Пише: Бојана Ружић, координаторка за европске интеграције и међународну сарадњу, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије
Да ли је потребно да Европска унија и даље брине само о економском расту и конкурентности када се ради о креирању послова унутар заједнице? Да ли државе чланице у периоду опоравка од кризе успевају саме да решавају социјална питања? Треба ли ЕУ да одговори на проблеме са којима се њени грађани и грађанке суочавају свакодневно, на послу и у приватном животу?
Крајем 2015. године са доласком Жан Клод Јункера на чело Европске комисије започела је велика дебата о овим питањима и стварању такозваног Европског стуба социјалних права. Он би требало да се заснива на социјалним тековинама ЕУ и да их допуњава како би се помоћу њега усмеравале политике у бројним областима важним за добро функционисање и праведност тржишта рада и система социјалне помоћи у државама чланицама. Након консултација које су закључене последњег дана 2016. године, као и резолуције која је у Европском парламенту усвојена 19. јануара 2017. године, улази се у финалну фазу овог процеса. У Бриселу су 23. јануара 2017. године окупљени кључни доносиоци одлука на нивоу Европске уније и појединачних држава, као и представници синдиката, удружења послодаваца и невладиних организација који су у процес укључене од самог почетка. Главне теме конференције, као резултат вишемесечних консултација са свим наведеним актерима, биле су правични услови за живот и рад, веће и боље шансе за младе, квалитетније запошљавање и већа социјална сигурност, циљана социјална подршка као гаранција да нико не буде изостављен. Овом приликом послата је јединствена порука да европска економска политика мора ићи руку под руку са социјалним напретком. Предлог Европске комисије о даљој инструментализацији Европског стуба социјалних права очекује се у марту ове године. У овој фази он ће бити обавеза само земаља Еврозоне, али ће у њега моћи да се укључе и друге ЕУ државе.
Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике у процесу приступања Европској унији (ESRP) Влада Републике Србије усвојила је у мају 2016. године, а настао је кроз више кругова консултација са релевантним актерима чији су коментари и сугестије усвојени. И сама Европска комисија је у више наврата изразила похвале у вези са овим документом. Радна група Владе РС за његову примену и праћење отпочеће своје активности током фебруара, и то у време дефинисања Европског стуба социјалних права, чиме се ESRP више него икада актуелизује.
Србија је већ препознала изазове који се тичу тржишта рада, усклађености знања и вештина које се стичу образовањем са друштвеним и економским потребама, сиромаштва, дечје и социјалне заштите. Повећање стопе запослености, веће учешће жена у програмима самозапошљавања, анализа трошкова Владе за запошљавање младих, повећање броја услуга социјалне заштите само су неки од помака у складу са циљевима Програма у протеклом периоду. Ипак, на дужој листи налазе се мере попут усвајање Закона о социјалном предузетништву, унапређење система осигурања квалитета образовања на свим нивоима, повећање нивоа образовања осетљивих група, побољшања система сарадње између центара за социјални рад и других органа ради боље заштите корисника или побољшања приступачности јавних објеката, чије спровођење тек предстоји.
Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике обједињује правце и програме Владе Србије, појединачних министарстава и институција, а њиховом спровођењу и бољем фокусу могу допринети и цивилни и пословни сектор, те Програм представља кључну платформу на путу Србије ка ЕУ када су области које покрива у питању. Када се овај документ и оперативно усклади са другим стратешким документима – посебно Програмом економских реформи и IPA стратешким документом, Србија ће бити спремна да уплива у европске токове социјалне политике и политике запошљавања и буде више него равноправан учесник у Европском стубу социјалних права.
(Текст је изворно објављен као Уводник 41. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)
Оставите коментар