Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије спровео је анализу децилне расподеле потрошње и прихода у Србији у периоду од 2006. до 2017. године. Посебан фокус анализе усмерен је на положај најсиромашнијег децила становништва.
Децилна анализа је поступак којим се еквивалентна потрошња, односно приход свих домаћинстава или појединаца рангира од најниже ка највишој. Рангирана домаћинства и појединци деле се у десет једнаких група, тако да се у првом децилу налазе они чија је еквивалентна потрошња/приход најнижи (најсиромашнија домаћинства), а у десетом највиши (најбогатија домаћинства). Децили деле укупну популацију на десет једнаких делова, а у зависности од тога да ли се посматра еквивалентна потрошња или приход, користи се адекватна скала еквиваленције.
Анализа показује да је просечна потрошња првог, најсиромашнијег децила у 2017. години износила 11.161 динар по потрошачкој јединици, док је просечна потрошња десетог, најбогатијег децила била око пет и по пута већа. У периоду од 2006. до 2017. године, номинална просечна потрошња популације у просеку је увећана 2,1 пута, а највише увећање остварио је први децил (2,3 пута).
Структура издатака за личну потрошњу значајно се разликује. Удео потрошње за храну и безалкохолна пића чини скоро половину расхода првог децила и двоструко је већи у односу на десети. Удео потрошње на образовање седам пута је нижи код најсиромашнијих у односу на најбогатије.
Просечни приход код првог децила у 2017. години износио је 9.411 динара по потрошачкој јединици, док је код десетог децила био скоро осам пута већи. Плате и пензије представљају основни извор прихода становништва Републике Србије, а у 2017. години ови приходи чинили су преко 85% свих извора прихода. Међутим, посматрајући према децилима постоје значајне разлике. Пензије су главни извори прихода најсиромашнијег децила и чине 38,7% укупних прихода. Такав налаз указује да први децил чине домаћинства са веома ниским интензитетом рада, али и са великом зависношћу од осталих примања, међу којима доминантну улогу имају социјални трансфери.
Када је у питању расподела прихода према децилима, анализа је показала да сиромашнији децили учествују са значајно нижим процентом у расподели укупног прихода у односу на богатије. У Србији је 10% најсиромашнијег становништва учестовало са свега 3,1% у укупним приходима, док је 10% најбогатијег становништва приходовало чак 20% од укупног прихода.
Кликните да преузмете публикацију „Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србији” (.pdf).
Подаци који прате ову публикацију доступни су у целости овде: „Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србји – обједињени подаци“ (.xlsx)
Оставите коментар