Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Тим Уједињених нација за људска права, уз подршку Канцеларије Високе комесарке УН за људска права (OHCHR) представили су 30. новембра 2020. године резултате истраживања „Мапирање подстандардних ромских насеља према ризицима и приступу правима у Републици Србији, са нарочитим освртом на COVID-19 епидемију“.

Мапирање је спроведено у периоду од краја марта до средине септембра 2020. године и њиме су обухваћена 702 подстандардна ромска насеља, која се налазе на територији 92 јединице локалне самоуправе (ЈЛС) у којима живи око 168.000 људи. Налази показују да у 51 ЈЛС у Републици Србији, на чијој територији је 159 подстандардних ромских насеља, а у којима живи 32.843 људи, не постоји приступ чистој води или је тај приступ нерегуларан. Приступ канализационој мрежи није регуларан или не постоји на територији 82 ЈЛС, односно у 457 подстандардних ромских насеља у којима живи 93.050 житеља. Приступ струји нема 24.104 Рома и Ромкиња у 64 насеља на територији 35 ЈЛС.

Марија Обрадовић, министарка државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије, у уводном делу конференције казала је да је континуирано прикупљање и анализа података предуслов за планирање и ефективну имплементацију мера за унапређење становања Рома и Ромкиња, а посебно у ванредним околностима као што је актуелна криза. „Време иза нас показало је да увидом у ситуацију и кроз сарадњу заинтересованих актера и подршку међународних партнера можемо да одговоримо на ургентне потребе најугроженијих“, истакла је Обрадовић.

„Ова година је била велики изазов када су у питању људска права, јер је у време кризе отворен простор за нове рањивости и претње“, казала је Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији. Она је објаснила да је у протеклим месецима посебан фокус био на онима који су у некој врсти ризика, док је питање становања Рома већ дужи период једна од кључних тема којом се агенције Уједињених нација у Србији баве. „Проблеми недостатка воде и струје у подстандардним насељима и неформални послови од којих Роми живе, постали су још комплекснији у периоду кризе. Захваљујући овом мапирању, моћи ћемо боље да планирамо и интервенишемо, како би се у што већој мери унапредило остваривање људских права, социјалне заштите и економских могућности за ромску заједницу“, закључила је Жакоб.

Мона Ришмави, шефица одсека за владавину права, равноправност и недискриминацију Канцеларије Високе комесарке Уједињених нација за људска права у Женеви указала је да су појединци и појединке који живе у постандардним насељима у највећем ризику и изазову поштовања мера заштите у пандемији, укључујући физичко дистанцирање, приступ води, канализацији и струји. „Стога је ово мапирање посебно важно, јер указује на специфичне ризике ромске популације који могу да воде ка већем искључивању и маргинализацији и зато је ово драгоцена база за креирање нових политика и акција“, казала је Ришмави и истакла да би такво планирање политика могло да убрза прогрес у погледу Агенде 2030, али и да омогући бољу заштиту људских права, како нико не би био изостављен.

Упркос великом броју истраживања која су током година спроведена у Србији, на почетку кризе није било могуће прецизирати која ромска насеља у Србији имају пијаћу воду, канализацију и струју, истакао је Драган Грачанин, председник  Асоцијације координатора за ромска питања. Како је објаснио, локалне самоуправе које имају координаторе за ромска питања много лакше и брже су податке чиниле доступним, а методологија истраживања у основи је имала концепт људских права. Он је нагласио да овај процес није завршен, те да очекује да ће се подаци и у наредном периоду допуњавати, као и да у широком партиципативном процесу постоји могућност унапређења целокупног документа.

Александра Петровић из Тима за људска права Уједињених нација у Србији објаснила је да је ово мапирање обухватило подстандардна насеља у којима живе готово искључиво припадници и припаднице ромске националне мањине, те да се кључни подаци односе на приступ пијаћој води, канализацији и електричној енергији, с тим да је било важно прикупити и податке о делатностима којима се становници и становнице ових насеља баве, а у контексту приступа одрживим изворима прихода. „Ово је прво истраживање засновано на људским правима и са њима повезаним циљевима одрживог развоја, тако да у фокусу истраживања није била инфраструктурна опремљеност, већ приступ људским правима на адекватно становање, здравље, достојанствен рад, итд“, казала је Петровић.

Славица Денић, координаторка за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објаснила је да су подаци у истраживању добијени у 86% случајева од успостављених институционалних механизама за инклузију Рома и Ромкиња на нивоу јединица локалне самоуправе. „Тамо где овакви механизми нису успостављени или у којима ЈЛС нису доставиле податке, информације су прикупљане од представника организација цивилног друштва (ромских и неромских) на локалу или активиста (4%) и проверавани су из више расположивих извора“, појаснила је Денић. Она је истакла да у 13 јединица локалне самоуправе, где у 44 подстандардна ромска насеља живи више од 14.000 људи, нема приступа чистој води, нити канализацији и струји, или је тај приступ нерегуларан.

Подаци из овог мапирања представљају полазну основу у планирању мера за опоравак и превенцију од будућих ризика најугроженијих слојева ромског становништва, допуне Географског информационог система (ГИС) о подстандардним насељима у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и за унапеђење текућих пројеката и програма и планирање нових.

Кликните да преузмете публикацију „Мапирање подстандардних ромских насеља према ризицима и приступу правима у Републици Србији са нарочитим освртом на Covid-19 епидемију“ (.pdf).