Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај жена и родна равноправност“.

Публикација је припремљена у оквиру иницијативе за израду аналитичког осврта на положај осетљивих група у контексту приступања ЕУ коју је Тим покренуо са следећим циљевима:

• да се повећа видљивост изазова са којима се суочавају рањиве друштвене групе у Републици Србији;
• да се информишу заинтересоване стране о тренутним процесима у развоју стратешког и законског оквира у области социјалног укључивања;
• да се подстакне дијалог и сарадња на испуњавању обавеза у процесу приступања Србије ЕУ у области социјалног укључивања.

Серија информативно-аналитичких прегледа стања о положају рањивих група у контексту испуњавања обавеза у процесу европских интеграција намењена је широком кругу заинтересованих страна: доносиоцима одлука, државној администрацији и запосленима у јединицама локалне самоуправе, развојним партнерима, организацијама цивилног друштва, академској заједници и новинарима/кама.

Преглед стања обухвата следеће осетљиве групе: Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, ЛГБТИ, жене, деца, старији, млади, националне мањине, мигранти и тражиоци азила, особе које живе са HIV-ом. Трећа анализа у низу тиче се положаја жена и родне равноправности у процесу европских интеграција.

Анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај жена и родна равноправност“ својим садржајем пружа широк аналитички осврт на положај женске популације са аспекта испуњавања обавеза у процесу приступања Републике Србије Европској унији (ЕУ). Најпре описује преглед стања у погледу родне равноправности и положаја жена у Србији, нарочито с аспекта разматрања Комитета за елиминисање дисркиминације жена (CEDAW), као и кроз опис најновије публикованог Индекса родне равноправности који се израчунава на основу методологије Европског института за родну равноправност уз кратки приказ индекса полова Циљева одрживог развоја као средства усклађеног са Циљевима одрживог развоја Уједињених нација (УН). Наредни сегмент прегледа тиче се социо-економског положаја жена у Републици Србији са фокусом на тржиште рада, образовање, здравствени систем и систем социјалне заштите, те сагледавања инциденце и преваленце насиља над женама. Велика пажња посвећена је теми насиља над женама са упоредним подацима у погледу надлежности центара за социјални рад, полиције и тужилаштва. Следећи део истраживања тиче се законодавног и стратешког оквира у Републици Србији који је тренутно на снази или у процесу измена. Преглед стања и обавеза у процесу приступања Европској унији је значајни део прегледа, како би се затим у финалном делу анализе представили главни закључци и препоруке за даље унапређење система у погледу теме положаја жена и родне равноправности.

Најважнији налази кратке анализе истичу да жене у Србији имају иста права као мушкарци, међутим њихов положај је лошији, што показују и истраживања у последњој деценији, нарочито у погледу дискриминације жена на основу пола и рода, како у јавној тако и у приватној сфери. Иако закључци CEDAW комитета запажају извесне помаке и даље постоји низ препорука за унапређење положаја жена. Најновији Индекс родне равноправности за Републику Србију је 58 (од 100) израчунат на основу података за 2018. годину, постоји помак у односу на 2014. годину за 5,6 поена, али Србија и даље заостаје за просеком ЕУ у свим доменима индекса родне равноправности. Према Индексу полова Циљева одрживог развоја УН Србија заузима 34. место од 129 земаља. У погледу тржишта рада и запослености и даље је стопа запослености жена знатно мања од стопе запослености мушкараца (42,1% у односу 56,6%). Различити су фактори за неактивност жена а неки од кључних за неактивност су брига о деци и одраслим неспособним лицима и други породични разлози где је у 2020. години 7,7% неактивних жена навело ова два разлога као узрок неактивности, наспрам 1,6 % неактивних мушкараца. Други велики јаз у подацима проналази се када је реч о платним разликама између жена и мушкараца где је у септембру 2020. године просечна бруто зарада жена била 89,8% просечне бруто зараде мушкараца и износила је 77,826 динара. С друге стране, у погледу образовања и завршетка основне школе девојчице бележе боље резултате док је стопа одустајаја дечака од основног образовања дуплирана и 2019. је износила 0,8%. Ситуација у високом образовању показује да жене чине 60,1% случајева дипломираних студената насупрот 39,9% мушкараца.

У погледу здравља и здравствене заштите жене у просеку живе 2,8 година више у односу на просечну старост мушкараца али бележе и дуже очекивано трајање живота. Међутим лична перцепција здравља лошија је код жена но код мушкараца. У погледу насиља према женама у Републици Србији, оно је веома распрострањено и око 62% испитаних жена ОЕБС анализе истакло је да је доживело насиље током 12 месеци који су претходили истраживању. Укупан број пријава насиља је у континуираном порасту у претходних десет година, у већини случајева жртве су жене.

Када је реч о законодавном и стратешком оквиру Републике Србије широка је примена кровног Закона о родној равноправности који је усвојен 2021. године и унете су новине у односу на постојеће законе у домену здравствене заштите и здравственог осигурања чиме је начињен први корак у вредновању неплаћеног рада у оквиру домаћинстава. Поред наведеног, и други закони уређују положај жена на различите начине као и Стратегија за родну равноправност која је недавно усвојена за период 2021. до 2030. године.

Кључне препоруке које се тичу положаја жена у процесу европских интеграција Републике Србије тичу се положаја жена на тржишту рада и потребе да се ангажују на боље плаћеним и управљачким позицијама. Насиље према женама остаје горући проблем те је нужно посматрати га свеобухватније, а не само као насиље у породици. Непостојање интегрисаног система за прикупљање и праћење случајева насиља разврстаних према врсти насиља отежава праћење података. Законодавни оквир је у великој мери унапређен и усклађен са ЕУ прописима али је потребно спровођење у пракси и допуњавање са одговарајућим стратешким документима и без кашњења. Институционални механизми нису у довољној мери развијени да би изнели све одредбе прописане законима те је нужно обезбедити да сви имају приступ информацијама о дискриминацији као и о правима и обавезама према националним антидисктиминационим законима.

Кликните да преузмете анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај жена и родна равноправност“ (.pdf).