандардима и методологијама статистичких истраживања. Припрема институционалног оквира и прописа за планирање и коришћење европских структурних и инвестиционих фондова су основа Поглавље 22 – Регионална политика и координација структурних инструмената. Најзад, Погљавље 26 – Образовање и култура је значајно са аспекта инклузивног образовања.

Преглед стања по поглављима значајним за социјално укључивање и смањење сиромаштва:

Поглавље  > Статус ˅ 11 18 19 22 23 26
Скрининг отпочет 18. март 2014. 20. мај 2014. 10. фебруар 2014. 1. октобар 2014. 25. септембар 2013. 20. фебруар 2014.
Скрининг завршен 16. септембар 2014. 26. новембар 2014. 26. јун 2014. 29. јануар 2015. 10. децембар 2013. 4. април 2014.
Извештај о скринингу 24. фебруар 2015. 18. јануар 2016. 23. октобар 2015. 15. мај 2014. 16. фебруар 2015.
Поглавље завршено 10. децембар 2018. 18. јул  2016. 27. фебруар 2017.
Поглавље привремено затворено 27. фебруар 2017.

 

За више информација погледајте следеће линкове:

Извештај Европске комисије о напретку Србије за 2018. годину  ttps://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf

Извештај Европске комисије о напретку Србије за 2019. годину https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/20190529-serbia-report_SR_-_REVIDIRANO.pdf

Које европске асоцијације и мреже су значајне у области социјалног укључивања и сиромаштва?

Велики је број активних организација у области социјалне инклузије и смањења сиромаштва у европским земљама. Делотворније заговарања потреба рањивих група је условило стварање мрежа и асоцијација. Постојеће мреже се не ограничавају само на државе чланице ЕУ, већ у своје чланство примају и чланице из других европских земаља. Међу асоцијацијама и мрежама издвајамо следеће:

  • Европска мрежа за борбу против сиромаштва је мрежа националних мрежа чије су главне активности усмерене на борбу против сиромаштва и социјалне искључености. У њеном чланству су 32 националне мреже волонтерских организација и локалних група активних у борби против сиромаштва унутар држава чланица ЕУ, Норвешке, Исланда, Србије и Северне Македоније, као и 13 европских организација из ове области. Мрежа има саветодавни статус при Савету Европе.
  • СОЛИДАР је мрежа европских организација цивилног друштва које раде на унапређењу социјалне правде у Европи и широм света. Мрежа обухвата преко 60 организација чланица са седиштем у 29 земаља укључујући и Србију.
  • Социјална платформа је највећа мрежа организација цивилног друштва у Европској унији која се залаже за социјалну Европу. Чланице мреже су уједињене у борби за социјалну правду, равноправност свих људи, социјалну инклузију, одрживост и демократија у превасходно у ЕУ, али и осталим деловима света. Мрежа обухвата 47 чланица из ЕУ.
  • Европска агенција за посебне потребе и инклузију у образовању је независна је европска организација која делује као платформа за сарадњу министарстава образовања земаља чланица и обухвата 31 земљу. Основана је 1996. године, споразумом између министарстава образовања земаља чланица ЕУ, као платформа за сарадњу у обезбеђивању инклузивног образовања. Њена улога је у томе да помогне земљама чланицама да унапреде своју инклузивну образовну политику и праксу за све ученике и ученице.

За више информација погледајте следеће линкове:

Европска мрежа за борбу против сиромаштва

СОЛИДАР https://www.solidar.org/

Социјална платформа https://www.socialplatform.org/

Европска агенција за посебне потребе и инклузију у образовању https://www.european-agency.org/

Како могу аплицирати за средства ЕУ и других донатора?

Пријављивање за средства ЕУ и других донатора зависи од више фактора, пре свега, од  правног статуса подносиоца пријаве, тематске области конкурса, партнерске мреже, финансијских и административних капацитета и сл.

Пре развијања пројектне идеје и попуњавања апликационог формулара важно је прикупити што више информација о донатору и пројектима које је подржао, да би се затим приступило проучавању конкретних захтева отвореног конкурса.

Конкурси за средства су углавном намењена правним лицима, тј. организацијама цивилног друштва, јавним институцијама, научно-истраживачким институцијијама, предузетницима, итд. Важно је проверити да ли су тематска област и циљеви конкурса у складу са пројектном идејом. Развијена партнерска мрежа, већи финансијски и људски ресурси, као и богато искуство у спровођењу активности повећавају шансу одобравања средстава.

За више информација погледајте следеће линкове:

Програми ЕУ за Србију Ministarstva evropskih integracija, Delegacije EU i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za agrarna plaćanja (IPARD II sredstva).

Програми и конкурси других донатора Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Resurs centru Građanskih inicijativa.

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Earlier
SIPRU_BLog
Hologram je trodimenzionalna slika predmeta koju možemo shvatiti čulima. U pitanju je slika dobijena interferencom dva svetlosna talasa, kao rekonstrukciju [...]
Чет, нов 19, 2020
Source: Inkluzija blog
Vukašin Kolarević
U okviru Nacionalne strategije za rodnu ravopravnost (2016-2020) istaknut je nepovoljan položaj žena na selu. Većina žena na selu ne [...]
Уто, нов 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Milenka Matić
Igra je sveprisutan i univerzalan aspekt detinjstva, globalno prepoznat po svojoj važnosti za razvoj dece. Ona pruža deci dragocene mogućnosti [...]
Суб, нов 07, 2020
Source: Inkluzija blog
Gostujući bloger
Gost Bloga o socijalnom uključivanju: Strahinja Popović Bilo da posmatramo proteste koji su eskalirali u Keniji u periodu posle izbora 2008. [...]
Сре, нов 04, 2020
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Hendikep ne znači imati neko oboljenje, već biti onemogućen da ostvariš svoja osnovna ljudska prava. Ne zato što nećeš da [...]
Уто, окт 27, 2020
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Последице COVID-19 пандемије на приходе и потрошњу домаћинстава из перспективе осетљивих група
новембар, 2020 arrow right pdf [703 KB] arrow right doc [249 KB] arrow right xlsx [28 KB]
Оцена кретања сиромаштва, животног стандарда и одговор на последице Covid-19 пандемије
октобар, 2020 arrow right pdf [1 MB] arrow right docx [114 KB] arrow right xlsx [33 KB]
Водич кроз транзицију за транс особе у Србији
октобар, 2020 arrow right pdf [2 MB]
Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности јединица локалних самоуправа у Републици Србији
септембар, 2020 arrow right pdf [8 MB] arrow right xlsx [485 KB] arrow right xlsx [268 KB]
Мреже социјалне сигурности у време COVID-19 кризе
август, 2020 arrow right pdf [4 MB] arrow right docx [153 KB]
Листа дигиталних алата за рад са децом и ученицима којима је током учења на даљину потребна додатна подршка
август, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Преглед података градова и општина о мерама за социјално укључивање Рома и Ромкиња у 2019. години
јул, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2019 – брошура
јул, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Децилна расподела потрошње и прихода у Србији у периоду од 2006. до 2018. године
јул, 2020 arrow right pdf [740 KB] arrow right docx [3 MB] arrow right zip [139 KB]
Анализа дохотка најсиромашнијих децила становништва Србије: Фокус на пољопривреду
јул, 2020 arrow right pdf [2 MB]