Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је публикацију под називом „Смернице за процену утицаја на друштво“.
Сврха ових смерница је да помогне јавној управи, као и свим другим друштвеним актерима, приликом процењивања „утицаја на друштво“ у склопу спровођења процене утицаја јавних политика. Темељи се на списку утицаја и питања преузетих из Смерница Европске комисије за процену утицаја на друштво, усклађеним са националним специфичностима Републике Србије.
Подстичемо јавност да ове смернице користи у процесима доношења одлука, утврђивању могућих стратешких опција јавних политика, али и праћења ефеката јавних политика на друштво. Ове смернице могу имати изузетан значај у процени значаја јавних политика на друштво и усмерити ресурсе на њихово унапређивање.
Процена утицаја, како је дефинисано од стране Европске комисије, подразумева скуп логичних корака које треба следити приликом израде предлога политике. То је процес који припрема доказе за доносиоце одлука у вези предности и мана могућих опција политика, а заснива се на процени њихових потенцијалних утицаја. Процена утицаја на друштво јача креирање јавних политика заснованих на подацима и омогућава квалитетну јавну расправу.
Ex ante процена утицаја је средство и поступак за процену могућих будућих ефеката предлога политике. Процена утицаја на друштво фокусира се на ефекте на становништво односно на запосленост и друштвене групе, са посебним освртом на родни аспект, док се за процену осталих утицаја користе друге методологије (нпр. утицај на буџет и утицај на конкурентност).
Поступак процене утицаја на друштво састоји се од неколико корака:
- утврдити какве мере су предвиђене и узрочно-последичне везе;
- сагледати које врсте утицаја се очекују (нпр. отварање радних места / губитак посла, промена услова рада, расподела прихода, приступ роби и услугама, утицаји на тржиште рада);
- сагледати које групе становништа су овим мерама највише погођене (нпр. мушкарци/жене, регионални утицаји, секторски утицаји, осетљиве друштвене групе, особе са ниским квалификацијама, деца, мигранти);
- процена ефеката, коју је најбоље започети систематским квалитативним испитивањем у циљу утврђивања где ће настати значајни ефекти предлога и могућих опција.
Ова методологија у Србији је први пут примењена на дефинисање приоритетних структурних реформи у оквиру Програма економских реформи за период 2016-2018.
Оставите коментар