Пројекат „Образовни програм за мајку и дете” финансиран од стране Ромског образовног фонда (Roma education fund – REF), у оквиру кога су отворене библиотеке играчака у пет градова Србије (Краљево, Крагујевац, Нови Сад, Обреновац и Крушевац), награђен је од стране Европске комисије. Признање се додељује од ове године, а у конкуренцији је било 60 пројеката из седам држава.
Малишани из Обреновца, смештени у колективним центрима након мајских поплава, не само што су били тужни због принудног исељавања из својих уништених домова, већ и што нису могли да иду у омиљену библиотеку играчака.
Попут вршњака из Крушевца, Новог Сада, Крагујевца и Краљева, они се играју или позајмљују играчке у библиотеци играчака смештеној у приземљу зграде у којој се налазе просторије ромских НВО и радио станица. Библиотека-играоница је претрпела штету после природне катастрофе. Захваљујући прибраности запослених, највећи део инвентара је спашен, а девастирани простор је реновиран.
Деца узраста до седам година поново се играју баш као и малишани у преостала четири града. У Краљеву је библиотека смештена у просторијама Месне заједнице „Центар“. Све библиотеке играчака су део пројекта „Образовни програм за мајку и дете” који спроводи пет НВО – „Руке пријатељства” (Краљево), „Романипен” (Крагујевац), „Романи Цикна” (Крушевац), „Хуманитарни центар Ром” (Обреновац) и „Мала срећна колонија” (Нови Сад), а финансиран је од стране Ромског образовног Фонда (REF).
Пројекат је у октобру ове године награђен од стране Европске комисије тек успостављеном Наградом за интеграцију Рома.
У конкуренцији од више од 60 пројеката из шест држава Западног Балкана и Турске, сегмент пет библиотека играчака, као део свеобухватног програма који се спроводи три године, препознат је као изузетан.
Образложење жирија је гласило да пројекат остварује све што је Комисија желела да истакне: повећава видљивост и укљученост ромске популације у друштво.
Татјана Обрадовић Тошић, координаторка пројекта „Образовни програм за мајку и дете”, каже да је њиме обухваћено три сегмента: унапређење родитељских пракси, алтернативни програм раног дечијег развоја и умрежавање ромских НВО. – У оквиру првог организујемо радионице за мајке деце узраста до седам година. Организовали смо и описмењавање жена и клубове читања. Библиотеке играчака и праћење уписа ромске деце у предшколске установе и касније њихов останак у систему образовања такође је једно од поља рада, објашњава она.
Све библиотеке играчака отворене су 2013. године, а последња – пета – у новосадском насељу Велики рит заживела је ове године. Метод рада је свуда исти. Библиотекарка и асистенткиња раде са децом. Малишани кроз игру уче, развијају моторику, социјализују се, развијају различите вештине; мајке, заједно са децом изнајмљују играчке, размењују искуства и додатно бивају упућене зашто је образовање важно.
Једна мајка из Краљева каже: – Сваки дан обавезе и проблеми. Нисам имала времена за децу. Играли су се напољу или у кући. Ја само гледам да им спремим, да их нахраним, обучем, оперем и ставим у кревет. Сада хоћу да они нешто раде, да имају од чега да живе, да буду нешто. Лепо је кад их ја нешто научим. Играмо се, учим их да именују боје, бројимо… Сад оставим неки пут чишћење и кажем: „Нека, касније ћу“, па се играм са њима. Њима је то лепо и више волим да седнем да се играм са њима него да изађу на улицу и да се бију, објашњава она.
Друга мама је приметила како се њена кћеркица променила. Набоље! – Нисам могла ни кафу да попијем, а да није ту. Сад је навикла да се не бије, да се не свађа са другом децом, дели играчке. Боји, пише своје име, пева песмице, научила је да броји до 20, описује друга мајка.
Татјана Обрадовић Тошић додаје да овакав начин рада обухвата и сегмент родитељске едукације. – Мајке су током свог детињства можда биле ускраћене за такве тренутке. Данас, опхрване свакодневним обавезама, немају времена или не знају како да квалитетно проведу време са децом. Зато овде заједно откривамо колико је то важно, појашњава она.
Библиотеку играчака у Краљеву, према речима Зорана Петровића, свакодневно посети око 15-так малишана. Уписаних је око 200. Чланске карте су својеврсна социјална карта. У почетку, каже, било је страха од позајмљивања. Међутим, временом су се охрабрили, па сада више воле да играчку задуже. Лепо сарађују са локалном самоуправом, од Месне заједнице добијен је простор где су смештени. Организују се дружења и различите акције са децом из оближњих основних школа, Дечијим селом.
Наредне године завршава се Декада Рома која је трајала од 2005. године. Питање интеграције обухваћено је преговорима са ЕУ кроз Поглавље 23, које се тиче правосуђа и основних људских права. Права детета су свакако права која су обухваћена овим корпусом.
Оставите коментар