Влада Републике Србије
Транскрипт говора Игора Митровића на 41. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 6” (7. новембар 2018. године, Impact Hub, Београд)
Ја вам вечерас причам о кући и о дому. Кад се будемо разишли, велика је вероватноћа да ћемо се упутити свако својој кући, згради, стану… Ушетаћете у свој хол, откључаћете своја врата својим кључем, закључаћете се, изућете своју обућу, отићи у своју дневну собу, навући своје ролетне, прилагодити светло својим укусима, сести и читати своју књигу. Бићете „као код куће“. Имати свој животни простор је добро, али свесно или подсвесно знамо да није довољно. Животни простор није ништа друго него предуслов, нека врста љуштуре, амбијента који тражи да буде попуњен правом ствари, који очекује да се у њему догоди чудо – чудо дома. Дом није ништа друго него него живот у коме имаш срећу да си са особом или особама са којима се осећаш „као код куће“: прихваћен си, прихваташ, не мораш да глумиш, осећаш се ојачаним/ојачаном, осећаш да ништа није немогуће од добрих снова које си имао, јер су те особе ту. Осећаш се као да си на извору живота, као да си на неком свом малом сунцу које греје.
Напросто, кућа није довољна, чека се дом.
Сви ми смо, овако или онако, у некој одисејевској потрази за домом. Сећам се сеоског гробља 2009. године, када смо сви ми са мојим оцем испраћали његовог другог родитеља. И на тој сахрани, на крају обреда, стао је пред нас и рекао: „Хвала вам што сте били, од данас сам сироче.“ Кад данас поновим те његове речи, не знам како да се осећам. До тог тренутка сам тог човека видео као стуб наше породице: био је необично рационална, стабилна особа, увек је знао да смири успаничене људе кад имамо неки породични или шири проблем. У фирми је био такав, увек је био такав – рационалан, смирен и знао је шта прича. Док сам сад тог, таквог човека и његово лице гледао кроз те речи које је изговорио, схватио сам да заправо видим дечака који је у том тренутку остао без маме и без ичега што је било темељ његовог живота. Отишла је и друга особа која га је дочекала на овом свету, која га је у њега увела. Изгубио је темељ, као да је тепих извучен испод његових ногу. И док је испраћао њу, схватио сам да можда видим особу која остаје без оне која, када га је дојила, није га само појила млеком, него и миром, оним Не брини, биће све у реду. Зато што кућа није довољна, неопходан је дом. Вратио се са сеоског гробља у своје двориште где је проходао, ушао је у кућу у којој је рођен. Све је било ту: зидови су исти, и кров је исти, али заправо ништа није као што је било пре тог дана. Зато што дома – оног дома – више није било.
Зато што кућа није довољна, дом је оно што тражимо и без њега не можемо.
Е сад, замислите људе који немају ни кућу, који немају ни тај подразумевани животни простор. Пет хиљада њих у Београду тако живи. Пет хиљада људи! То су они који спавају у хаусторима и прибијени уза зид док их заобилазимо у оном пролазу код Теразија. То су у још већем броју они људи који бораве у напуштеним зградама, пропалим фабрикама… Можда ту имају кров и зидове, али то је све што имају – немају струју, немају воду, немају безбедност, топлоту.
Питао сам се: човече, како се тих пет хиљада људи нашло на улици? Е, како се нашло на улици – човек се много лакше нађе на улици него што мислимо. Ево, замислите: на пример, имате школу, имате породицу, имате посао, неки рентирани стан. Изгубите посао, не снађете се, упаднете у кризу, изгубите породицу, изгубите стан – voilà, на улици сте! Или: дете сте, млада особа од 18 година која је цео живот провела без родитеља, држава се старала о вама. Постанете пунолетни, напуштате установу… Тако је лако не снаћи се. Или, на пример, особа сте са психосоцијалним проблемима, без подршке (што није ретко) и без ресурса да се снађете… Или, напросто, будете особа која је правила много глупих потеза у животу… Или, још чешће, сви ови елементи буду замешани у неку проклету трагедију где се не зна ко је крив, а ко није.
Углавном, нађете се на улици. И кад се то деси, после неког времена прихватите то као свој избор, зато што ми људи тежимо да чак и у хаотичним ситуацијама прогласимо то сопственим избором, зато што тако лакше преживимо, то је потпуно људски. Али, проглашавали ми то избором или не, претварали то у неку илузију победе и тврдили да ми контролишемо свој живот или не, остаје чињеница да се наша људска природа круни у таквом начину живота, наше достојанство еродира, наша нада одлази – јер то није људски живот који је намењен људима.
Зато је једна група људи у организацији ADRA Србија покренула ДрумоДом, адаптирани аутобус који ће ићи на локације где ови људи бораве и нудити им прилику да се истуширају, да као људи користе тоалет, да се ошишају, да попричају с онима који умеју да причају и који нигде не журе док разговарају или слушају некога ко говори. Можда ће се јавити чак и мало чудо: да се код тих људи у пуној мери јаве снага, нада и визија повратка у живот достојан човека, да се пробуди снага за борбу, да се на крају изборе и за посао и за живот какав заправо сањају, само што је то потиснуто. Можда да се изборе за свој кров над главом. ДрумоДом је друго име за људску подршку. Кад је подршка присутна, враћају се достојанство и нада. А кад су они ту – враћају се и прилике и шансе.
Коначно, ДрумоДом је прилика и за нас који имамо кућу, а у потрази смо за домом. Прилика да схватимо да је могуће да га пронађемо кад будемо створили дом за оне људе који су још увек на свом путу до куће.
***
41. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 6”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у среду, 7. новембра 2018. године, у београдском Impact Hub-у. Организатори догађаја – Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана “Србија у покрету”, уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC) – на тај начин су, већ шесту годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и мотивисали учеснике/це и посетиоце да се боре за инклузивно друштво.
Посетиоци и посетитељке Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: шта подразумева активно старење и које су добробити ИТ описмењавања старијих особа; како функционише интерактивна аудио-игра посвећена проблемима слепих и слабовидих особа; са којим тешкоћама се у свакодневном животу сусрећу транс особе у Србији; како је органска пољопривреда допринела запошљавању жена у Бабушници; на који начин се организује квалитетна високошколска стручна пракса; како побољшати запошљивост младих Рома и Ромкиња; на који иновативан начин се могу ублажити тешки животни услови којима су изложени бескућници.
Игор Митровић по образовању је мастер теологије и члан је организације ADRA Србија. Жели да његову причу чују они који имају новца и желе да подрже паметне приче, као и грађани и грађанке који желе да му се придруже у подухвату који је представио на 41. Београдском Ignite-у. Игор верује да кад идемо у добром и исправном смеру, све се удружи са нама да успемо.
pdf [3 MB]
Оставите коментар