Скоро сваки други грађанин Србије подржао би приступање ЕУ, а сваки четврти би волео да живи у земљи која личи на Швајцарску, показало је истраживање Канцеларије за европске интеграције спроведено у јуну. Истраживање је показало и да су грађани недовољно информисани о току европских интеграција Србије, а да готово нико не зна колико новца долази од ЕУ. Две трећине грађана подржава реформе и сматра да су оне неопходне ради стварања боље државе.
Подршка чланству у ЕУ опала је у односу на децембар 2013. за пет процентних поена, што према саопштењу Канцеларије спада у редовне осцилације, у зависности од околности и догађаја на међународној сцени. Тако би сада сада 46% испитаника на референдуму подржало чланство, у односу на 51% из децембра 2013.
Подршка је у генерално гледано у опадању, а за претходних пет година највиша је била у новембру 2009. када је 73% грађана подржавало приступање ЕУ, а најнижа 41% у децембру 2012. Известан пад је, како су раније образлагали стручњаци, уобичајен како се дубље улази у процес европских интеграција, будући да то са собом носи промене које нису увек популарне.
Са друге стране, опао је и проценат испитаника који сурекли да би на референдуму гласали против приступања, и то са 22 на 19%. Њихов удео био је највиши у септембру 2011. и износио 37%.
Ипак, чини се да је у Србији и даље релативно јака свест о томе да су реформе потребне и ради стварања уређеније земље, што сматра 67% грађана.
Сваки трећи испитаник (34%) рекао је да је спреман да у циљу уласка у ЕУ измени досадашње радне навике, попут радног времена, годишњег одмора и бенефиција, 30% је рекло да је спремно да измени досадашње животне навике, а 28% да је спремно да се додатно школује, преквалификује или усавршава.
Такође 61% грађана сматра да би и проблеме односа Београда и Приштине требало решавати и независно од захтева ЕУ.
Условљавање се и даље сматра као отежавајућа околност за приступање ЕУ, са 29% грађана који су то издвојили као препреку. Овде је забележен осетан пад, будући да је шест месеци раније 38% испитаника условљавање издвојило као велику препреку. Став према условљавању мења се током времена, па је у мају 2009, у време када је испоручивање оптуженика Хашком трибуналу још било један од главних услова за напредак ка ЕУ, сваки други испитаник видео условљавање као препреку. Најмањи значај условљавању придаван је у децембру 2010, када је тек сваки четврти испитаник то видео као највећи проблем на путу ка ЕУ.
Са друге стране, повећан је удео испитаника који отежавајуће околности виде у Србији – неспособност домаћег руководства 16%, у порасту у односу на 14% из децембра 2013, и менталитет и неспремност за промену – 15%, у односу на 11% из децембра 2013.
ЕУ за бољу будућност, Швајцарска као узор
Сваки трећи грађанин – 35% – сматра да би чланство у ЕУ било добро за Србију, 43% да не би било ни добро ни лоше, док сваки пети мисли да би то било лоше.
Као најзначајније позитивне аспекте ЕУ грађани и даље издвајају бољу будућност за младе (47%, у порасту), више могућности запошљавања и слободу путовања (по 36% и у опадању).
Када је реч о негативним аспектима чланства у ЕУ, сваки други грађанин сматра да ће то донети више проблема домаћим пољопривредницима, док приближно исто толико испитаника (48%) каже да то изискује исувише новца.
Промовисање имиџа ЕУ као велике културне слагалице у којој за сваку културу има места није успело да убеди грађане Србије, па се 43% брине да ће чланство довести до губитка националног идентитета и културе, а 37% сматра да ће довести до мање употребе нашег језика.
Када је реч о будућности ЕУ, сваки пети грађанин (18%) сматра да ће ЕУ превазићи садашње проблеме и да има добру будућност, а додатних 27% мисли да ће вероватно превазићи проблеме, али да ће се затварати и све теже примати чланице.
Судећи по истраживању, грађани Србије би волели да се земља развија по узору Швајцарске (26%), а као жељени модели следе Немачка (19%), Норвешка (14%) и Русија (12%). Далеко мању подршку има модел Јапана (5%), САД и Кине (по 2%) и Бразила (1%).
Лоши ђаци
Упркос значају који ЕУ интеграције имају за земљу, грађани углавном нису информисани. Тако је 38% знало да каже да Србија води приступне преговоре, док је 42% рекло да је постала кандидат, а 20% је рекло да не зна или да неће да одговори.
Информисаност о ЕУ фондовима је изузетно ниска, па је тек сваки 100. знао да каже да Србија годишње добија више од 150 милиона евра од ЕУ, 4% је навело да је то до 150 милиона евра, мање од 1% сматра да не добија ништа, а чак 94% је рекло да не зна.
Поред тога, само сваки четврти испитаник је чуо за неки пројекат који је финансиран новцем ЕУ, од чега 45% из области заштите животне средине.
Грађани су и даље у заблуди да је Русија највећи донатор Србије од 2000. године, што мисли скоро сваки други испитаник (47%), иако она није међу највећим донаторима.
ЕУ, која је убедљиво највећи донатор од 2000, највећим донатором самтра 28% грађана, а Кину и Јапан на то место сврстава по 18%.
У стварности, Србија је од ЕУ и земаља чланица од 2000. добила 3,5 милијарди евра, од чега 50,7% чине претприступни фондови и други програми ЕУ.
Следе САД са 643,2 милиона евра, па Немачка са 323,5 милиона, Шведска са 192,2 милиона, Италија са 187,7 милиона, Норвешка 156,3 и Швајцарска са 132 милиона и Јапан са 101,5 милиона.
Аутор: С.В., преузето са www.euractiv.rs
Оставите коментар