Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Хелене Вуковић на 41. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 6” (7. новембар 2018. године, Impact Hub, Београд)

Вечерас сам овде да у име једне велике мањинске групе објасним шта је оно што највише тишти све припаднике ЛГБТQ заједнице у Србији.

Под један, то је егзистенција. Егзистенција, због тога што од ње све креће, од права на живот, права на слободно кретање. У последње време је учестало насиље над ЛГБТ особама, поготово над транс особама – прошле године се догодило 7-8 напада који су пријављени. А свакодневно шиканирање на улици, дискриминација на радном месту… О томе се веома мало прича, поготово о тој тихој дискриминацији. Доста тога сам осетила на својој кожи. Знате онај осећај кад се зна за вас и сви у потаји причају о вама? То најбоље видите кад улазите у канцеларију у којој радите и сви одједном заћуте. Шта мислите, о коме су управо разговарали?

Светска статистика каже да је 0,3-0,5% припадника једне популације трансродно. Претпостављам да знате ко су транс особе? Да дам дефиницију: трансродна је она особа која се у свом телу не осећа пријатно – мушкарац заробљен у телу жене и обрнуто. Ја сам жена са транс искуством.

Кад целог живота живите у неком кавезу, скучени сте и фрустрирани. Тај проблем треба некако да се реши. Да би се проблем решио, морате за то имати средстава. Да бисте имали средства, морате наћи посао. И ту долазимо до тренутка кад транс особа – нарочито кад је на почетку транзиције, док су још видљиви обриси бившег пола – долази на разговор за посао. Може да има фантастичан CV и радно искуство, али оно што послодавац види испред себе није оно што пише у личној карти. Он пред собом види жену, а у личној карти је неки мушкарац. Аутоматски се код послодавца који треба да запосли транс особу јавља анимозитет: шта ће рећи запослени,  шта ће рећи конкуренција? Ако нека транс особа има срећу да познаје неког од послодаваца, из добре намере ће је запослити, али негде у back office-у, да ипак не буде видљива.

Још већи проблем је правна непрепознатљивост транс особа, поготово у Србији. Ми још немамо закон о родном идентитету. Усвојене су неке измене и допуне Закона о матичним књигама, али транс особама које су у транзицији (која траје од две до четири године!) није омогућено да промене документа, ознаку пола и матични број пре саме хируршке интервенције прилагођавања пола родном идентитету. Као што рекох, транзиција траје од две до четири године, а ви за то време морате од нечега живети, морате јести, обући се! То су неке основне животне потребе!

Да бисмо поправили ту одредбу, ми смо дали предлог да на измену докумената не утиче физичка промена пола, већ да се промене у документима транс особа унесу на почетку хормонске терапије. Разлог је једноставан: у оквиру процеса транзиције постоји период од годину дана који се зове real-life test („тест стварног живота“) током којег морате у жељеном роду наћи себи егзистенцију, пронаћи посао. И шта онда? Бачени сте као газела пред тигрове, ко прође – прошао је. Ја јесам имала ту срећу да сам наишла на послодавце који се нису обазирали на то да сам тек оперисана и завршила транзицију, већ су гледали мој CV, моје радно искуство…

Пут којим треба да идемо и залажемо се за решавање проблема подразумева институције система, друштвено одговорне компаније и невладин сектор. Цивилно друштво би требало да буде мало ангажованије и да лобира да се донесу законски и подзаконски акти који би обезбедили да транс особе могу да живе нормално. Али, најбитније је да неко има вољу да било шта од тога уради! Постоји она стара народна пословица „Мала воља – велика невоља“, све почиње од воље!

***

41. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 6”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у среду, 7. новембра 2018. године, у београдском Impact Hub-у. Организатори догађаја – Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана “Србија у покрету”, уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC) – на тај начин су, већ шесту годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и мотивисали учеснике/це и посетиоце да се боре за инклузивно друштво.

Посетиоци и посетитељке Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: шта подразумева активно старење и које су добробити ИТ описмењавања старијих особа; како функционише интерактивна аудио-игра посвећена проблемима слепих и слабовидих особа; са којим тешкоћама се у свакодневном животу сусрећу транс особе у Србији; како је органска пољопривреда допринела запошљавању жена у Бабушници; на који начин се организује квалитетна високошколска стручна пракса; како побољшати запошљивост младих Рома и Ромкиња; на који иновативан начин се могу ублажити тешки животни услови којима су изложени бескућници.

Хелена Вуковић је мајор у пензији. Чланица је Удружења грађана Егал, а са публиком је на 41. Београдском Ignite-у поделила причу о егзистенцији ЛГБТИ особа, са фокусом на транс особе. Својом причом жели да осветли питања која тиште ЛГБТИ заједницу у Србији и нада се да ће она допрети до што шире јавности, а нарочито до доносилаца одлука. Као своје главне особине издваја самопоуздање и оптимизам, а највећи изазов за њу је био да призна себи ко је заправо.