Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пројекат радне праксе допринео је приближавању послодаваца и младих, успостављању дијалога и односа поверења и покретању питања стварања услова који ће одговарати како младима са инвалидитетом, тако и послодавцима којима су потребни квалитетни радници.

За скоро сваког младог човека у данашње време је изазов да по завршетку школовања нађе посао, а још је теже младима са инвалидитетом који се сусрећу са бројним препрекама и предрасудама. Како би били што конкурентнији на тржишту рада, Форум младих са инвалидитетом покренуо је пројекат за стицање стручне радне праксе, а на завршној конференцији су изнети резултати рада и позитивна искуства, али и истакнути проблеми са којима се суочавају млади са инвалидитетом.

Шта пракса значи за младе, а шта за компаније, као и предлози и сугестије за даљи рад у тој области, само су неке теме о којима се говорило на конференцији „Радна пракса за младе са инвалидитетом“. Кроз праксу се повећава њихова запошљивост, а посао им даје шансу да се осамостале и буду економски независни.

Иновативан пројекат

Реч „равноправност“ се често користи када говоримо о особама са инвалидитетом, иако пракса говори да у многим областима немају равноправне услове живота и рада, од кретања, образовања, здравства до области рада. Управо запошљавање, као једно од основних људских права за свакога, а посебно за особу са инвалидитетом, значи квалитетнији живот, самосталност и осећај сигурности и укључености у заједницу.

Свесни да је то један од највећих проблема који мучи младе са инвалидитетом, Форум младих са инвалидитетом организовао је у сарадњи са послодавцима тромесечну праксу у оквиру које су добили прилику да, уз помоћ ментора, стекну неопходно радно искуство које ће им помоћи да лакше дођу до запослења. Истовремено, како би се постигли позитивни ефекти праксе, ради се много на промоцији инклузије и стандарда приступачности и скреће пажња на важност прилагођавања послова и радних места у складу са могућностима појединца.

Пројекат радне праксе тако је допринео приближавању послодаваца и ОСИ, успостављању дијалога и односа поверења и покретању питања стварања услова који ће одговарати како младима са инвалидитетом, тако и послодавцима којима су потребни квалитетни радници.

„У питању је иновативан пројекат који примењује нов приступ радној пракси за младе са инвалидитетом. Направили смо добар контакт са послодавцима и развили сет инклузивних процедура које су компаније примениле, како бисмо омогућили да практиканти без икаквих препрека приступе радном окружењу и могу квалитетно да раде“, каже Слађана Левић, из Форума младих са инвалидитетом.

У пројекат је укључено 10 послодаваца и 15 младих са инвалидитетом. Слађана истиче да су задовољни резултатима, пре свега отвореношћу послодаваца који су показали изузетну мотивацију, флексибилност и вољу за учешће. Пракса је углавном била везана за послове који су захтевали високообразоване младе људе, а било је ускостручних позиција у области економије и права, али и у продаји и администрацији, где је била већа флексибилност када је реч о стручним профилима.

„Послодавци нам кажу да су млади били веома мотивисани, а евалуације показују да су чак превазишли очекивања већине ментора. И по завршетку овог пројекта ми настављамо да радимо и пружамо сваки вид подршке младима са инвалидитетом“, наглашава Слађана.

Млади људи који су били на пракси рекли су нам да им је то драгоцено искуство, јер су стекли нове вештине, радне навике, упознали нове људе и обогатили своје радне биографије.

Програм стручне праксе НСЗ

Лазар Булатовић, дипломирани социолог, радио је као практикант на пословима развоја e-learning платформе кроз транскрипцију видео-материјала, као и преводе декларација са енглеског и немачког језика. Истиче да се компанија у којој је био на пракси максимално потрудила да му обезбеди све услове када је у питању прилагођавање радног места, путовање до и са посла, обезбеђивања неопходне опреме за рад.

„Најважније ми је што сам стекао радне навике и осетио радну атмосферу у једној компанији. Мислим да је то највећа вредност праксе коју сам имао“, прича нам Лазар, истичући да је одмах по завршетку праксе добио и посао.

И Невена Јефтић је изузетно задовољна компанијом где је била практикант у одељењу за људске ресурсе.

„Имала сам сјајне менторе, одличне услове рада и флексибилно радно време, што ми је посебно било важно због испита на факултету. Упознала сам сјајне људе, начин рада у HR одељењу велике компаније и ово искуство ће ми много значити у мојој даљој каријери“, задовољна је она.

У Форуму за младе са инвалидитетом истичу да програм не би био тако успешан без добре сарадње са послодавцима, али и институцијама које су подржале на свој начин ту идеју – Националне службе за запошљавање и Уније послодаваца Србије.

Ирена Ракић, саветник за запошљавање ОСИ у Националној служби, истакла је програм стручне праксе који се спроводи сваке године, за који постоји велико интересовање и у који се укључују и особе са инвалидитетом.

„Тај програм је најсличнији радној пракси о којој данас говоримо. Предвиђено је да током ове године буде укључено 30 особа са инвалидитетом, конкурс је отворен до краја новембра и има још простора за пријаву. Ова мера је изузетно популарна и реализује се око 95 одсто у пракси, а подразумева оспособљавање по завршеном школовању, када је младима потребно да имају приправнички стаж да би могли да обављају посао у струци или када треба да полажу стручни испит. За особе са инвалидитетом нема никаквих ограничења када се укључују у програм стручне праксе, осим да им је то прво искуство у оквиру квалификација. Ипак, с обзиром да су подстицаји за послодавце исти уколико се ангажује ОСИ или друго лице са евиденције незапослених које нема инвалидитет, показују се предрасуде, јер се послодавци пре одлучују за некога ко нема проблем“, каже Ирена Ракић.

Значајна и за младе и за компаније

Због чега је пракса за младе људе јако важна, али и за велике компаније и мала и средња предузећа, објаснила је Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије и навела да, према резултатима, стручна пракса заиста даје најбоље ефекте на запошљавање, јер око 43 одсто практиканата остане у радном односу код послодавца.

„Организовање праксе сваком предузећу обезбеђује квалитетну базу будућих кадрова која касније може да се користи. Такође, ово је и својеврстан пробни рад, па послодавци могу у практикантима да препознају некога ко би био добар део тима. Истраживања показују да продуктивност компаније расте када се ангажују млади људи, јер младост доноси идеје, нову креативну енергију. Младима је пракса важна због тога што теоријско знање могу да примене у пракси, да стекну искуство и добију референце, као и да упознају људе који им могу помоћи у даљој каријери“, каже Љиљана Павловић.

Она понавља да послодавци често имају предрасуде када су у питању особе са инвалидитетом и када је у питању образовање и струка, али и радни учинак и додаје да такве предрасуде треба разбијати уз дијалог и примере добре праксе.

„Проблем запошљавања већ годинама пратимо и искристалисала су се два кључна проблема. Први је капацитет привреде, пре свега малих и средњих предузећа и њихове слабе могућности да шире делатност и отварају нова радна места, а други је образовни систем у Србији, који се још увек не темељи на стицању практичних знања, али има помака, нових решења и увођења дуалног образовања, који би требало да дају добре резултате“, каже Љиљана.

Она је изнела интересантне податке појединих истраживања тржишта које ради Унија послодаваца, па тако према њиховим подацима чак 61 одсто послодаваца у Србији уопште не организује праксу, а остали послодавци углавном праксу организују уз подршку НСЗ, што показује колико је значајна та сарадња и колико је та подршка послодавцима важна. Истакла је и велику разлику између великих привредних система и малих привредних друштава.

„Велике компаније имају разрађене механизме селекције и сарадњу са институцијама, што омогућава сваком младом човеку да добије квалитетну праксу и стекне право искуство. То није случај када су у питању мала и средња предузећа, а и заинтересованост младих да раде код њих је знатно мања. Они на праксу гледају као на трошак, за разлику од великих компанија којима је то инвестиција“, истиче Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије.

Стратегије за запошљавање ОСИ

Једна од корпорација која се укључила у програм радне праксе је и „Делта холдинг“, који већ годинама има добру сарадњу са Форумом младих са инвалидитетом. Тијана Копривица, из те компаније, истиче да они имају стратегију за запошљавање ОСИ, која је управо урађена у сарадњи са Форумом, како би направили најбоље окружење и услове за рад у којима ће особе са инвалидитетом моћи да покажу своје реалне капацитете и да се осећају добро на радном месту.

„У нашој компанији тренутно имамо 46 запослених особа са инвалидитетом и кад год бисмо некога запошљавали увек смо контактирали Форум младих особа са инвалидитетом, јер је њихова база била драгоцена за нас, као и предселекција коју раде. На тај начин смо увек добијали праве кандидате који су могли да одговоре на захтеве. У оквиру ове радне праксе добили смо две сјајне кандидаткиње које су одлично обављале посао и желимо да наставимо сарадњу са Форумом у различитим областима, везано за побољшање положаја особа са инвалидитетом“, каже Тијана, истичући важност усклађивања система образовања и потреба тржишта рада, како би послодавци били у прилици да ангажују особу са адекватним квалификацијама за одређену позицију.

Наставак добре сарадње са привредом, рушење предрасуда кроз примере добре праксе и обезбеђивање већег броја радних пракси за младе са инвалидитетом, која ће им омогућити да брже и лакше дођу до посла, неки су од закључака конференције „Радна пракса за младе са инвалидитетом“.

Сарадња са компанијама

Компаније код којих практиканти обављају радну праксу су: Делта холдинг, Делта моторс, Електропривреда Србије, Ernst&Young, Nestle, Delhaize, Србија Карго, Wurht, Сосијете женерал Србија, Заштитна радионица д.о.о.

Форум младих са инвалидитетом почев од 2008. године интензивно ради на запошљавању особа са инвалидитетом на отвореном тржишту рада. У складу са тим, креиран је Програм запошљавања особа са инвалидитетом и остварена сарадња са око 50 компанија, малих и средњих предузећа. Реализацијом програма омогућено је запошљавање преко 300 особа са инвалидитетом.

Ауторка текста: Јелена Бајевић

Текст је изворно објављен у билтену „Послови” – бесплатној публикацији о запошљавању (бр. 784-785, 4.7.2018, Национална служба за запошљавање, .pdf).

***

Пројекат радне праксе је подржан од стране Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије у оквиру тематске грант шеме „Подршка иновативним приступима повећања запошљавања и запошљивости младих”, која је део пројекта „Подршка спровођењу Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике у Републици Србији са фокусом на политику запошљавања и повећања запошљивости младих” („Иницијатива за запошљавање младих“).

Иницијатива за запошљавање младих је део програма „Од образовања до запошљавања – From Education to Employment (E2E)”, који финансијски подржава Швајцарска канцеларија за сарадњу у Србији (Swiss Cooperation Office in Serbia – SCO), а спроводи Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Више о пројекту сазнајте на адресама www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/YEI и znanjemdoposla.rs